ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ СРПКИЊА КОЈОЈ ЈЕ ТОЛСТОЈ ОДГОВОРИО НА ПИСМА? Оно што јој је написао било је последње што је објавио за живота

КРАТКА преписка Анђе Петровић, рођене сестре Надежде и Растка Петровића, и великог руског писца Лава Толстоја, о аустроугарској анексији БиХ, из октобра 1908, ушла је у историју светске књижевности јер је одговор писца младој Српкињи било последње писано дело које је објавио за живота.

Фото: Филозофски факултет Бањалука

Како је изгледала преписка Анђе Петровић и Лава Толстоја моћи ће да виде и Бањалучани на изложби "Писмо Српкињи. Лав Толстој о божанском и људском", која је од данас у изложбеном простору Филозофског факултета, а биће отворена до 10. марта. Домаћин изложбе је Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Писма говоре да се Анђа показала као велии родољуб, а преузела је на себе и улогу дипломате. Разлог због којег је одабрала Лава Толстоја, Анђа је образложила у првом од три писма која му је упутила: "Ваша реч је за руско јавно мишљење 'глас апостола'. Зато изговорите ту спасоносну реч, смекшајте срце свог народа према малом балканском народу који се налази у ропству отимача".

Фото: Филозофски факултет Бањалука

Из реакције великог писца сазнајемо да је био изненађен и дирнут њеним речима, али његов одговор је примљен у Србији са одређеном дозом разочарања, јер се уместо политичког ангажовања, Толстој определио за филозофски: "Онда кад вам изгледа све изгубљено, тек тада почиње прави живот", пише Толстој Анђи.

Ипак, Анђа је била упорна да напише Толстоју шта осећа према отаџбини и свом народу, и каква судбина чека Србе после анексије БиХ. Она, такође, у другом писму Толстоју пише: "Нажалост, малом народу тешко је у овој ствари да испредњачи јер на чијој је страни сила, тај је и у праву".

Толстој је после Анђиног другог писма објавио трактат у 12 поглавља "Одговор Српкињи", односно "О присаједињењу Босне и Херцеговине Аустроугарској" у "Московском гласнику". У складу са својом анархистичком и пацифистичком природом Толстој је говорио о будућем друштву без народа и традиција: "Без огледала на све устаљеније устројство живота, основано на потчињавању једних људи према другима, све чешће и чешће јављају се таква учења - и код Индуса, и код Кинеза, и код Јевреја и код Римљана, и код Грка - која су људима откривала да се у сваком испољава духовно начело које је свима заједничко и да зато основа живота, која треба да спаја људе, не треба да буде самовоља и насиље једних над другима, већ спознаја јединства духовног начела свих људи, које се манифестује љубављу".

Фото: Филозофски факултет Бањалука

И на ове речи великог писца Анђа је одговорила: "Ваш одговор пробудио је у мени племенита маштања о правди и љубави, али да бих усвојила милосрђе и племенитост великог учитеља, ја бих морала да заборавим да сам Српкиња, да заборавим несреће сред којих живи српски народ. А стварност захтева сталну, реалну бригу о мојој отаџбини и решење кризе, после које мора да буде саздан бар привремен мир".

Асистент Филолошког факултета у Бањалуци Галина Марија Мићић каже за "Новости" да је то да су "Срби и Руси браћа" већ постало флоскула, али да је врло важно да знамо шта нас тачно повезује и чини браћом:

Фото: Филозофски факултет Бањалука

- Ова изложба показује једну важну чињеницу: да се Срби у времену кризе природно окрећу Русима тражећи заштиту и подршку, како на нивоу политике, тако и на нивоу културе, али и обичних људи, који у Русима виде наду. Можемо пронаћи много примера у историји који то доказују, ово је само један од њих. С друге стране, када је Русима у емиграцији била потребна помоћ, Краљевина СХС и Срби у њој показали су истинску великодушност и искрено прихватили Русе у својој држави.

Мићићева додаје и да је важно да се догађајима као што је ова изложба упознајемо са историјом оба народа, са историјом односа Руса и Срба, и да на тај начин сарадњу, добре односе и братску љубав баштинимо и данас, како бисмо показали да реченица са почетка није флоскула, већ истински одраз односа наших народа. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације