ПРЕ 260 ГОДИНА ОБЈАВЉЕНА ПРВА ИСТОРИЈА СРБА: У Венецији је 1765. одштампао Павле Јулинац, официр, дипломата, путописац и преводилац

ПУКОВНИК руске царске војске и дипломата Павле Јулинац, Србин са хабзбуршке Војне границе, који је био и путописац, преводилац, сакупљач народних умотворина и аутор прве српске савремене штампане историје преминуо је на данашњи дан, 25. фебруара 1785. у "царствујушчој Вијени".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он је неправедно заборављен, иако је још 1765. написао и одштампао прву модерну историју Срба.

Његов живот и стваралаштво руше мит о непросвећености Срба у вековима између пада средњовековне државе до обнове Србије. Прича о Јулинцу открива неистражену причу о тајној мрежи чувара српског наслеђа и идентитета од Хиландара, преко Османске и Хабзбуршке империје до Царске Русије.

Павле Јулинац био је један од многих Срба који су одлучили да се преселе у Малорусију, данашњу Украјину, када је Беч у 18. веку почео да им укида привилегије слободних крајишника, покушавајући да их поунијати и претвори у зависне кметове.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Број Срба официра у руској служби нарочито се повећао после српске сеобе у Русију 1751. Срба има у дипломатској служби, као конзул Павле Јулинац, у просветној, као главни надзорник основних школа Тодор Јанковић Миријевски, у вишој настави, као професори харковског Универзитета Глигорије Трлајић и Атанасије Стојковић - записао је Јован Скерлић.

По једној верзији Павле је рођен у Сегедину, а по другој у Чуругу. Његов отац Арсеније, граничарски капетан, добио је племићку титулу због заслуга у аустро-турским ратовима. Јулинац је од 1747. до 1753. похађао Лицеј у Пожуну, данашњој Братислави, где су се образовали водећи српски интелектуалци и просветитељи 18. и 19. века. Био је савременик Теодора Јанковића Миријевског, Доситеја Обрадовића, Захарија Орфелина, Јована Рајића, Емануила Јанковића, Василија Дамјановића, Павла Кенгелца...

Foto: Printskrin, Vikipedija

На Павла Јулинца највише је утицао његов ментор, словачки историчар Јован Томка Сакси, који се интензивно бавио српском историјском географијом. По завршетку лицеја Јулинац је уз српски говорио словачки, немачки, мађарски, румунски, руски и француски језик!

Затим се са кумом, генералом Јованом Шевићем, једним од предводника сеоба Срба преселио на простор Малорусије, назван по крајишницима - имигрантима Славјаносербија. Постао је заставник у Бахмутском хусарском пуку и брзо напредовао до чина пуковника захваљујући храбрости и умешности на бојном пољу. Уочене су и његове дипломатске способности, па је 1761. упућен у Руско посланство у Бечу, где је под заштитом кнеза Дмитрија Михајловича Голицина радио као официр за везу са Србима са Војне границе, којима је омогућавао пресељење и ступање у руску војну службу. Истовремено је радио на ширењу руских књига међу аустријским Србима и на оснивању школе у Сремским Карловцима са наставницима из Русије.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Неуморни Јулинац је записивао српску народну поезију, али, нажалост, та песмарица није објављена као књига. Рукопис је, колико се зна, завршио у некој приватној руској библиотеци. Објавио је четири књиге, међу којима је најважнија она одштампана на славеносербском 1765. у Венецији под насловом: "Кратак увод у историју славено-српског народа".

Foto: Printskrin, Vikipedija

 Њен редактор био је Захарија Орфелин, један он најзначајних српских интелектуалаца, који је с Јулинцем направио две верзије књиге. Прва, краћа, била је намењена за Бечку цензуру врло нерасположену према српској просвети. Другу, дужу и потпунију, открио је историчар и библиолог Лазар Чурћић 1965. приликом посете Хиландару. У њеном предговору аутору каже да је "Историју..." написао "у нади да би Свевишњи био задовољан да избави све Србе од варварског јарма", али не само од Османлија, већ и од Хабзбурга. У верзији књиге за Бечку цензуру постоји додатак претходној бунтовној реченици "...и дај им такве милостиве господаре као што су аустријски владари". Захваљујући њему, књига је прошла цензуру.

- Орфелин је одлучио да задовољи и антиаустријске и проаустријске политичке тенденције. За Јулинца је штампао књижицу са предговором, а за митрополита и Аустрију без њега - закључио је Чурћић.

ОРИГИНАЛ У ХИЛАНДАРУ

КЊИГУ "Кратак увод у историју славено-српског народа" одштампану на славеносербском 1765, у Хиландар је вероватно донео сам Јулинац, који је посетио Свету Гору непосредно по издавању књиге и о ходчашћу оставио сведочаство у путопису. Са француског је на славјаносербски превео и популарну слободумну мармонтелову књигу "Велизар" и чувени еп "Песма о Роланду". Павле Јулинац је 1781. упућен на дужност руског конзула у Напуљу, а због лошег здравља се вратио, 1785, у Беч, где је преминуо 25. фебруара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације