ЛЕГЕНДЕ И ИСТОРИЈА ИЗАТКАНИ НА ШИНАМА: Богата прошлост Лајковца, познате железничке вароши, сабрана у књизи Томислава Петровића

ЗА Лајковац, надалеко познату железничку варошицу, важи анегдота једног од најпознатијих савремених српских књижевника Радована Белог Марковића, који је у њој живео и стварао, да је настала када је на том месту кондуктер из воза избацио мушкарца и жену који нису имали возну карту, па се они ту настанили, створили породицу, окупили фамилију, пријатеље...

Foto B. Puzovic

Опет, једна од урбаних легенди вели да, кад су неки житељи Уба, кроз који не пролази пруга, први пут у Лајковцу видели парну локомотиву и вагоне, узвикнули, зачуђено: "Иде шпорет, вуче шифоњере!". Ова варошица постала је позната и по популарној песми "Иде Миле лајковачком пругом"...

Бројне легенде и богату историју Лајковца, изаткану на шинама, уз писак локомотива и клопарање точкова возова, од заборава је сачувао Томислав Петровић (76) из ове варошице, пензионисани радник Службе државне безбедности МУП Србије. Сабрао је 66 прича, са више од 400 фотографија, у књизи "Лајковачке приче - Успомене на стари Лајковац".

- Мноштво података и фотографија добио сам од старијих Лајковчана, којих је све мање - каже Томислав Петровић. - Захваљујући разговору с њима, успео сам да опишем појединце, породице, обиље догађаја из времена старог Лајковца.

Забележио је Петровић да је Лајковац, основан 1908. године, проласком првог воза узаном пругом Забрежје - Ваљево, био у жижи дешавања Колубарске битке у Првом светском рату, која је вођена на пушкомет од ове варошице, на Враче брду. Тек су ратне ране биле зацељене, избио је Други светски рат, а Лајковац је, као велики железнички чвор и раскрсница пруга, био веома важан за окупатора.

Фото Б. Пузовић

- Да би онеспособили железничка постројења, борци Ваљевског народноослободилачког партизанског одреда у зору 11. августа 1941. године напали су Лајковац и две парне локомотиве гурнули у окретницу ложионице - каже Петровић. - То је био први оружани напад на Немце на територији Србије и многи сматрају да је тај датум требало да буде Дан устанка, а не догађај на вашару у Белој Цркви 7. јула 1941. године, када је Жикица Јовановић Шпанац убио два жандарма, пуцао је брат на брата. После овог напада, била је наређена одмазда, требало је да буде стрељано стотину Лајковчана, али је апотекар Андрија Кузнецов, у чијој кући је био смештен командант вароши, убеђујући га читаве ноћи, успео да га одврати од те намере, упркос наређењу више команде...

Међу знаменитим Лајковчанима, навео је Чеду Јеленића, оснивача и дугогогишњег директора Робних кућа "Београд", у чије време је дневни пазар овог трговинског ланца премашивао три милиона марака, а било око 4.500 запослених у 40 пословних објеката! Др Богољуб Боја Марковић, уролог, хирург, био је руководилац у КБЦ "Бежанијска коса" у Београду, предавач на Медицинском факултету и ВМА, имао више од 200 научних радова и мноштво медицинских иновација.

Браћа Томислав и Андрија Бајић, били су надалеко познати извођачи и композитори народних песама. Др Александар Мирковић био је професор гинекологије на Медицинском факултету у Београду, начелник Гинеколошко-акушерске клинике. Др Бранка Вучетић, научник светског гласа из области електротехнике, односно телекомуникационих система и мрежа, предавач је на Универзитету у Сиднеју, члан је Академије наука Аустралије и Кине...

- Забележио сам праву филмску причу, о љубави Злате, ћерке лајковачког проте Бошка Миловановића и Григорија Сетенчића, капетана корвете морнарице Краљевине Југославије, из Боке Которске - вели наш саговорник. - Прелепа Злата конкурисала је 1940. године за Мис Краљевине Југославије, па су новине објавиле њену фотографију са кратком биографијом. Стаситом официру запала је за око њена лепота, те се запутио возом у Лајковац. У белој парадној војној униформи, после службе у цркви пароху Бошку објаснио је да жели да упозна његову ћерку. Златини родитељи су то прихватили, планула је љубав на први поглед, узели су се, приређена је богата свадба. Младенци су на мору срећно живели, али по избијању Другог светског рата, Григорије је погинуо, када је потопљен брод којим је командовао. Злата је почетком 1942. године родила девојчицу Невенку и преселила се у Београд. Израсла је Невенка у прелепу девојку, удала се за познатог боксера, репрезентативца Југославије Драгана Буцу Јелесића, имали су ћерку Љиљану и сина Николу.

За време узане пруге, у Лајковцу је постојала железничка ложионица, окретница, водоторањ који мештани зову Бузометар. Радило је више од 1.000 железничара, чак 300 машиновођа, 70 локомотива! Набројао је Петровић безмало све лајковачке машиновође и отправнике возова, који су, вели, били угледни грађани ове вароши.

- Прва жена отправник возова на Југословенским железницама била је Лајковчанка Олга Јовановић Тарић, а када је укинута узана пруга, прешла је у Макиш, где је била један од шефова на тој огромној ранжирној станици - каже Петровић. - Лајковац је имао и прву жену машиновођу парних локомотива, Милену Нешковић Цветковић...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације