КЛОПКЕ ЗА ПТИЦЕ ПЕВАЧИЦЕ: Поднете вкривичне пријаве због хватања птица у атару села Пуковац у општини Дољевац

Љиљана Прерадовић

08. 04. 2025. у 12:11

ОРНИТОЛОЗИ Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), у атару села Пуковац у општини Дољевац, крајем прошле године су у атару села Пуковац у општини Дољевац, открили нелегални полигон за хватање птица певачица лепљивим мамцима, са десетак наменски постављених клопки.

КЛОПКЕ ЗА ПТИЦЕ ПЕВАЧИЦЕ: Поднете вкривичне пријаве због хватања птица у  атару села Пуковац у општини Дољевац

ФОТО:Корнелија Карајовић Иштван Балог ДЗППС

Захваљујући брзој и одлучној реакцији инспектора Министарства унутрашњих послова, Јединице за сузбијање еколошког криминала, починиоци су благовремено приведени и против њих су поднете кривичне пријаве.

ФОТО:Корнелија Карајовић Иштван Балог ДЗППС

Код починиоца је, како наводе у ДЗППС,  пронађено више од  30 јединки чешљугара и конопљарки које су ухваћене у природи и које су још увек на свом перју имале трагове лепка. Починиоци су у својим двориштима имали и активне клопке за хватање птица, у народу познате као „капани”. Све јединке птица су након скидања лепка и прегледа стручњака Завода за заштиту природе Србије пуштене назад у природу.

ФОТО:Корнелија Карајовић Иштван Балог ДЗППС

- Хватање птица певачица је активност која је нажалост распрострањена широм Србије, према  прикупљеним подацима реч је   о скоро 100.000 јединки ухваћених птица годишње, што је изузетно штетно по популације птица певачица. - истиче суморан податак Слободан Марковић, орнитолог ДЗППС. - Хватање лепком је некако карактеристично за сам југ наше земље што је и најокрутнији начин хватања птица јер јако често долази до трајних повреда ухваћених јединки.

ФОТО:Корнелија Карајовић Иштван Балог ДЗППС

Један од примарних разлога за овакво хватање птица, предочавају орнитолози,  јесу трговина и материјална добит. Иако су цене јединки ухваћених птица веома ниске и најчешће се крећу у распону од неколико стотина динара. Најугроженије су обично строго заштићене врсте птица из породице  зеба, међу њима најчеше чешљугари, конопљарке, чишци, зимовке и зебе.

Хватање строго заштићених дивљих птица зарад држања у кавезима и незаконите продаје је кривично дело за које прети казна затвора до три године, док према Правилнику о одштетном ценовнику за утврђивање висине накнаде штете проузроковане недозвољеном радњом у односу на строго заштићене и заштићене дивље врсте, казне за хватање птица певачица, и то из породица зеба, износе и до 30.000 динара по јединки.

ФОТО:Корнелија Карајовић Иштван Балог ДЗППС

- Последњих година смо сведоци све чешћег процесуирања оваквих случајева и верујемо да ће оваква ефикасност Јединице за сузбијање еколошког криминала допринети да интензитет ових нелегалних активности полако опада - закључује Марковић.

Како би смањило случајеве незаконитог хватања птица и олакшало грађанима процес њиховог откривања, ДЗППС је покренуло и наменски сајт Последњи лет на којем се може  сазнати више о различитим начинима страдања птица и пријавити случајеве. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом представе Башта сљезове боје