ПРАВНИ ЗАСТУПНИК ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ О ЦРКВИ У ЦЕНТРУ ПРИШТИНЕ: Храм Христа Спаса споменик је репресији над 40.000 Срба

АЛБАНСКИ екстремисти и интелектуалци оличени у лику двојице архитеката, Ерона Силе и Лорика Буцолија, повели су нову кампању да се недовршени Саборни храм Христа Спаса у центру Приштине окује у кавез и претвори у "Музеј изгубљених гласова" (иначе име низа установа у Европи посвећених Холокаусту). Овој "идеји", о којој су "Новости" писале у петак, претходио је, 3. априла, текст "Шовинизам иза религије - случај цркве у дворишту Приштинског универзитета" Гуракуча Кучија из Института за студије хибридног ратовања ОКТОПУС. Кучи је иначе и раније на мети имао СПЦ оптужујући је за скривање оружја, што је својевремено демантовао Кфор.

Фото: Ј. Матијевић

Поводом Кучијевог написа огласио се адвокат Александар Радовановић, главни правни саветник Епархије рашко-призренске наводећи да је изнето низ запаљивих и флагрантно нетачних тврдњи о Храму СПЦ у Приштини. У тексту објављеном на сајту епархије Радовановић наводи да је Кучи провокативно и неистинито приказао Храм Христа Спаса као идеолошко средство етничке доминације, а не као легитимни верски објекат.

- На тај начин, Кучи је методама које се користе у хибридном ратовању Србе протеране из Приштине означио као окупаторе и агресоре, а кршиоце верских и људских права који би да униште верски објекат, и преко њега сваки траг постојања Срба у Приштини, као наводне жртве - пише Радовановић.

Фото: Епархија рашко-призренска

Подсећа и да је храм у Приштини изграђен почетком деведесетих, после петиције великог броја православних верника који нису имали саборну цркву.

- Градња садашње цркве је започета не од стране Милошевићевог режима, већ од стране тадашњег епископа рашко-призренског, потоњег патријарха Павла, у време када је у Приштини живело око 40.000 Срба. Грађевинске дозволе и локација су обезбеђене у складу са законским нормама тога времена. Оправдано верујемо да је ова црква један од ретких објеката на Косову који је прошао све законске процедуре, и чије су дозволе и власништво над земљом неупитни, и пре и после рата - пише Радовановић.

Фото: Ј. Матијевић

Подсећајући да цео Кучијев текст почива на премиси да је у граду без Срба такав објекат непотребан и по њему обележје "српске окупације и доминације", аутор текста би, наводи се у реаговању Радовановића, у име интелектуалног поштења, требало и да нагласи да Срба у Приштини готово да нема због прогона после рата и отвореног и некажњеног насиља над њима, као и због спречавања њиховог повратка.

- У таквим околностима, ова црква стоји и као споменик репресији над 40.000 људи, чију је судбину пратила и сама црква. Њено нестајање би било и брисање сећања на ужасан злочин над 40.000 протераних Приштеваца, што је можда и била намера оваквих бројних покушаја након рата - пише у реаговању Радовановића.

Правни заступник Епархије каже и да су приштинске власти након рата више пута покушале да то оспоре, али без успеха, а да је последњи такав покушај завршен 2017. када је захтев Универзитета одбачен. 

Препоручујемо

Репортаже

0 2

СРПСКУ СВЕТИЊУ ХОЋЕ ДА ОКУЈУ У КАВЕЗ: Скандалозан предлог албанских "интелектуалаца" за цркву Христа Спаса у Приштини

12. 04. 2025. у 07:00

Политика

0 77

"НАШИ ХЕРОЈИ НИСУ ПОРАЖЕНИ" Петковић: Браниоци Кошара дали су лекцију како се брани отаџбина

09. 04. 2025. у 10:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације