ПРАВНИ ЗАСТУПНИК ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ О ЦРКВИ У ЦЕНТРУ ПРИШТИНЕ: Храм Христа Спаса споменик је репресији над 40.000 Срба
АЛБАНСКИ екстремисти и интелектуалци оличени у лику двојице архитеката, Ерона Силе и Лорика Буцолија, повели су нову кампању да се недовршени Саборни храм Христа Спаса у центру Приштине окује у кавез и претвори у "Музеј изгубљених гласова" (иначе име низа установа у Европи посвећених Холокаусту). Овој "идеји", о којој су "Новости" писале у петак, претходио је, 3. априла, текст "Шовинизам иза религије - случај цркве у дворишту Приштинског универзитета" Гуракуча Кучија из Института за студије хибридног ратовања ОКТОПУС. Кучи је иначе и раније на мети имао СПЦ оптужујући је за скривање оружја, што је својевремено демантовао Кфор.

Фото: Ј. Матијевић
Поводом Кучијевог написа огласио се адвокат Александар Радовановић, главни правни саветник Епархије рашко-призренске наводећи да је изнето низ запаљивих и флагрантно нетачних тврдњи о Храму СПЦ у Приштини. У тексту објављеном на сајту епархије Радовановић наводи да је Кучи провокативно и неистинито приказао Храм Христа Спаса као идеолошко средство етничке доминације, а не као легитимни верски објекат.
- На тај начин, Кучи је методама које се користе у хибридном ратовању Србе протеране из Приштине означио као окупаторе и агресоре, а кршиоце верских и људских права који би да униште верски објекат, и преко њега сваки траг постојања Срба у Приштини, као наводне жртве - пише Радовановић.

Фото: Епархија рашко-призренска
Подсећа и да је храм у Приштини изграђен почетком деведесетих, после петиције великог броја православних верника који нису имали саборну цркву.
- Градња садашње цркве је започета не од стране Милошевићевог режима, већ од стране тадашњег епископа рашко-призренског, потоњег патријарха Павла, у време када је у Приштини живело око 40.000 Срба. Грађевинске дозволе и локација су обезбеђене у складу са законским нормама тога времена. Оправдано верујемо да је ова црква један од ретких објеката на Косову који је прошао све законске процедуре, и чије су дозволе и власништво над земљом неупитни, и пре и после рата - пише Радовановић.

Фото: Ј. Матијевић
Подсећајући да цео Кучијев текст почива на премиси да је у граду без Срба такав објекат непотребан и по њему обележје "српске окупације и доминације", аутор текста би, наводи се у реаговању Радовановића, у име интелектуалног поштења, требало и да нагласи да Срба у Приштини готово да нема због прогона после рата и отвореног и некажњеног насиља над њима, као и због спречавања њиховог повратка.
МЕТОДЕ ХИБРИДНОГ РАТОВАЊА
АДВОКАТ Радовановић истиче и да је у марту 2025. ТВ Коха пренела разговор двојице професора, косовских Албанаца, у којем је отворено изнет став да је Црква Христа Спаса требало да буде уништена после рата.
- Проглашавање Српске православне цркве, у ситуацији у којој је стално изложена нападима, претњама и ускраћивању права, за наводног агресора, представља методе хибридног ратовања, које гледамо по целом свету - пише Радовановић.
- У таквим околностима, ова црква стоји и као споменик репресији над 40.000 људи, чију је судбину пратила и сама црква. Њено нестајање би било и брисање сећања на ужасан злочин над 40.000 протераних Приштеваца, што је можда и била намера оваквих бројних покушаја након рата - пише у реаговању Радовановића.
Правни заступник Епархије каже и да су приштинске власти након рата више пута покушале да то оспоре, али без успеха, а да је последњи такав покушај завршен 2017. када је захтев Универзитета одбачен.
Препоручујемо

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)