КОРИДОР ЖИВОТА ЗА МИЛИОН И ПО СРБА: Пре 33 године почеле борбе за ослобођење тада једине везе РС и РСК са Србијом

БИТКА за ослобађање коридора кроз Посавину који је био пресудан за опстанак милион и по изолованих Срба у западном делу Босне и Херцеговине и Републике Српске Крајине, почела је и завршена је раније него што су замислили стратези Војске Републике Српске (ВРС).

Фото: Р. Ћуковић

 Већ 12. јуна 1992. борци Првог крајишког корпуса ВРС напали су хрватско-муслиманске формације код села Модран јужно од Дервенте и започели Операцију коридор 92 без које данас Република Српска вероватно не би постојала.

Наиме, војне и паравојне јединице из Хрватске, укључујући оне сачињене од муслимана, од марта 1992. почеле су да прелазе Саву и окупирају стратешке делове Посавине и Семберије у БиХ, припремајући пресецање српске територије у рату који је, званично, букнуо више од месец касније.

- Током маја 1992. Модрича, Дервента и околна села дошли су под војну управу хрватске војске и Хрватског вијећа обране и тиме се спојили са снагама у Градачцу, те пресекли све путне правце који из Крајине воде према Шамцу, Брчком, Бијељини, Србији и остатку света. Прекидањем веза са Србијом, дошло је до несташице у свим сферама живота и због тога је настала паника међу становништвом, а нагло се повећавала смртност цивилног становништва. Тиме се над српским народом обе Крајине надвила злокобна претња геноцида и потпуног истребљења. У таквој ситуацији није било много могућности. Или се препустити на милост и немилост непријатељу или кренути у борбу за пут живота - наводе историчари, аутори студије "Република Српска у одбрамбено-отаџбинском рату" који је издао Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица РС.

Фото: Р. Ћуковић

У мају 1992. одлуком УН под притиском САД су забрањени чак и хуманитарни летови и градоначелник Бањалуке се обратио директно генералном секретатру УН Бутросу Галију молећи за одобрење да авион из Србије допреми кисеоник за породилиште, где је због његовог недостатка од маја до јуна умрло 12 беба. Одговора није било и генерал Момир Талић, командант Првог крајишког корпуса ВРС је рекао сарадницима: "Хоћу коридор до Видовдана, па макар то била козја стаза, нећу да деца умиру!"

Све је рађено у тајности, па непријатељ није схватио да је операција почела 12. јуна, јер су њени стратези одлуку о пробоју коридора званично саопштили тек седам дана касније. Операцију су водили генерал-пуковник Момир Талић и генерал-потпуковник Бошко Келечевић, начелник Првог (крајишког) корпуса Војске РС, генерал пуковник Боривоје Ђукић, командант специјалне јединице МУП Републике Српске Крајине и генерал-мајор Новица Симић, начелник Штаба Прве оклопне бригаде Првог крајишког корпуса.

Фото: Р. Ћуковић

Аутори поменуте студије, наводе да је току извођења "Операције коридор 92" команда хрватско-муслиманских снага и Оперативне групе "Источна Посавина" располагала са 16 бригада: пет моторизованих и 11 лаких пешадијских. Моторизоване су биле регуларне војске Републике Хрватске, а лаке ХВО уз садејство три бригаде тзв. Армије РБиХ.

- Око 25.500 бораца ратовало је на страни хрватско-муслиманских снага у овој операцији. Бригаде су након формирања и наоружавања биле у илегали, потпомогнуте наоружањем од стране државног врха Републике Хрватске. Многи "пси рата" који су се борили у редовима Хрватске војске (Французи, Холанђани, Американци, Мађари, Албанци и други), вођени мржњом према Србима и добром зарадом и пљачком, пребацили су се у БиХ како би тамо наставили са својим крвавим послом, који је започет у Хрватској и Крајини - наводи се у студији.

Фото: Р. Ћуковић

Званични план да главни део "Операције коридор 92" почне 24. јуна у тајности је промењена, када је Команда Првог крајишког корпуса од обавештајаца добила податке да се спрема долазак појачања из Хрватске у Посавину.

- Кад смо то сазнали, времена за губљење није било. Одлучио сам да пробој коридора крене 22. јуна. Операција је почела снажном артиљеријском припремом, а у акцију се укључила и авијација са 12 авиона и хеликоптерске санитетске јединице. Први дан је био прави пакао - сећао се генерал Талић.

Фото: Р. Ћуковић

Главни удар ВРС ишао је десном обалом реке Босне, тешким планинским путем преко Требаве, што је збунило непријатеље и изазвало пометњу у његовим јединицама. "Пут живота" пробијен је два дана пре рока, у ноћи између 25. и 26. јуна 1992. када су се борци Првог крајишког и Источнобосанског корпуса ВРС сусрели у рејону села Корница и Чардак у општини Модрича. Блокада српских територија, која је трајала 42 дана, пробијена је, а пут ка Србији је сада био слободан.

Фото: Р. Ћуковић

Стратегија обмане непријатеља

СРПСКА артиљерија је 24. јуна 1992, по наредби генерала Талића почела интензивно гранатирање положаја противника дуж дела фронта где напад уопште није планиран. Муслимански и хрватски команданти су насели и пребацили део снага у област Тузле, а Први крајишки корпус је свом снагом ударио на линију Дервента - Бијело Брдо - Оџак - Модрича.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације