САБРАО СУДБИНЕ ИЗ ОСНАБРИКА: Др Жељко Драгић међу корице ставио биографије неких од 6.500 заточених краљевих официра

СУДБИНА сваког од 6.500 југословенских краљевских официра, већином Срба, интернирах у логор Офлаг VI C за време Другог светског рата, дирљива је прича о заточеништву у Оснабрику у Немачкој.

САЧУВАНА Логорска барака у којој су били/Чедомир Младеновић, Фото Приватна архива

Историчару др Жељку Драгићу, као потпредседнику Удружења "Барака 53", те чињенице су одавно познате, јер је више година посветио истраживању, сакупљању биографија, фотографија, писама и докумената о више десетина српских, словенских, јеврејских и других официра у том логору.

Сведочења потомака са којима је до сада успео да успостави контакт, Драгић је објавио у књизи "Корени и крила" да би сачувао сећање и осветлио судбину, оних који су били заробљеници у некадашњем логору у Оснабрику, једином у Немачкој за који је важила Женевска конвенција из 1929. Књига "Корени и крила", недавно је проимовисана у Питсбургу у Америци, а присуствовало је готово 500 Срба који живе у овом крају, међу њима и потомци неких некадашњих логораша.

*Узми 20% бонуса за ЛИВЕ!
Активирај бонус уз одиграни тикет од 4+ пара, уплатом од 1.000РСД и квотом од 5.00 или више!*

- Промоција у Питсбургу је била прва станица у оквиру америчке турнеје, а следеће су у Чикагу и Индијани, уз могућ наставак промоције у Кливленду, Њујорку, Милвокију и Лос Анђелесу - каже Драгић.

- Ако желимо да историја остане жива, морамо јој дати простор у књигама, у нашим заједницама, али и музеју који би ове приче трајно сачувао од заборава.

*Узми 20% бонуса за ЛИВЕ!
Активирај бонус уз одиграни тикет од 4+ пара, уплатом од 1.000РСД и квотом од 5.00 или више!*

Сећање Светозар Петровић (трећи слева у средњем реду), Фото Приватна архива

Промоцију књиге прати и изложба, на којој је објављена и дирљива уводна реч митрополита Лонгина. У поруци којом је благословио пројекат, митрополит је истакао:

- Они који су били људи части, који су својом жртвом посведочили верност отаџбини, краљу и свом народу заслужују да их памтимо. Само они који познају прошлост имају будућност.

Из некадашњег логора Офлаг VI C у Оснабрику (1941-1945) неки логораши никада се нису вратили. Један од њих, који тамо почива је Чедомир Младеновић (1893-1967) из Доње Трнаве, а сахрањен је у Немачкој као странац без породице, иако је у домовини имао супругу и брата, што се, каже Драгић, види из података.

- Зашто се није вратио у послератну Југославију, остаје мистерија. Био је официр Краљевине Југославије - вели Драгић.

Сведочанство Заробљени официри у Оснабрику 1943. године, Фото Приватна архива

Међу корицама ове књиге, забележена је и прича Драгољуба Дукића, заробљеног 1941. и одведеног у заробљеништво где је тамновао до 1945. када су логор ослободиле енглеске трупе.

У логор у Оснабрику, после хапшења у Сарајеву, где је његова јединица на сигурно пребацивала краљевску архиву, био је депортован и Александар Ристић рођен 1919. у селу Опланићи код Краљева. У Оснабрику је остао до краја рата, два пута је покушао да побегне, а трећи пут му се посрећило, када се десило и савезничко бомбардовање и ослобођење.

Фото Приватна архива

- Шест месеци је радио у енглеској полицији на хватању припадника СС трупа, а потом је изабрао да се врати у своју земљу, у лето 1945. - препричава нам Драгић судбину Александра Ристића, коју је сазнао од Ристићевих потомака.

- Преминуо је 2001. године и почива на Топчидерском гробљу у Београду.

Потпоручник Краљевске југословенске војске Светозар Петровић служио је војску у Зајечару у време напада Немачке на Краљевину Југославију. Био је један од ухапшених и са њих 6.500 био одведен у Оснабрик, где је у логору био до краја рата. Осим фотографије и текста на полеђини, као физичког доказа његовог логоровања, потомцима су у наслеђе остале и његове усмене приче о боравку у логору.

Једна од њих, Светозаревим потомцима посебно значајна је прича о Миодрагу Миши Китићу, Светозаровом најбољем пријатељу из времена логоровања, који му је спасао живот за време савезничког бомбардовања Оснабрика и самог логора 1944. По повратку у Југославију, Миодраг се оженио Светозаревом рођеном сестром Десом, а у знак велике захвалности и поштовања које је гајио према пријатељу, свом сину је по њему дао име.

Логор Бранислав Попадић (први здесна), Фото Приватна архива

Из немачког логора, жив, додуше рањен, изашао је и Бранислав Попадић рођен 1908. у Крагујевцу. Он је у логор Офлаг VI C доспео 1941. и заточеник је био четири године. По напуштању логора, ретко је говорио о својим данима у заробљеништву, али из његових белешки, види се да су српски официри, упркос свим недаћама, покушавали да сачувају своју културу и традицију. Логор је бомбардован 6. децембра 1944, погинуло је 117 официра, многи су рањени, а међу њима и Бранислав.

Судбина Гроб Бранислава Попадића у САД, Фото Приватна архива

Краљевина Југославија више није постојала, а он је, како је историчару Драгићу пренео Бранислављев потомак Мирко Попадић, остао у Немачкој. Ту се оженио и касније са породицом емигрирао у САД, где је започео нови живот. Када се историчар Драгић у Америци састао са потомцима логораша, међу њима је био и Мирко Попадић, који живи у Чикагу.

Аутор Драгић (у средини) са потомцима логораша, Фото Приватна архива

- Промоцији и изложби присуствовала је и Софија Обрадовић, такође из Чикага, ћерка логораша, с дубоким осећајем одговорности према наслеђу које носи - каже Драгић.

- Она је изразила жељу да се и у Америци покрене иницијатива за очување сећања на српске официре из логора у Оснабрику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације