БЕЛИ ЈЕЛЕН КРИЈЕ ТАЈНУ РОМАНОВИХ: Необична фигура у колекцији адвоката и писца Веселина Церовића

У ПРИЧАМА о изгубљеном благу царске Русије често се помињу дела славнихмајстора златарског умећа - од радионице Карла Фабержеа до другихчувених руских драгуљара. Један од тих предмета, према неким записима, била је скулптура белог јелена на постољу, израђена од племенитогметала. Њен траг се после Октобарске револуције губи, а тек понека причаводила је ван граница Русије. Један од тих трагова, како верује адвокати писац Веселин Церовић, могао би да води право у Београд.

Д. Матовић

Церовић је познат не само као адвокат, већ и као аутор књиге "Тајна београдске Мадоне" и страствени љубитељ уметности. О предмету који сматра најзагонетнијим у својој збирци ретко говори, али је, уз дозу опреза, пристао да нам га покаже. Бели јелен, израђен од племенитог метала, делује као да је у тренутку застao у трку. Ноге су му благо савијене, глава поносно подигнута, а на сјајном постољу, према речима Веселина Церовића, урезани су датуми кључни за историју Русије. Прецизност израде, танано обликовани рогови и текстура крзна, сведоче о мајсторству занатлије који је умео да хладном металу удахне живот.

- Купио сам га пре безмало четрдесет година од једне старије Рускиње из комшилука - прича нам Церовић. - Звала се Ниночка, и била је поносна што је, како је говорила, потомак чувеног генерала Петра Румјанцева Задунајског. Тај податак је истицала сваки пут кад бисмо разговарали о њеној породици. Говорила је да је био један од најважнијих руских војсковођа у 18. веку, познат по победама над Османлијама. Титулу Задунајски добио је, говорила је она, после преласка Дунава у рату са Турцима, и у њеној породици се то памтило као велика част. Међу руским емигрантима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца порекло од војних великодостојника имало је посебан значај - представљало је везу са царском традицијом и чинило део идентитета који су емигранти чували и у изгнанству.

Новосити

Ниночка је у Србију стигла после Октобарске револуције, заједно с белогардејцима. Најпре је живела у Сремским Карловцима, заједно са другим руским породицама, официрима, професорима, уметницима и свештеницима. И она је, каже Церовић, у родној Русији била професорка. Из Карловаца се после неколико година преселила у Београд. Понела је кофер са личним стварима, породична одликовања, међу којима је био златни орден светог Владимира са мачевима и - белог јелена.

- Ниночка ми је причала да се плашила да би јелена неко могао да украде и зато га је прекрила разним бојама, као да скрива благо - каже Церовић. - Једнога дана рекла је да би ми га продала. Никада ми није открила како је јелен доспео у њен дом. Причала је тек да је припадао њеној породици "још из старе Русије" и да је преживео путеве избеглиштва, да је преношен од града до града, скриван у пртљазима и старим ковчезима. Говорила ми је да га је увек кад се пробуди ујутру помиловала и пољубила. Јелен је био њена веза са отаџбином.

Д. Матовић

Церовић верује да је управо у томе разлог што је постоље - за које тврди да је дело радионице Карла Фабержеа - сачувано у готово савршеном стању, без већих оштећења. Време и боје којима га је Ниночка премазивала прикрили су сјај метала и финоћу израде. Тек када је Церовић много година касније очистио фигуру, сетио се њене приче.

- Читао сам да Руси траже једног јелена који је цар Николај Други наручио код Фабержеа и још једног познатог руског драгуљара. Да ли је то овај бели сибирски јелен, не знам, али дело је импресивно - истиче Церовић.

У руској традицији, јелен је симбол мира и доброте, честитости и снаге. У царској Русији лик белог јелена коришћен је као хералдички симбол и налази се у грбу Нижњег Новгорода, једног од значајнијих административних и трговачких центара. У уметничким предметима тог доба појављивао се као декоративни мотив у делима познатих златара који су радили за царски двор и племство. У народној причи или бајци, бели јелен се понекад јавља као чудесно створење - водич, знак среће или гласник промене.

- Можда су га Романови наручили за двор - каже Церовић. - Био је текст у овдашњим новинама пре више година у коме се помиње сличан бели јелен. Рад је величанствен. Лепота фигуре указала се када сам скинуо боју којом је била прекривена. Срећа је што сам га сачувао да га неко не исече. Постоље је од племенитог метала, детаљно израђено, са фигурама и симболима руске империјалне моћи.

Д. Матовић

Церовић је убеђен да је постоље урадио Фаберже, иако на њему нема драгуља који су за овог мајстора карактеристични. У Фабержеовој радионици у Санкт Петербургу израђивале су се и фигуре животиња од драгог камења и племенитих метала, често по поруџбини Романових и других аристократских породица. Радили су животиње које су биле повезане са руском традицијом и природом. Међу изгубљеним драгоценостима из радионице Фабержеа и других руских мајстора наводе се поларни медвед од белог кварца са очима од рубина, некада у власништву царице Марије Фјодоровне, мали ирвас од нефретита са сребрним роговима који се помиње у лондонским архивима, сова од калцедона са дијамантским очима последњи пут виђена у Паризу двадесетих година прошлог века, пар коња од јасписа и злата из збирке породице Јусупов, као и ирвас од ахата у покрету. Иако се "бели јелен" не појављује у званичним музејским потрагама, мотив јелена и ирваса био је препознатљив у Фабержеовим делима, посебно у радовима намењеним цару Николају Другом и царици Александри Фјодоровој. После револуције 1917, многобројни овакви предмети "напустили" су Русију и завршили у приватним збиркама широм Европе и Америке.

- Волео бих да се за овај предмет заинтересују руски стручњаци - каже Церовић. - Не бих га продавао, али је важно да се сазна права истина о њему.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације