"НОВАК, ПАРИСКЕ ПРИЧЕ" Издање компаније "Новости" о најбољем тенисеру света, од сутра у продаји

ДОК се захуктава један од највећих тениских турнира, Ролан Гарос, посвећен француском хероју, војном пилоту Великог рата, Компанија "Новости" књигом о јунаку нашег времена, Новаку Ђоковићу и највећем српском спортисти икада, иде у сусрет овом престижном надметању.

Фото: Приватна архива

Издање "Новак, париске приче" у књижарама широм земље појавиће се сутра, а ова својеврсна збирка кратких прича везана за овај тениски гренд слем, из пера Горана Чворовића, дописника "Новости" из престонице Француске је о времену које повезује протекло и садашње, зачињено поукама о будућем.

Сведочење како је могуће да се човек сам, издигне изнад себе самога. Да и другога подигне и не изгуби се у тој висини.

На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, живот је славног тенисера. Његово детињство, раскошна лепеза људи који су га пратили на трновитом животном путу, оком неухватљива галерија сапутника, сабеседника којима је отварао душу, као што ју је отворио Горану Чворовићу. У шетњама. У необавезним ћаскањима. Пре и после освојених титула. И кад је добијао и кад је губио мечеве. Одгонетнуо је њему, у овој књизи, многе дилеме: зашто је постао веган, зашто је у тим уврстио Пепеа Имаза који је у јавности изазивао контроверзе, како се растао са Борисом Бекером, Андреом Агасијем, колико му је значио повратак Марјана Вајде у тим, зашто је ангажовао Горана Иванишевића...

У овој књизи су готово опипљиве емоције док славни тенисер прича о свом детињству, родитељима, породици коју је из овог, родитељског гнезда, изнедрио са супругом Јеленом, о њиховим заједничким даровима љубави, Стефану и Тари, који су их оплеменили и после којих "ништа није исто".

- Ово су заиста мале и кратке приче о једној великој и успешној каријери - уздржано, како то обично иде уз скромне људе, говори нам аутор Горан Чворовић.

Foto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

- Настале су, углавном, у граду чији се најпрестижнији спортски догађај највише опирао планетарном успону ненадмашног Новака Ђоковића. Нећкао се. Одупирао. Одолевао. Зато су ове победе, и исповести, настале под Ајфелом, и загонетније и драже. Новак је, истовремено одавде, са Ролан Гароса, и из Берсија, понео мноштво трофеја и признања која су у Граду светлости блеснула пуним сјајем и изнад Новакове главе заокружили ореол највећег српског и светског спортисте и једног од најзначајнијих Срба свих времена. Помиритеља, миротворца, заљубљеника у цео балкански регион. Ту је, једном, сишао са трона, али се овде и на њега вратио. Ту је освојио једини трофеј који није дошао спонтано, већ је за њим годинама жудео и планирао да га пригрли. Овде, на париској шљаци и под сводовима спортске дворане, исписане су неке од најлепших страница у историји тениса.

Горан Чворовић додаје:

- Ове приче нису писане руком тениског стручњака, већ маниром репортера који истражује животне тренутке у каријери једног врхунског спортисте. Зато у њима има капуцинки, љубичасте маћухице, цвета белог лука и лиласте боражине, шампањца, пудинга, кумовања и крштења, кошарке, срца у ваздуху и на земљи, форхенда и бекхенда помало, и дроп шота тек понекад.

Тако је то када се друже и удруже врхунски спортиста и новинар репортер раскошног талента. А, тек, када им се, у заједничкој мисији да све вредно треба забележити, придруже додатном снагом речи и бујног колорита, Патрик Бесон и Милош Шобајић, ова књига се подиже на пиједестал.

- Ролан Гарос није стадион, то је храм. Новак Ђоковић није играч, он је парох. Лоптица, то је ђаво кога оба противника немилосрдно шаљу један другоме надајући се да се, проклетница, неће вратити на њихову страну. Новак је Близанац, као Пушкин, и, обојица, у неку руку, пишу на исти начин: брзо и добро - казао је у предговору ове књиге Патрик Бесон. - Горан Чворовић је управо за Новака написао збирку молитви, неке од њих су озбиљне, неке су ироничне, а одани Новакови навијачи ће их дуго посвећено понављати, још много година после непријатељских сусрета између овог даровитог играча и његових фасцинантних противника.

Велики Милош Шобајић није дочекао да види корице књиге које је, с посебном посвећеношћу, опремио. Али је остала његова порука:

- Новак Ђоковић је сјајан момак. Чудо је направио за Србију. Ово је дивна књига о њему која може, на пример, да се чита у авиону, рецимо, од оног тамо Сан Франциска до нашег Београда. Да се забавиш и не видиш како пролази драгоцено време... Купиш књигу на аеродрому "Шарл де Гол", а читаш је кад авион слети. То тако треба да буде. Па да сви летимо небеским пространствима. Од драгог ми Париза, до Ситоније и Кефалоније, где сви навијају за Новака. Да летимо кроз волшебни лом језика и стилова увек тачне дужине, у раскораку фрагментарно различитих прича у овој књизи, кратких, убитачних наслова, као серва из прве. Као клизајући форхенд. Личне приче, наше приче, Новакове приче и чисти бисер од кишне капи на уху обичне девојке из гледалишта, из оног Париза какав ми се чинио да је био, кад сам ја у њега дошао.

Прелиставамо ову, по много чему јединствену књигу посвећену светском броју један. Она нас са јунаком, уз веште репортерске записе, проводи од јутра до вечери. Кроз сва годишња доба. Мирисе и укусе. Слике и емоције. Тренутак, када је на ивици суза. Тренутак када је у жару заноса. Кад мајка Дијана загрли сина и каже: Остварили су се моји снови, Новак нас сваки пут све више изненађује.

Пред нама и слике победничког Ролан Гароса 2016. А, прича за читав роман. И, детињство, када сведочи о тренуцима због којих се будио у рана јутра, тренирао, путовао, вежбао до изнемоглости на дну сувог базена. Одвајао се од родитеља док су се друга деца још играла у песку. И речи шампиона: због тога дишеш, живиш, постојиш.

За крај, из ове књиге, издвајамо:

- Србија не мора, нити треба било шта да ми да - забележио је Чворовић одговор достојан великог шампиона, на питање да ли је задовољан начином на који му земља узвраћа на све оно што је учинио за њу.

- Мој однос према Србији и људима у њој не зависи од тога. Увек сам осећао огромну, безусловну љубав према мојој земљи. Ту сам рођен, то је моја отаџбина, мој завичај, моја територија. Ту припадам. Сваки пут када се вратим, осећам неке "лептириће" у стомаку. Враћају ми се емоције из детињства. Човек може да пропутује цео свет, али, када је код куће, то је посебан осећај. Знате да сте одатле. То је нематеријални однос. Не требају ми ни школа, ни споменик. Наравно, изузетно ценим и ласка ми то што добијам. Све су то лепе ствари. Али, неће то изменити мој став према земљи, нити ће променити то како ја доживљавам свој народ. Увек ћу бити уз свој народ.

Препоручујемо

Тенис

0 2

НОВАК ПОСЛЕ ТРИЈУМФА У БЕОГРАДУ: "Идем у Париз по нову титулу"

29. 05. 2021. у 19:17 >> 19:23

Тенис

1 5

НАДАЛУ 14. КРУНА ИЛИ НОВАКУ ДРУГА? Почиње други грен слем сезоне, Шпанац брани трон

30. 05. 2021. у 11:00

Тенис

0 1

МОЛЧАНОВ ТУРНИР КАРИЈЕРЕ: Ноле је најбољи на свету, али Рафа му је идол због једног детаља

29. 05. 2021. у 17:05

Тенис

0 1

РОЛАН ГАРОС, ДАН 1: Троје Срба на терену, тежак посао за Кецмановића, играју и Ђере и Нина Стојановић

29. 05. 2021. у 16:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације