ВЕЧЕ У СТАРОЈ СКУПШТИНИ ЗА ПАМЋЕЊЕ: Књига "Невидљиви спаситељи" међу Крагујевчани

КОД старе крагујевачке цркве, под сводовима здања старе Скупштине, у којој је кнез Милош Обреновић, донео 17 важних одлуку, међу којима и Сретењски устав 1835. године, представљена је књига „Невидљиви спаситељи“ академика др Драгана Дамјановића, писца тридесетак романа, међу којима је и „Ања са Дедиња“, дело које је, пре годину дана, било пред љубитељима писане речи на истој тој „адреси“.

Фото В Митрић

У прелепом амбијенту, препуном Шумадинаца и њихових гостију са свих страна,приређено је културно-духовно саборовање за незаборав, како је приметио академик пуковник професор др Жељко Зиројевић, који је нагласио да „Драган Дамјановић као дивно чедо које је родила мајка Светосавка, дете рода, Космета и родног врела, показао, по ко зна који пут, како се љубављу, знањем, даром и умећем осветљавају на најлепши начин и „обични“ људи, који су скрајнути са сцене, али не и из реда оних који чине велика велика дела“.

Академик професор др Петар Веселиновић подсетио је на историјски значај места где је представљено још једно, драгоцено дело Драгана Дамјановића, наглашавајући да је, одавно, то здање проглашено заштићеним спомеником културе.И, како је рекао, „делима попут Дамјановићевих и јесте место да буду представљена, не само онима који љубе писану реч, већ и веру Христову, „коју писац, на само њему знан начин, уграђује у свако своје дело, сваки његов одељак и пасус“.

Академик професор др Раденко Круљ, који је оставио неизбрисив траг у српском високом образовању, посебно на Космету, рекао је да је Дамјановић од раскошног, часног, храброг, истрајног и јако образованог новинара са Космета, стасао у књижевника за понос свом роду, „као личност коју, уз знање, умеће и таленат, краси велико искуство у мудрост, што сведочи „још једно његово велико књижевно дело на задаовољство и радост свих нас, јер у средишту свега, код њега, је пре свега и изнад свега истина и само истина.Академик Круљ је указао и на пишчев значај у друштвеном животу Срба на Космету, у тешким временима, али и његово одбијање да прихвати било коју функцију,“јер није желео да свој богат и частан живот, мења за фотељу, мада су пред њим биле небројене понуде, па и молбе, да дође на важне положаје“.Није ни чудо, нагласио је академик Круљ, што нас такав какав је радује и усрећује овако драгоценим делима као што је ово „Невидљиви спаситељи“.

Свештеници на челу са протојером ставрофором Милићем Марковићем, били су сјани домаћини за ово духовно-културно саборовање, уз благослов који је дао митрополит Јован, и речи поздрава које је упутио писцу и публици.Прота Милић је, кроз надахнуту духовну беседу, на леп, питак, занимљив и за душу јако пријемчив начин, указо на значај духовности и вере Исусове за људске душе, њихов живот, рад и стваралаштво.Издвојио је љубав, као нешто најузвишеније, што је, како је рекао, „давно осетио писац Дамјановић и на томе заснива сва своја дела, међу којима је највећи део баш из области духовности почев од дела „Путеви свете породице“ до „Анастасија, мајка Светога Саве“.

Прота Милић, који је из Петловаче, у Мачви, код Шапца, и кроз беседу и сусрете са гостима, међу којима је било и десетак академика, исказао је, са сарадницима, поштивање за добра дела, добре и вредне људе, чији су, како је рекао, „светли примери одличне поруке и поуке у овом и сваком другом времену“.

Владимир Митрић, новинар „Вечерњих новости“, који је дошао из Лознице, из Јадра, Вуковог завичаја, изразио је понос, част и срећу што је на историјски значајном месту, са дивним Шумадинцима, чији је дуго духовни отац био његов земљак, Јадранин из варошице Лешнице, владика Валеријан Стефановић, први епископ шумадијски у чијем је осветљивању имена и дела последњих година, и сам, доста учествовао.Са својим пријатељем, комшијом породице владике Валеријана, Раденком Петровићем, донео је благослов храма Светих апостола Петра и Павла из Лешнице у ком је чувени архијереј крштен.Митрић је рекао да га радује што је у Крагујевцу на служи прота Милић, „за кога се може рећи да је комшија владике Валеријана, јер је из дела где се баш „грле“ Мачва и Јадар на најлепши начин, преко светиња, које сијају у све већем сјају.

-Исидора Секулић је приметила да је Вук спознао да је језик крвотог народа, а Драган Дамјановић је велики мајстор да најлепше из душа нашег народа пренесе на папир, сабере у своја дела и несебично нам преда на уживање -рекао је Митрић, истичући да је срећан и што је Драган диван отац троје успешне и часне деце, међу којима је и син Стефан, иначе омиљени и угледни крагујевачки свештеник, који му је „десна рука“ био и остао на многим ходочашћима после којих су настала највећа његова дела. -Нобеловац Габријел Гарсија Маркез, мада је добио Нобелову награду за књижевност, увек је остао новинар, чиме се јавно поносио, понављајући често да „лепше професије од новинарства нема и против тога се не може“.Драган је баш такав пример, што његовим делима дају посебну и снагу, и лепоту и вредност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације