Историјски додатак новости
КРАЉ ЈЕ БИРАО ИЗМЕЂУ УСТАВА И ДРЖАВЕ: Узроци због којих је југословенски суверен увео диктатуру
НОВОСТВОРЕНА Краљевина Срба, Хрвата и Словенца , од првог тренутка, била је суочена с многим изазовима. Ти компликовани односи ескалираће крвавим расплетом у Скупштини.
29. 08. 2024. у 01:00
ДРИНА ЈЕ ЗА ХРВАТЕ ИСТОРИЈСКА ГРАНИЦА: Доношење Устава појачало разлике међу опозиционим странкама
ДОНОШЕЊЕ септембарског Устава 1931. грађанске странке су доживеле као јасну намеру режима да мало шта мења.
29. 08. 2024. у 00:00
ЈУГОСЛОВЕНИ ИГНОРИШУ МАТИЦУ СРПСКОГ НАРОДА: Крај диктатуре и повратак на систем уставне монархије
У ГОДИНАМА диктатуре, традиције српске државности представљане су као део заједничке југословенске историје.
28. 08. 2024. у 23:00
ОЧУВАЊЕ ДРЖАВЕ И ПРИМИРЕЊЕ ПОЛИТИЧКИХ СТРАСТИ: Закони и идеологија личне власти Југословенског монарха
У ЧИТАВОЈ првој деценији живота Краљевине СХС српске политичке партије су искључивале све историјске, племенске, верске, покрајинске разлике као разлог новог административног уређења и територијалног издвајања у оквирима државне целине.
28. 08. 2024. у 22:00
КРАЉ ДИКТАТУРОМ БРАНИО ДРЖАВУ: Југословенска идеологија и самовлашће Александра Карађорђевића
НОВОСТВОРЕНА Краљевина Срба, Хрвата и Словенца , од првог тренутка, била је суочена с многим изазовима.
28. 08. 2024. у 20:05
РАЗЛАЗ ТИТА И ДРАЖЕ ЗБОГ ДЕОБЕ РАТНОГ ПЛЕНА: Неуспели покушаји да партизани и четници нађу заједнички језик
ПРЕЦИЗНИЈИ одговор на питање зашто су пропали сви покушаји Јосипа Броза Тита и Драже Михаиловића да се нађе заједнички језик у уједињењу њихових присталица у отпору окупатору, по свему судећи, нећемо скоро добити.
14. 08. 2024. у 16:00
ТИТО ПОСЛЕ ПАДА УЖИЧКЕ РЕПУБЛИКЕ ПОДНОСИО ОСТАВКУ: Као што је брзо букнуо, устанак се у већем делу Србије брзо угасио
аааааааааааааааааааа
14. 08. 2024. у 14:00
СРБИЈА СЕ УМИРИТИ НЕ МОЖЕ: Оружани устанак 1941. године распламсао се попут пожара
КАО ДАН почетка оружане борбе српског народа у Србији против окупатора, означен је од власти у социјалистичкој Југославији, и општеприхваћен у домаћој историографији, 7. јул 1941, онај дан о којем су у Белој Цркви убијена двојица припадника Жандармерије квислиншке владе Милана Недића.
14. 08. 2024. у 13:00
ОКУПАЦИЈА УДАРАЦ СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОНОСУ: Зашто је Тито одлучио да центар револуције пресели у Београд
МОБИЛИЗАЦИЈОМ, као начином да бројчано ојачају своје јединице, служили су се и војни четници, организација Драже Михаиловића, али не одмах и у почетку устанка (у прво време, војно-четнички одреди оријентисали су се пре свега на евидентирање бораца, односно војних обвезника.
14. 08. 2024. у 13:00
РАЗЛАЗ ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА ЈЕ БИО НЕМИНОВАН: У Србији 1941. створена највећа слободна територија у окупираној Европи
БЕЗ ОБЗИРА на то што устанак против окупаторских снага није избио на једном месту и поделио се на више самосталних, или слабо повезаних целина, у првој години рата 1941. главно оружано поприште је била Шумадија.
14. 08. 2024. у 11:38
ТУЂМАН ЗА "ОЛУЈУ" ЧЕКАО САГЛАСНОСТ БЕЛЕ КУЋЕ: Неразјашњена питања око војне операције на Крајишке Србе
ЈЕДАН од највећих заговаратеља тезе о снажним и непомирљивијим подјелама и антагонизмима на релацији Главни стожер (штаб) ОС РХ - МОРХ (министарство одбране) за вријеме Олује данас је умировљени генерал ХВ Рахим Адеми, који је у операцији Олуја био начелник стожера (штаба) Зборног подручја Сплит те је у тој улози био један од најближих сурадника заповједника ЗП Сплит генерала Анте Готовине.
06. 08. 2024. у 16:00
ХРВАТСКЕ КОНТРОВЕРЗЕ ОКО ОПЕРАЦИЈЕ "ОЛУЈА": Различите интерпретације бурних догађаја у августу 1995. године
ТИЈЕКОМ дуготрајне оперативне разраде Замисли за ослобађање окупираних подручја РХ из листопада 1993., као својеврснога прототипа војно-редарствене операције Олуја, као и након издвојене нападне Операције Бљесак с почетка свибња (маја) 1995, којом је за врло кратко вријеме ослобођена Западна Славонија, направљен је 26. липња (јуна) 1995. коначан план стратешке нападне Операције Олуја - онакав какав ми данас познајемо.
06. 08. 2024. у 14:00
УДАР НА КНИН НАЈВАЖНИЈА ТАЧКА "ОЛУЈЕ": Припреме за војну операцију на РСК почеле су у јесен 1993. године
У ПОНЕДЕЉАК 8. српња (јула) 2024. састао сам се, на тераси ресторана Загребачка пивовара у Илици, с адмиралом Давором Домазетом Лошом (рођ. 1948. у Сињу), начелником Обавјештајне управе Главног стожера (штаба) Оружаних снага РХ уочи, за вријеме и након војно-редарствене операције Олуја.
06. 08. 2024. у 12:00
"ОЛУЈА" ПОЧЕЛА НА ЗЕЛЕНИ СИГНАЛ ИЗ ВАШИНГТОНА: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године
БИЛА је субота, 4. август 1995. године.
06. 08. 2024. у 10:36
ЗВАНИЧНИ ЗАГРЕБ ЈЕ КУПОВАО ВРЕМЕ: Процене Међународне заједнице уочи напада на Крајишке Србе
БУДУЋИ да сам у овоме серијалу имао прилично много сучељавања међу главним, најистакнутијим протагонистима Олује (мислим овдје, наравно, и на политички дио припрема за Олују), завршит ћу овај, трећи и посљедњи наставак серијала још једним таквим сучељавањем, овај пут на релацији Ивић Пашалић - Миомир Жужул.
06. 08. 2024. у 05:00
ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ ОДБИЈА ДА ПРИМИ ЧЛАНОВЕ КОНТАКТ-ГРУПЕ: Лукава одлука на Пантовчаку
УЖИ кругови око Туђмана имали су довољно војно-обавјештајних података да српска страна неће прихватити план Контакт-групе.
02. 08. 2024. у 07:00
МИРОВНИ ПРЕДЛОГ КОНТАКТ-ГРУПЕ ОДБИЈЕН И У ЗАГРЕБУ И У КНИНУ: "План з-4" формула за Србе у Хрватској
У РАЗГОВОРИМА с Матом Гранићем за овај серијал (разговарали смо у два наврата, 4. и 24. липња (јуна) 2024, оба пута у његовој обитељској кући на Реметама) замолио сам својега суговорника, бившега дугогодишњега (1993-2000) министра вањских послова РХ, да ми додатно појасни и прецизира то што је написао у својој књизи.
01. 08. 2024. у 07:00
НЕРАЗЈАШЊЕНА ДИЛЕМА - ЗАШТО ЈЕ ХРВАТСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ОТИШЛА У ЖЕНЕВУ: Несугласја главних протагониста "Олује"
ТИЈЕКОМ друге половице српња (јула) 1995. (по неким изворима већ у липњу (јуну) 1995. или чак још раније), а посебице у овим најзгуснутијим и најкритичнијим данима, на пријелазу из српња (јула) у коловоз (август) 1995, Туђман је чврсто и дефинитивно одлучио војно напасти побуњене Србе у самопроглашеној Републици Српској Крајини (из тога су његова плана били изузети Срби у источној Хрватској - тај ће се окупирани дио Хрватске вратити у уставно-правни поредак РХ тек накнадно, кроз процес тзв. мирне реинтеграције Подунавља, у другој половици, односно поткрај 1990.), другим ријечима одлучио је да им нанесе тежак војни пораз, на бојном пољу, на ратишту, након којега се они више никада неће моћи опоравити и који ће бити завршна (у побједоносном смислу ријечи) точка на "и" у свему ономе што се у хрватској политици, публицистици и хисториографији обично назива раздобљем Домовинскога рата у Хрватској, 1990-их.
31. 07. 2024. у 07:00
ХРВАТСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ПРАТЕ СВАКИ КОРАК СРБА: Улога тајне службе у припреми преговора у Женеви
А ЕВО, НАПОСЉЕТКУ, како је завршетак хрватско-српских преговора у Женеви, као и оно што је услиједило непосредно након тога, доживио и трећи члан хрватског изасланства, тадашњи шеф тајне полиције РХ Смиљан Рељић (по ономе како ми је он то испричао у нашем разговору у Загребу 6. липња (јуна) 1924.):
30. 07. 2024. у 19:30
ПРЕГОВОРИ У ЖЕНЕВИ ПРЕДСТАВА ЗА ВЕЛИКЕ СИЛЕ: Не успела шатл дипломатија међународних посредника
ОДЛУЧНА, па чак помало и љутита интервенција Весне Шкаре Ожболт код Торвалда Столтенберга уродила је плодом. Шкаре Ожболт: - Након ручка, негдје око 14 сати, можда већ и у 14.30, ставе они нас, већ на тај први послијеподневни састанак, за стол, унутра... А ручали смо у дворцу, све је било у дворцу...
30. 07. 2024. у 17:30
РАДИКАЛАН ЗАОКРЕТ У СТАВУ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСРЕДНИКА: Формални и неформални сусрети Хрватских и Српских преговарача
КАО И ИВИЋ Пашалић и осталих двоје чланова хрватског изасланства, В. Шкаре-Ожболт и генерал П. Стипетић, тако је и Смиљан Рељић био врло неугодно изненађен и констерниран тиме што модератори и координатори женевских преговора Столтенберг и Аренс нису допуштали никакав, па чак ни физички контакт између чланова хрватске и српске делегације, што је већ на први поглед изгледало веома чудно и загонетно.
30. 07. 2024. у 16:30
ЛАЖНИМ НАПАДОМ ХРВАТИ ЗАВАРАЛИ СРБЕ: Фингирање преговара у Женеви дан пре почетка операције "Олуја"
ДАН УОЧИ Олује, у четвртак 3. коловоза (августа) 1995. ујутро, чланови хрватскога преговарачкога изасланства - њих четверо: вођа делегације Ивић Пашалић, Весна Шкаре Ожболт, Смиљан Рељић и генерал Петар Стипетић - слетјели су, посебним малим зракопловом Владе РХ, на женевски аеродром, одакле су се, аутомобилом, пребацили у вилу Saugy, на периферији Женеве, гдје су их дочекали међународни посредници и координатори хрватско-српских преговора у Женеви, Норвежанин Thorvald Stoltenberg i Нијемац Geert-Hinrich Ahrens..
30. 07. 2024. у 15:30
ХРВАТСКА БИ ИЗВЕЛА „ОЛУЈУ“ И ДА СРБИ НИСУ РЕКЛИ „НЕ“: Политичка позадина војно-полицијске операције на РСК 1995. године
У СЕРИЈАЛУ, из три дела, „ Дан прије Олује“ Дарка Худелиста, познатог хрватског новинара и публицисте, у коме „Новости“ у свом „Историјском додатку“, паралелно са најчитанијим загребачким политичким недељником „7 дневно“, откривају непознате детаље шта се тих врели, узбурканих и драматичних дана, на прелазу из јула у август 1995. године, дешавало у политичком и војном врху хрватске државе.
30. 07. 2024. у 14:41
ДАН ПРЕ "ОЛУЈЕ": ХРВАТСКА СЕ ЗАХУКТАВА НА БРИОНИМА: У Женеви спремљена замка за политичке представнике Срба
ВРХУНАЦ је љета 1995. Сви су у Хрватској опуштени, релаксирани и безбрижни, усредоточени искључиво на свој годишњи одмор и љетовање. Па тако, међу осталима, и чланови хрватске Владе, министри, заступници Хрватскога сабора (који је, наравно, био распуштен још почетком љета )...
30. 07. 2024. у 07:00
