Некад смо организовали мала, локална такмичења у лагању. Сад бисмо већ могли и на Олимпијаду.

Кад почне да отпада фасада пешаци пређу на другу страну.

Над правдом мораш да стражариш. Стално неко хоће да је отме.

У свету је у току велико спремање.Бришу се границе, гланца се оружје, рибају се непослушни...

Мишеви коло воде. Такав је наш фолклор.

Спремили смо вам порцију батина. Дођите док се не охладе.

Затвореници сопственог ума служе доживотне казне...

Читам јучерашње новине и чудим се како је некад све било нормалније и лепше.

Ко је подржавао барона Минхаузена живео је као гроф.

Политичари се играју жмурке. Крију се иза студената.

Трагедија нашег народа је што нам је све смешно.

У кафани сам наручио десет ћевапа, а конобар ми је донео седам. Каже да је три појела инфлација.

Заражени грипом и корупцијом морају мало да одлеже...

Шта хоће ова јаја?! Још се нису ни испилила а већ су против власти.

Савремени мушкарац својој девојци за Осми март купи ваучер за козметички третман, па заједно оду на депилацију.

Хулигани са фудбалских стадиона траже да се појединим посланицима трајно забрани улазак у Народну скупштину, а да се остали раздвоје оградом и између њих постави одред Жандармерије.

Је л' то топовски удар или државни удар? Не видим од дима.

Дебео си кад покушаш да увучеш стомак, а он неће.

Сачували смо веру својих предака.Они су веровали да ће им једном бити боље, а и ми данас верујемо у то.

Ако седите скрштених руку, демократија ће вам умрети на рукама.

У диктатури је све ограничено осим ње.

Свет се хвали са својих седам чуда, а у Србији се толико догоди дневно.

Један деда је одвео свог унука у зоолошки врт. Унук да види егзотичне животиње, а деда да види прасе.

Ако сте глупи, данас вам то може бити предност, а већ сутра оправдање.

Јесте ли ви наша ружна прошлост? Баш сте се пролепшали!

Буните се што су чварци скупи ко да не знате да сваки луксуз кошта.

"Само смо кост и кожа, а и то ће појести инфлација", пише Братислав Костадинов, из Крушевца.

Коме Србија није у срцу већ у џепу, лако га је оџепарити.

Високи представник у Босни је толико висок да са те висине више не види реалност.

Возачи намерно праве гужве да би наши саобраћајни стручњаци испали незналице!

Полиција чешља ваше пословне књиге? Једва чекам да вам видим фризуру!

Кад зину ципеле, народ проговори.

Кад год хоће да изговори истину, одебља му језик, хоће да се угуши. Изгледа да је алергичан.

Подсетите ме одакле се знамо. Из странке или из затвора?

Да је сваки пут добио по динар кад је слагао, ковница новца морала би да ради у три смене.

Сви траже нека права. А то властима није право.

Атлетика је краљица спортова, рече један посланик и претрча у другу странку.

Да сте читали књиге не бисте морали да имате партијске књижице.

Не штеди живот. Нећеш га у гроб понети.

Нема потребе за проширењем затвора. Где чељад није бесна кућа није тесна.

Од образовања има завршен факултет и два разреда средње школе.

Сахранили смо земљу уз највише државне почасти.

Још нисте ухапшени? Седите, сачекајте и прозваћемо вас.

Они који раде на дугме треба да знају да дугмићи први отпадају.

Ни да се обесиш више не можеш бесплатно. Прво плати па се клати.

Ове зиме од накита на рукама углавном се носе лисице...

Слобода медија је максимална, јављају наши радио-аматери...

Ови нови телевизори су толико танки да у ток-шоу емисије стану две, три будале и више места нема.

Одлучујућу борбу против корупције започећемо у уторак. Ако не уторак, онда у среду, али не касније од четвртка, петка, ако нас не ухвати викенд.

Високи званичник дочекан је звиждуцима подршке, јављају државни медији.

Кроз живот идемо толико оборених глава да би свако од нас већ требало да пронађе бар по један новчаник.

Венеција сваке године тоне по неколико центиметара. Србија доказује да то може и брже.

Осуђени је био за главу виши од џелата. Али сад више није.

Прича један у кафани: - Жена и ја спавамо на душеку од меморијске пене, али се ни он не сећа кад смо последњи пут имали секс!

Не би они напунили џепове да ми нисмо напунили гаће.

Странице своје историје исписујемо крвљу. Увек је јефтинија од мастила.

"Нема већих традиционалиста од нас. Живимо живот достојан прачовека", пише Миладин Берић, из Бањалуке.

Трговина нам цвета. Имамо све више проданих душа.

Живимо живот у боји. Плаве коверте, жута штампа, ружичаста телевизија, сива економија, црна хроника...

Једино удовица има мужа на свом месту.