Пун ми је куфер празног фрижидера!

Удворица, увлакач, шлихтара, подрепаш, полтрон... Синонима имамо много, али још не задовољавају реалне потребе наше политике.

Да смо вас плаћали да ништа не радите више бисте нам се исплатили, него што вас плаћамо да радите ово што радите.

Он је ситан лопов. Стане у сваку странку.

Овде се лакше покрене клизиште него народ.

Тренутно је министар у Влади Србије и ужива у анонимности, далеко од очију јавности...

Лако смо измерили који је највиши врх Србије, много нам је теже да одредимо највеће дно Србије. То се мења из дана у дан.

У нашој држави мито је неприхватљив. Мада га сви радо прихватају.

Он је потпуно луд, јер ништа не ради половично.

На Сајму књига имућни купују књиге, сиромашни их краду, а најсиромашнији пишу и објављују.

У апотеци: - Молим вас један бенседин. - За овде или за понети?

"Да бисте знали куда ће нас одвести оваква политика, не треба да укључите навигацију него мозак", пише Јован Зафировић, из Косовске Каменице

Где смо? Ево нас на крају живаца.

Код нас нема организованог криминала. Свако краде за себе.

Укључен је црвени метео аларм. Изгледа да ће вођа поново да загрми.

Сва наша предузећа су погребна. Сахрањују права радника...

Један је на себи истетовирао толико светаца да се људи крсте кад прођу крај њега.

Цео стадион је скандирао "Убиј Србина", али то је био изоловани инцидент...

Имамо толико горућих проблема да можемо да се грејемо целу зиму.

Историја нас учи да не постоји ништа опасније од голоруког народа.

Тачно је да смо вам навукли лудачку кошуљу, али одело не чини човека.

Боље је пасти у провалију него у ропство. Из ропства се теже излази.

Бруко једна! Ех, да је једна...

Ћути и говорићеш.

Најбрже се обогати морална сиротиња...

- Полиција вас зове на информативни разговор. - Хвала, нема потребе, већ сам довољно информисан.

Онај ко говори истину о мени шири непријатељску пропаганду.

Скупштина није имала кворум јер неки посланици нису били при себи.

Ласкава титула "Лажов године" неће бити додељена, јер жири није успео да обради све пристигле пријаве.

Код нас нема урагана. Ми земљу уништавамо сами.

Он и кад беседи трабуња...

Колика је ваша политичка странка? Мала, за личну употребу.

Овогодишњи Сајам књига одржаће се под слоганом "Папир трпи све"!

Ако се на грешкама учи, ја сам ђак генерације.

Преко ноћи нестало је километар железничких шина. То су брзе пруге Србије.

- Пошто вам је ова чоколада? - 400 динара. - Ништа, јешћемо шећер у праху.

Није важно какав је орден на грудима, већ какво је срца у грудима...

Не убеђујте Србе да прогледају. Маните се ћорава посла.

Један одборник је прешао из опозиције у власт. Засада је узет на позајмицу, али ако се докаже, биће и застално.

Поштовани радници, овог месеца повећања плате неће бити, али ћете зато наредног добити још толико.

Данас је Пети октобар. Задушнице за умрле наде...

"Србија је центар Балкана. Зато је многи виде као мету", пише Марина Аристо Марковић, из Ниша.

Земља је округла, али није искључено да ће после трећег светског рата постати равна плоча...

Шта каже Србин кад га ставе у врсту за стрељање? Како другима тако и мени...

Изгубили смо са 4:0, али по приказаној игри требало је да победимо, једнодушан је закључак наших фудбалских стручњака.

Цене у самопослугама су такве да купци играју нову наградну игру: "Узми рачун и побегни!".

И ове јесени људи се венчавају, што је доказ да млади ништа нису научили из грешака својих предака.

Тек када се народни посланик јавио за реч схватили смо значење изреке - што трезан мисли, пијан говори.

Балканци су штедљиви. Деведесете им, ево, трају већ тридесет година.

Ми смо народ који верује у срећу, здравље и добру храну. Зато имамо толико кладионица, апотека и пекара.

Један човек је пронашао нову београдску аутобуску станицу негде у Новом Београду. Остали Београђани га моле да им открије где је, али он неће да каже.

Син ми је батинаш. Златне руке има.

- Како сам се свиђа моја нова књига? - Толико је лепа да ми је жао да је отворим!

Што се исељавања младих тиче, то је отишло предалеко.

Тај наш дипломата све постиже са своје две руке. Потписује се палцем, рачуна на прсте и споразумева на енглеском.

Свађао сам се с телевизором док није прегорео. Паметнији попушта.

Новинари су некад били гладни информација. Сад су само гладни.

И у Србији је 21. век. Додуше, како кад.

Министар је желео да каже нешто паметно, али није могао против себе...

Још месец дана до Сајма књига. Ако још нисте написали роман, време је да почнете.