У држави хаос, а покојници ћуте, не изјашњавају се. Чекају на коју ће страну да превагне па ће на изборима за њега да гласају.

Кад пођете код пријатеља у госте и њиховој деци пожелите да купите чоколаде, двапут размислите. Можда је јефтиније да им препишете викендицу у Гроцкој.

Продајемо маглу. Могућност доставе на кућну адресу.

Зашто на Сајму запошљавања нема и штандова обавештајних служби?Има толико грађана који би за њих радили што за стално, што хонорарно.

У народу се кува.Пазите да не прекипи.

Неки пензионери пуштају голубове, а неки пуштају чекове.Чекови им се пре врате.

На погрешној сте страни историје. Морате около.

Коме су уста пуна патриотизма томе су и џепови пуни.

У овим годинама удварам се само женама које миришу на запршку.

Памет је болест савременог доба.

Побуна је као алергија. Што је више чешеш, све се више шири.

Хватамо кривине. То је права ствар.

Купци бојкотују трговинске ланце. Па ко пре пукне.

За свађу је потребно двоје, мада ја то често могу и сам.

"Празна глава лакше клима", пише Жељко Јовановић, из Крагујевца.

Они који су ћутали сад певају другу песму.

Станите под наш политички кишобран. Напољу пљуште оставке.

Лудило је толико узело маха да ће ускоро пробити и звучни зид.

Србија је као лубеница. Располућена, а свако мисли да има право на њено срце...

Линч је ванредно правно средство.

Фантомка, тренерка, патике. Српска народна ношња.

Кад си на стакленим ногама буде срче до колена...

Оно што ја могу да прећутим ви не можете ни да препричате.

Направили смо глупост. Али највећу у региону!

Корисно би било да држава понекад прогласи и Дан радости. Да се мало радујемо, па макар и званично, без повода и нарочитог разлога.

Свему што је бесмислено наша политика помогла је да добије прави смисао.

Кад би сваки дан дијете значио један дан живота више, ја бих умро прекосутра

Доушник је на боловању. Добио је заушке.

Народ је као дете. Кад прохода не уме да стане.

Био сам код приватног дерматолога. Одрао ми је кожу.

Тројица пију пиво испред продавнице па један пита: - Да ли бисте прихватили улазак у експертску владу?

Ујутру ми деца траже паре за излазак, у подне поштар донесе рачуне, предвече цркне веш-машина. Мислим да је у питању удружени злочиначки подухват.

Полтрони су најбољи трговци. Не само што умеју да се продају, већ и да се препродају.

Прво је била рупа на чарапи, па рупа на асфалту, а сад је рупа у закону. Ми смо земља која свакој рупи пружа могућност да напредује.

Пуни су ко око. Јер смо ми жмурили.

У еволуцији нисмо далеко одмакли. Од пећинског човека стигли смо до режимског човека.

Пре него што лупите глупост, двапут размислите. Тако ће ваша глупост бити већа и лепша.

Разговарајте с народом док не зна шта хоће. Кад буде знао, тада ће већ бити касно.

Није у реду што Ђоковић побеђује ову млађарију. Нека нађе некога свог годишта па да га онда видимо.

Заиграла мечка и код белих медведа...

Молимо Владу Србије да уредбом скрати месец јануар за десет дана. Скраћење је потребно ради финансијског преживљавања народа и државе.

Поскупљења су нам толика да ни инфлација не може да их стигне. Поскупљења су двоцифрена, а инфлација једноцифрена.

Ово више не може да се гледа. Зажмуримо!

Београдски аеродром "Никола Тесла" обуставио је јутрос рад због великог броја политичких прелетача који су загушили ваздушни простор изнад главног града.

Утакмицу смо изгубили још у првом полувремену, јер наше навијаче нисмо хтели да држимо у неизвесности.

Против нас је почео хибридни рат, а ми још нисмо завршили ни грађански.

Отац му је био надрилекар, али се он определио за друштвени смер. Ради као надриновинар.

Али Баба и четрдесет разбојника. Мада Архив јавних скупова каже да их је било и више.

Село у Србији које нема спортску кладионицу не може се надати останку младих и бољој будућности.

У чеоном судару двојице таксиста озбиљно повређена два бадњака.

Стекли смо радне навике. Навикли смо да не радимо.

У случају опасности разбити страх.

Све болесник до болесника, јер ми негујемо здраву конкуренцију.

Ми смо атлетска нација.Грађани једни друге јуре по улицама.

Србин чешће споји празнике него радне дане...

Направили смо нови ред вожње градског превоза. Радни наслов је: "Ако дође, дође".

Ових дана толико једемо да ће нам увести трајну забрану приласка кућној ваги...

Није тачно да је код нас све скупо. Имамо јефтину пропаганду, јефтину демагогију и јефтину радну снагу.

Некад су нас питали: "Чији си ти?", а данас: "За кога си ти"?

Политички дијалог је био тако интензиван да се није знало ко кога удара.