ЛАЖНА ДРЖАВА У МАРТУ ОПЕТ КУЦА НА ВРАТА САВЕТА ЕВРОПЕ Интервју - Биљана Пантић Пиља, шефица делегације Србије у СЕ

СРПСКА делегација у Савету Европе користи аргументе истине: да КиМ није држава већ ентитет чији је статус јасно регулисан УН Резолуцијом 1244, да се на тзв. Косову дешава етничко чишћење српског народа, да репресија Куртијевог режима ескалира како се приближавају избори на КиМ, да ниједан од три услова која је навела у свом мишљењу Дора Бакојани, Курти није испунио, пре свега ЗСО, односно поштовање Бриселског споразума, да на тзв. Косову не постоји владавина права... Увек су то исти аргументи који су сада негде прећутно прихваћени и донета је одлука да се о захтеву Приштине за статус "специјалног госта" не расправља за сада.

FOTO: Privatna arhiva

Овако Биљана Пантић Пиља, шефица делегације Србије у Савету Европе, у интервјуу за "Новости" објашњава који су аргументи Београда пресудили да се на прошлонедељном заседању Парламентарне скупштине не узме у разматрање иницијатива приштинске власти.

Очекујете ли нове покушаје Приштине да одшкрине врата СЕ и када би то могло да се деси?

- Тренутно је Приштина окренута изборима који су заказани за 9. фебруар али сигурна сам да ће одмах, по окончању изборног процеса наставити са притисцима на СЕ заједно са својим партнерима из појединих земаља. Следећи Комитет за политичка питања и демократију одржава се у Паризу већ у марту и не бих била изненађена да се тада ово питање нађе на дневном реду.

Какво је расположење чланица СЕ у вези са овим питањем? Колике су шансе Приштине да постане чланица СЕ?

- Тренутно, СЕ се сусреће за озбиљним изазовима тако да је питање тзв. Косова некако стављено у други план. Нова америчка администрација, сукоб у Украјини, Газа, изборни процеси у Грузији, Румунији, Немачкој, Пољској, све су то околности које утичу да се ове теме постављају као приоритетне у самој Парламентарној скупштини СЕ. Наравно да и даље постоје државе које пружају подршку и гласно лобирају за пријем тзв. Косова, али некако се чини да све више земаља губи стрпљење за Куртија и његову репресију коју спроводи према српском становништву као и према његовим једностраним потезима.

На подршку којих земаља Србија може да рачуна у покушају да спречи пријем лажне државе у ову организацију?

- Традиционално, Србија увек рачуна на подршку посланика из Шпаније и Кипра, као и осталих држава непризнавача тзв. Косова, али постоје државе које су признале тзв. Косово али захваљујући мудрој политици председника Александра Вучића, можемо да рачунамо на њихову подршку. Овде пре свега мислим на Мађарску, али ту си и Француска и Италија свакако. Да није прошле године било разговора између два председника, Вучића и Макрона, не верујем да би дошло до одлагања пријема тзв. Косова у СЕ.

Да ли је на заседању Парламентарне скупштине СЕ било речи о ситуацији на КиМ, поготово о положају наших сународника?

- Као тема у пленуму не, али то не треба да вас завара. Највише посла током тих пет дана се обавља на састанцима у паузама између заседања у пленуму и на комитетима. Наш посао као чланова делегације и јесте да пробамо са сваким послаником да поразговарамо, да га упутимо у тренутну ситуацију и да укажемо на кршење људских права на КиМ, пре свега Срба, и да их замолимо да чују и другу страну. Нажалост, мишљења сам да Парламентарна скупштина СЕ озбиљно губи на значају јер је у претходних неколико година показала да само причају колико је битан дијалог али од истог беже. Демократија СЕ се огледа у томе да ако не мислите као они, морате бити избачени или да сами изађете. Имате Парламентарну скупштину без Руске Федерације, Азербејџана, а од овог заседања и без Грузије.

Из САД су и у прошлости стизале негативне оцене о степену демократије и поштовању права Срба на КиМ. Очекујете ли да се доласком Трампа на власт појачају притисци на Приштину да прекине са провокацијама и једностраним потезима?

- Могу да кажем да се искрено надам. Неко Куртију и његовом терору мора да стане на пут, а Европска унија је показала да није дорасла том задатку. Нисам сигурна да ли је то зато што ЕУ неће или не може, али већ је постало бесмислено да после сваке једностране акције Куртија и одбијања дијалога чујете чувене флоскуле - позивамо обе стране на смиреност и суздржаност и пажљиво пратимо ситуацију. Време је да неко коначно натера Куртија да поштује међународно право и основна људска права, а приметно је и на овом заседању у Стразбуру да се прате кораци Трампове администрације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације