SPROVEŠĆEMO VOLJU NARODA I SRPSKI ĆE BITI SLUŽBENI: Intervju - Andrija Mandić, predsednik Skupštine Crne Gore

Veliša Kadić

03. 11. 2024. u 12:45

PITANjE srpskog jezika je nakon objavljivanja rezultata popisa stanovništva iz 2023. godine postalo ne samo političko, već i pitanje elementarnog ljudskog dostojanstva i ljudskih prava.

СПРОВЕШЋЕМО ВОЉУ НАРОДА И СРПСКИ ЋЕ БИТИ СЛУЖБЕНИ: Интервју - Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе

Foto NSD

Ne postoji zemlja u Evropi, a verovatno ni u svetu, izuzev možda pojedinih totalitarnih režima, gde jezik kojim govori većinsko stanovništvo nije ujedno i službeni jezik te zemlje. Mislim da to dovoljno govori o svakodnevnim pozivima DPS i njihovih saveznika iz političkog, medijskog i nevladinog sektora, da uprkos rezultatima koji su pokazali da više od 43 odsto stanovništva Crne Gore govori srpskim jezikom i dalje insistiraju na nekim kvazi-tezama, kako crnogorski treba da ostane jedini službeni. DPS je zaslužan i što je 2007. tesnom dvotrećinskom većinom crnogorski proglašen jedinim službenim jezikom, kao i za član Ustava kojim se sve promene moraju potvrditi na referendumu većinom svih birača u Crnoj Gori.

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže predsednik Skupšine Crne Gore i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić, ocenjujući da je ovo jedno od najvažnijih pitanja sa kojim se suočava današnja vlast u državi podno Lovćena:

- Ako uzmemo u obzir da u ovom momentu, nakon uparivanja popisnih rezultata i biračkog spiska, imamo oko 90.000 osoba čije je biračko pravo i te kako sumnjivo, dolazimo do toga da je DPS tim članom zakovao i onemogućio bilo kakve promene. Sada postoji nova parlamentarna većina koja želi da konstatuje ono što je narod jasno i nedvosmisleno rekao, a to je da većina govori srpskim jezikom i traži da dobije status službenog. Ukoliko ne budemo mogli da napravimo dogovor, shodno tekovinama i najboljim praksama razvijenog sveta, postoji rešenje, a to je pravljenje Ustavotvorne skupštine.

Foto Skupština CG

Da li je realno da se postigne dogovor o dvojnom državljanstvu sa Srbijom, imajući u vidu da opozicija to pitanje predstavlja kao "pokušaj izbornog inženjeringa"?

- Kao i pitanjem jezika, opozicija svakodnevno pokušava da manipuliše raznim neistinama i poluistinama. Pitanje državljanstva sam prvi put pokrenuo sa našim iseljenicima u Turskoj, znajući da ti ljudi imaju poseban osećaj pripadnosti Crnoj Gori.

Ne vidim ništa sporno u tome da se ljudima koji imaju i osećaju veze sa Crnom Gorom, omogućimo da dobiju državljanstvo. Opozicija to predstavlja kao da će se istog trena magično stvoriti na stotine hiljada novih birača, iako dobro znaju da sadašnji zakon nalaže da osoba uz državljanstvo mora imati i prebivalište u Crnoj Gori punih deset godina. Smatram da nam je obaveza, posebno kada se uzme u obzir da celoj Evropi, pa tako i Crnoj Gori, preti najveći neprijatelj u vidu bele kuge, da ne dozvolimo da naša zemlja nastavi da kopni, već da ljude koji su nam najbliži i koji sebe smatraju delom šireg bića Crne Gore, privučemo da se vrate i svoju budućnost vežu za našu zemlju, bez obzira na to da li dolaze iz Srbije, BiH, Severne Makedonije, Evrope ili SAD.

Jesu li fatalistička gledišta da će popis poslužiti kao "alat" za obračun nacionalista sa Srbima u Crnoj Gori? Sada se zna tačno gde je koja srpska kuća, njiva, šuma...

- Popis je ključni statistički set podataka i ništa više od toga. On nam omogućava kreiranje politika u narednom periodu, kako onih koje treba da oslikavaju realno stanje, poput srpskog kao službenog jezika, tako i socijalnih politika koje bi omogućile da sprečimo dalje iseljavanje iz naše zemlje, posebno sa severa. Crna Gora je, ako pogledamo unazad trideset i više godina, nikada stabilnija, tako da sve teze o nekakvim obračunima ne stoje. Crna Gora je danas lider u regionu kada su u pitanju plate i penzije. Uzmimo 2010. godinu, kada je na vlasti bio DPS kao primer, prosečna plata je tada iznosila 479 evra, a pre promene vlasti 2020. godine 532 evra, znači za deset poslednjih godina vladavine DPS ona je uvećana svega 53 evra. Danas je prosečna plata hiljadu evra! Nemam sumnje da će ova vlada trajati pun mandat i pred njom su veliki infrastrukturni projekti, pre svega izgradnja auto-puta prema Beogradu, rekonstrukcija pruge Beograd-Bar i valorizacija barske luke. Lideri smo u procesu evropskih integracija i imamo ambiciozan plan da do kraja godine zatvorimo četiri, a do kraja 2026. sva pregovaračka poglavlja.

Foto Skupština CG

Posle Hrvatske, i Cetinje će vas proglasiti za personu non grata. Nameravate li uopšte tamo više da idete?

- Skupštine opština imaju pravo da donose razne rezolucije, iako one nisu pravno obavezujuće. Ustav Crne Gore garantuje slobodno kretanje svim građanima, uključujući i mene kao predsednika Skupštine. Bilo kakve odluke koje eventualno donese Skupština prestonice, a koje se kose sa Ustavom i zakonima, ne mogu me sprečiti da posetim svaki deo naše države. Smatram da za razliku od političara koji dolaze iz tzv. suverenističkog bloka, imam sluha za ovu zemlju, za ljude sa severa i za one sa Primorja, za građane Cetinja. Podsetiću da je novi logo Skupštine upravo zgrada prestonice, odnosno Zetske banovine.

Kako se desilo da ekstremisti sa Belvedera koji su šurovali sa italijanskim okupatorom i DPS sebe proglase za autentične antifašiste? Ima li u tome i srpske krivice?

- To pitanje pre svega treba postaviti tim ljudima, a ne meni. Verujem da bi eminentni istoričari koji se bave našim podnebljem mogli da daju odgovore, ali svakako da tu ima više faktora, od kojih je ključan onaj ideološki. Nažalost, komunizam je u Crnoj Gori ostavio brojne posledice, pre svega u vidu idolopoklonstva i straha od represivnog aparata i to je vešto koristio i DPS. Na nama je da ovo društvo u potpunosti oslobodimo od straha i smatram da je veliki prvi korak ka tome bio i popis jer smo prvi put imali ljude koji su bez ikakvog pritiska rekli ko su, šta su, kojim jezikom govore i koje su vere.

Srpski narod u Crnoj Gori je uvek pružao ruku pomirenja svojim rođacima Crnogorcima i prvi smo pokretali teme prevazilaženja ideoloških podela kojima je bivši režim manipulisao.

Foto Skupština CG

Uvreženo je mišljenje da se odlaskom Mila Đukanovića sa vlasti suštinski nije promenila antisrpska politika u Podgorici.

- Mislim da se Crna Gora nakon promene vlasti, a posebno nakon ulaska koalicije "Za budućnost Crne Gore" u samu Vladu, izvukla iz raznih trouglova i sfera uticaja, uključujući i one koji su našu zemlju vrlo dugo koristili za razna međunarodna potkusurivanja. I u izbornoj kampanji i nakon nje zalagali smo se da se na prvo mesto stave građani ove zemlje, a da se sa našim komšijama i međunarodnim partnerima odnosi grade na međusobnu korist. Došlo je vreme da se radi za interes i po volji građana Crne Gore, naravno uz to gradeći najbolje odnose sa svima u regionu, a posebno sa Srbijom, sa kojom imamo najbliže istorijske, kulturne i svake druge veze.

Da li je tačno da ste "u senci" Milana Kneževića po pitanju naklonosti vlasti Srbije i da li je tome doprinelo to što ste primetno ublažili retoriku od kada ste na čelu parlamenta?

- Knežević i ja imamo naklonost građana koji su nama i našim političkim organizacijama dali glas na izborima. Obojica smo predsednici parlamentarnih stranaka i zajedno sa stranačkim organima donosimo političke odluke shodno programskim principima za koje se zalažemo. Kako je govorio nekadašnji predsednik Crne Gore Momir Bulatović, ako mi ne možemo da donosimo odluke u našoj zemlji, onda nama i ne treba vlast. To je, nažalost, u Crnoj Gori dugo važilo jer su odluke donosili razni strani faktori preko ambasada. Godinama sam se borio da se odluke o našoj zemlji donose u našoj zemlji, odnosno u Skupštini i Vladi i da Crnom Gorom ne upravlja niko osim građana. Kroz politički život vodim se jednom jednostavnom maksimom - da uvek treba da pronalazimo ono što nas spaja, a ne ono što nas razdvaja. Ponavljam činjenicu na koju sam ponosan a to je da Crna Gora nikada nije bila ujedinjenija i posebna mi je čast što se nalazim na čelu 28. saziva Skupštine koji upravo na tim principima pravi istorijske rezultate. Prvi put u Vladi Crne Gore imamo Srbe, Crnogorce, Bošnjake, Albance...

Foto Skupština CG

Povremeno provejavaju spekulacije da Mitropolija crnogorsko-primorska gradi svoju "zonu uticaja" nezavisno od SPC. Kako to komentarišete?

- Srpska pravoslavna crkva ima svoje jasno ustrojstvo i mislim da vođeni promišlju Božijom, na jedinstvu i pomirenju, sa pastirskom brigom prema verujućem narodu, uvek najviše rade naši crkveni velikodostojnici predvođeni patrijarhom srpskim Porfirijem. Ne mislim da Mitropolija crnogorsko-primorska može da izađe iz njenog prirodnog mesta u okviru SPC, već da je istina ono što često kaže Matija Bećković, da je Mitropolija crnogorsko-primorska dika Srpske pravoslavne crkve.

Foto TANJUG/ MARKO ĐOKOVIĆ

Vučića čekamo raširenih ruku

KOLIKO često se čujete sa predsednikom Vučićem i šta se dešava sa najavom njegove posete Crnoj Gori?

- Sa predsednikom Vučićem imam odnose i komunikaciju kakvi dolikuju dvojici ljudi koji se znaju dugi niz godina i bore za interese srpskog naroda. Voleo bih da i drugi političari u regionu, a i šire, imaju taj nivo otvorenosti, prijateljstva i razumevanja. Kada je u pitanju njegova poseta, siguran sam da su u pitanju samo tehnički detalji usklađivanja rasporeda. Crna Gora svoje prijatelje uvek dočekuje raširenih ruku.

Omiljena "Uz Moravu vetar duva"

KOJA vam je omiljena izvorna srpska pesma koju rado naručite u kafani?

- Iako od svoje mladosti nisam čest gost kafana, najlepše srpske pesme koje često slušam, a to znaju moji dobri prijatelji Nebojša Medojević i Milan Knežević, još od vremena osnivanja nekadašnjeg Demokratskog fronta su "Uz Moravu vetar duva" u izvođenju "Medenog meseca" i "Kraj Cetinja selo malo" u izvođenju Božidara Ivaniševića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi