Princ kao monarh!

Piše: Miodrag Janković
U PISMU patrijarha Pavla stoji: **Evropske države koje su sačuvale parlamentarnu monarhiju predstavljaju primer naprednih i organizovanih država i nosilaca istinske demokratije.** Kako je čudno danas čitati ove reči, a imati sećanje. Koliko je samo puta u bliskoj prošlosti SPC osuđivala zapadne demokratije koje su bombama uterivale **demokratiju** Srbima u Republici Srpskoj, u Srbiji i Crnoj Gori! A bombe su na nas bacali ne samo piloti zapadnih republika, već i parlamentarnih monarhija, dakle **istinskih demokratija**. I pride, patrijarh srpski, na tronu Svetog Save, u ime Svetog sinoda, predlaže nedemokratsko, ad hok krunisanje princa Aleksandra Petra Karađorđevića koji je, i pored toga što nosi prvo srpsko prezime, zahtevao, podržavao bombrdovanje položaja Vojske Republike Srpske kao i bombardovanje Srbije i Crne Gore. I imao satisfakciju da ga zagovornici bacanja bombi na srpski narod, hvale i čestitaju mu javno. Za sve ove njegove podvige postoje neopozivi dokazi.

POZIV NA PREVRAT
U SVOM otvorenom pismu princu Aleksandru Petra Karađorđeviću, patrijarh Pavle ističe da je Crkva **po prirodi protiv nasilja svake vrste**. Zar to ne bi bilo nasilje ne pitati srpski narod i sve građane Srbije za mišljenje i navrat-nanos krunisati princa Aleksandra i njegovu suprugu Katarinu? Zar bi se tako trebalo boriti protiv **nezapamćene tiranije**?
Poslednjih godina, u svim svojim mnogobrojnim saopštenjima i uplitanjima u sve i svašta, princ Aleksandar je povazdan isticao da u Srbiji, pre svega, **treba krunisati demokratiju**. Toliko je ponavljao to geslo, da su se iskreni monarhisti počeli da pitaju da li je pretendent na krunu zaista monarhista. Ali, gle čuda, čim mu je patrijarh poslao ovo otvoreno pismo on je tu inicijativu - predlog zdušno pozdravio. A predlog je uistinu poziv na prevrat i uopšte nije demokratski. Reč je o nameri da se narodu oktroiše princ Aleksandar Petra Karađorđević kao kralj.
Stvar je zgodna, on je već u dvoru, samo mu nedostaje da ga **zvanična ustanova istinski demokratskog sistema** proglasi za monarha. Uostalom, princ Aleksandar na svojoj zvaničnoj internet-prezentaciji već dve godine tvrdi da je on monarh i glavom i bez brade. Članovi njegovog **krunskog** tela iznose u javnost pred naivni narod da je on, princ Aleksandar, već postao kralj posle smrti svoga oca, kralja Petra 2, 3. novembra 1970. godine u Denveru - SAD. Ne kažu, razume se, koje je kraljevine postao kralj i to, kako je od oca - ekskralja - on postao kralj.
U porodici Karađorđević postoje primeri, istina, i još veće zaslepljenosti demokratijom nego što je to bila ona od koje ništa drugo nije video poslednjih godina princ Aleksandar Petra Karađorđević. Uzmimo kralja Petra 1 Oslobodioca. Na godinu dana pre nego što će postati kralj, tada pretendent na srpski presto i beskompromisni kritičar režima Obrenovića, knez Petar je počeo da štampa u Budimpešti srpski politički list **Topola**. U prvom broju koji se pojavio 8. februara 1902. godine u napisu **Srpsko plemstvo** stoji:

DEDINJSKA ELITA
**MI do sada nismo imali plemstva i za to treba, bez sumnje, da smo blagodarni turskoj najezdi. Ona nas je oprostila jednog opasnog neprijatelja demokratskih ustanova i tako mi ulazimo u noviju istoriju kao narod potpuno sposoban da prihvati načela velike francuske revolucije.** Eto, dvadeseti vek su srpski monarhisti započeli pokličem: **Živela đFrancuska revolucija!** U 21. vek, srpski monarhisti, okupljeni oko princa Aleksandra Petra Karađorđevića ulaze kličući: **Živeo prevrat!** Pre jednog stoleća pobornici Karađorđevića su svoj prevrat spremali u najvećoj konspiraciji, krijući privrženost francuskim kraljeubicama (novine **Topola** izlazile su u inostranstvu), a danas **krunski** saputnici princa Aleksandra otvoreno su protiv demokratije i zagovaraju prevrat.
Zbog toga smatramo da se nikada nije lagalo toliko koliko se laže u naše vreme. Laž je, kako je pisao Aleksandar Koare, pre svega oružje slabijeg. Laž je, znači, za našu **krunsku** grupu, koja je postala **tajna grupa**, nešto više od vrline. **Svaka tajna grupa, bilo da je okupljala učenje ili delovanje, bilo da je reč o sekti ili zaveri - a uostalom, granicu između ta dva tipa grupa je prilično teško utvrditi, pošto grupa za delovanje jeste, ili bezmalo uvek postaje, grupa koju okuplja učenje - jeste grupa koja je tajna, ili čak grupa sa tajnama.** (Aleksandar Koare: **Razmišljanja o laži**.) O kakvim je tajnama reč? O svega jednoj: osvajanju vlasti, o vladavini iz senke, zaklanjanja pod monarhistički kišobran, iza krunisane marionete.
Jedna na prvi pogled heterogena grupa, **Krunski savet** krune koje nema, već godinama prikriva ono što jeste (na primer svoj zbir godina članstva u KPJ), a pretvara se da je ono što nije (monarhistička ćelija). Imaju za pravilo da nikada ne govore ono što misle i u šta veruju. Uvek suprotno od toga. Za svakog člana te grupe svaka javna reč je samo sredstvo da se sakrije misao. Jednoumlje i laž su bliski rođaci, totalitarna svest i laž su blizanci. Totalitarni umovi uvek javno govore o ciljevima svojih delovanja, čini se da od javnosti ništa ne skrivaju. I zaista, kako bi to rekao Aleksandar Koare, reč je o belodanoj zaveri, javnoj zaveri, o makijavelističkom laganju na kvadrat, tehnici u kojoj i sama istina postaje puko oruđe zavaravanja. Dedinjska elita laži je nužno lažljiva elita, kakokratija, a ne aristokratija.

(NASTAVLJA SE)