Granice nove države

Piše: Živorad Lazić
A 14. septembra 1918. regent Aleksandar, u društvu vojvode Živojina Mišića, načelnika Štaba vrhovne komane, đenerala Petra Bojovića, komandanta I armije, i vojvode Stepe Stepanovića, komandanta II armije bio je na osmatračnici Solunskog fronta. Pogledao je na sat i rekao:
- Minut do osam. Dakle, počinjemo da odbrojavamo sekune... Deset, devet, osam, sedam, šest, pet, četiri, tri dva, jedan... Pali!
Kao da su bili zakačeni za jednu sidžimku, 2.000 artiljerijskih cevi je jednovremeno opalilo i Solunski front je bio probijen.
U Parizu u srpskom poslanstvu Pašić se sreo sa diplomatama Milenkom Vesnićem i Miroslavom Spalajkovićem. Vesnić je upravo dobio izveštaj sa fronta i radosno prokomentarisao:
- Gospodine predsedniče, saveznici se žale da Srbi tako brzo napreduju da ne stižu da im doture furaž i municiju.
- Dokle su stigli naši - upita Pašić.
- Bugari su izbačeni sa svojih položaja i traže primirje.
- Bolje da odmah bezuslovno kapituliraju - reče Pašić.
- Kapituliraće, ali se neće izvući kao Rusi. Poslednji napali, a prvi napuštaju front - prokomentarisa Spalajković.
- A ti, Miroslave, baš pljunu Lenjina! Ovaj, da su te u Kremlju ubili, šta bi mi - jednu protestnu notu.
- Gospodine predsedniče, prosto mi se um pomračio, kad sam čuo da su pobili decu. Zamislite, pucali su u devojke i bolesnog carevića!
- Takve su, gospodine Spalajkoviću, revolucije. Krvave. Pa i onda u Parizu su sekli glave za vreme onog njihovog terora... Nego da vas obavestim da sam s Klemansoom završio posao i sutra krećem za London na susret sa ministrom Balfurom.
NA upriličenoj svečanosti u dvoru, regent Aleksandar se obratio Pašiću:
- U ime kralja, za izvanredne zasluge u oslobođenju i ujedinjenju našeg troimenog naroda odlikujem vas Karađorđevom zvezdom prvog stepena sa brilijantima. Primite ovo odlikovanje i kao čestitku za navršenu 73. godinu. Molim vas, gospodine Pašiću, da ovo priznanje ne shvatite kao ispraćaj u miran život, nego kao podstrek za nova pregnuća i napore koji sve nas očekuju u konsolidaciji nove države. Čestitam vam.
Prikačio mu je zvezdu za rever i pružio ruku. Pašić je stegao prestolonaslednikovu šaku i uzvratio:
- Vaše visočanstvo, primajući najviše odličje naše kraljevine, osećam se ponosan što ga prihvatam iz vaših junačkih ruku koje su nosile pobedonosnu zastavu kroz mnoge bojeve. Ne nalazim reči da vam zahvalim na ovom visokom priznanju. Blistava zvezda koja je dobila ime vašeg slavnog pradede obavezuje me da i dalje služim kruni i otadžbini. Vaše visočanstvo, računajte na mene kad god sam vam potreban i još jednom - hvala njegovom veličanstvu i vašem visočanstvu.
Ovo je bio uvod za novu misiju osedelog vođe radikala, jer odmah zatim je predsednik vlade Stojan Protić pročitao spisak delegacije određene da predstavlja novu državu na mirovnoj konferenciji u Parizu: pobednici da podele zemlju, a poraženi da prate materijalnu i moralnu štetu.
Za predsednika političke delegacije imenovan je Nikola Pašić, a njegov zamenik je Ante Trumbić. Šef vojne misije đeneral Petar Pešić, predsednik međunarodno-pravne organizacije Slobodan Jovanović, predsednik sekcija za štampu Pavle Popović, predsednik ekonomsko-finansijske i saobraćajne sekcije dr Kosta Stojanović, predsednik pomorske sekcije Melko Čingrija i predsednik crnogorske sekcije Andrija Radović, predsednik etnografsko-istorijske organizacije Jovan Cvijić.
- Gospodo - uzeo je reč regent - vi, kao čelnici mirovne delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca imate sudbonosnu misiju za našu tek stvorenu državu. Ono što smo stekli pobedom i dogovorm ništa nam neće vredeti ako to ne potvrde velike sile: Amerika, Engleska, Francuska i Italija. Dakle, vaš prevashodni zadatak je da se izborite za pravedne granice. Ono što je tajnim ugovorom u Londonu obećano Italiji ne smemo prihvatiti. Dalmacija i ostrva su jugoslovenske teritorije. Koruška, Baranja, Bačka i Banat su jugoslovenske pokrajine... Kad se postavi pitanje zašto tražimo Skadar, objasnite predstavnicima velikih sila da je taj grad kolevka srpske države. Bio je prestonica mladog kralja, potonjeg cara Dušana.
- VISOČANSTVO, naša ujedinjena kraljevina još nije priznata od velikih sila. U pozivu upućenom iz Pariza pomenuta je samo Srbija. Mi ne predstavljamo samo Srbiju, nego Hrvatsku i Sloveniju. Možda ćemo u početku biti samo delegacija Kraljevine Srbije, a potom Jugoslavije, to jest troimene kraljevine - javio se Pašić.
- Nastojte da mirovna konferencija prihvati načelo: Balkan balkanskim narodima. Za ove ciljeve se morate boriti ne samo kod naših saveznika, nego i kod naših dojučerašnjih neprijatelja. Srećan put i mnogo uspeha - želeo je regent da skrati ovaj razgovor, ali se opet javio Pašić:
- Vaše visočanstvo, gospodine predsedniče vlade, moramo odmah razgraničiti koliko naša delegacija sme i može dejstvovati samostalno... Mi u delegaciji imamo jednog člana vlade - ministra inostranih poslova Antu Trumbića. Da li će on donositi odluke u ime vlade, kada se nešto mora hitno rešiti?
- Niko nije ovlašćen da donosi odluke u ime vlade. Gospodin Trumbić je odskora ministar i nije prisustvovao nijednoj sednici vlade. Sve odluke što se tiče mirovne konferencije donosi vlada, jer je ona odgovorna za spoljnu politiku, a ne ministar spoljnih poslova - bio je izričit Protić.
- To će biti izvor mnogih nesporazuma. S jedne strane ja kao delegat i ministar inostranih dela odgovaram za spoljnu politiku, a s druge strane vlada i delegacija su dva tela. Tako sam ja podeljen na pola: jedna moja polovina je u vladi, a druga u delegaciji. Koja će biti važnija? - čudio se Trumbić.
- To ćete rešavati u hodu, ono što reši delegacija treba da bude u saglasju s vladom - upućivao je Protić.
- Kako to da razumem, gospodine predsedniče, vlada i delegacija nisu sijamski blizanci - pitao je Trumbić.
- Učinite sve da konferencija u Parizu prizna našu novu državu, a za sve drugo lako ćemo se sporazumeti. Srećno - završio je prestolonaslednik.

NAJBOLJE U KUĆI...

PRI izlasku iz dvora Protić i Pašić su se izdvojili da kao bliski partijski drugovi izmenjaju mišljenje.
- Bajo, za tebe je lakše da iznad delegacije bude vlada. Imaćeš prostora da manevrišeš. I za tebe je lično korisnije da vlada ima pravo konačne odluke, jer ono što tebi ne odgovara, odbiće vlada, pa će se tako izbeći razdor u delegaciji.
- Za mene bi bilo najbolje da sedim kod kuće sa unučićima, a ne da se u ovim godinama nosim sa svetskim političkim alama, ovaj.
- Biće vremena za kuću i odor, stari lave. Tebi pripada ovo mesto gde sam sada ja nastupio po regentovom i tvom nagovoru, ali ovo je posao koji si sad preuzeo je važniji od položaja prvog ministra, jer udara se temelj novoj državi - kaže Protić.
(NASTAVIĆE SE)