Žrtva Jovanke Orleanke

U FRANCUSKOM narodu uzvišeno mesto pripada legendarnoj Jovanki Orleanki (1412-1431), junakinji iz stogodišnjeg rata sa Englezima. Potiče iz seljačke porodice. Stavila se na čelo naroda koji je branio Orlean i prisilila Engleze da 1429. obustave opsadu grada. Potukla ih je kod Poatjea, a kralja Šarla VII odvela u Rems gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili 1430. kod Kompjenja i predali Englezima. Na procesu u Ruanu osuđena je na smrt i spaljena na lomači.

Patriotsko oduševljenje koje je probudila Jovanka Orleanka omogućilo je proterivanje Engleza iz Francuske i završetak stogodišnjeg rata. Francuzi su je u 19. veku proglasili za nacionalnu junakinju. Inspirisala je mnoga umetnička dela u raznim granama umetnosti.

Bezbroj je znanih i neznanih ženskih likova, koji su se žrtvovali za svoj narod, a koji, postoje gotovo u svakom narodu. Odlazak ženskih osoba na bojište i pomaganje ranjenim junacima prisutno je u mnogim tradicijama. Naša Kosovka devojka samo je jedna od bezbroj heroina, koje su se na ovaj način žrtvovale za svoj narod. Naravno, ona ima i određene specifičnosti i osobenosti, karakteristične za srpsku nacionalnu istoriju i tradiciju.

Postoji mišljenje da Jovanka Orleanka među njima, ipak, predstavlja najsnažniji i najuzvišeniji lik. Zato neki porede Kosovku devojku sa ovom francuskom heroinom i nazivaju je „Srpska Jovanka Orleanka“. Ali, bez obzira na određene sličnosti, između ova dva lika ipak postoji i određena razlika.

„Premda je Jovanka Orleanka, tako vanredna, tako pesnička pojava, ona nije mogla izazvati iz duše naroda ni jedne pesme da ide od usta do usta, od veka do veka. Nasuprot njoj, Kosovka devojka je otelotvorenje načela ženstva i devičanstva, hrišćanka uzvišena u trpljenju i patnji, ideal utoliko viši i čistiji što nije istorijski, što je samo smišljena. Ona nije aktivna u spoljašnjem smislu, ali po dubini osećanja i preživljavanja sudbine celog naroda, ona daleko premaša francusku junakinju, kao što je iznad nje i po pesničkoj vrednosti, jer ne stvara pogibiju već oplakuje, ne zadaje rane već leči. I po tragičnosti Kosovka devojka nadmašuje Jovanku Orleanku, jer patnja je ‘lično tragična’, a prva je ‘narodno tragična’, jer u punoj svesti preživi propast naroda, ali ta se propast pred našim očima baš u njoj zbiva, u njenoj duši“, zapisao je Laza Kostić.

Narodna pesma „Kosovka devojka“ prevođena je na jezike raznih naroda i ušla je u antologije narodnog pesništva širom Evrope.

Prvi prevodilac naših narodnih pesama bio je Italijan Alberto Fortis, a kasnije i Đakomo Skoti. Zbirka prevedenih pesama na italijanski jezik nazvana je po Kosovki devojci: „SI LEVO DI BUONORA LA FANCIULLA - Uranila Kosovka devojka“. U njenom predgovoru se kaže: „Epski duh koji nadahnjuje tu književnost zaslužuje osobitu pažnju. On proizilazi iz poraza koji ne pristaje da bude porazom, iz patnje koja ne želi da ostane samo patnjom. Na Balkanu se u toku nekoliko stoleća branila Evropa. Ta je odbrana bila teška i krvava“.

Neposredno posle okončanja Prvog svetskog rata Kosovku devojku prevodi na nemački jezik srpski zet prof. Gerhard Gezeman. Oženjen Srpkinjom Magom Magazinović, Gezeman je zavoleo naše narodne pesme, a posebno one u kojima se javlja lik žene. Gezeman je sakupio takve pesme i o svom trošku štampao. Pevane uz gusle, preneo ih je i na gramofonsku ploču otisnutu u Berlinu.

Ovu prelepu pesmu na nemački jezik prevela je i jedna Srpkinja, profesor Katarina Jovanović, kći našeg poznatog fotografa Anastasa Jovanovića. Zbirku pesama sa Kosovkom devojkom objavila je 1932. godine u Cirihu gde je živela i radila. U uvodu njenog prevoda, koji je napisao poznati nemački naučnik Ernest Dikeman, navodi se da u „ženskim likovima kosovskog ciklusa ima nečeg od plemenite jednostavnosti i mirne veličine“.

Pesme kosovskog ciklusa prevođene su i na slovenske jezike, na poljski u dva maha. Prvi prevod je napravio sredinom 19. veka Juzef Bohdan Zaleski „koji je u prevodima srpskih narodnih pesama koristio svoju pesničku maštu, ne pridržavajući se u potpunosti originala“. Drugi prevodilac bio je Česlav Jastšembjec-Kozlovski, čiji se prevod Kosovke devojke nalazi u zbirci „Jugoslovenska narodna poezija“. Autor je za zbirku, štampanu 1938. u Varšavi, nagrađen našim orednom sv. Save.

Knjigu „Narodne pjesme o boju na Kosovu godine 1389“, sastavio je u celinu Armin Pavić i o trošku Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti objavio 1877. godine u Zagrebu.

(Nastaviće se)