Transformator za besplatnu struju

DANAŠNjI prenos električne energije bežičnim putem i sistem daljinskog upravljanja, koji pripadaju korpusu Teslinih otkrića, daleko su od onoga kako je Tesla zamišljao i postavio principe na kojima bi trebalo da funkcionišu ti sistemi. Svedoci smo toga da se u savremenom svetu prenose male količine energije koje su nedovoljne za pogon automobila, aviona, brodova.

Kompanija "Rols Rojs" je najavila, naravno uz veliku medijsku i reklamnu pompu, da se sprema da narednih godina počne proizvodnju robotizovanih brodove kojima će se upravljati sa kopna. Biće to brodovi bez posade. Prave se projekti i proizvode se dronovi i druge bespilotne letelice kojima se sasvim precizno upravlja sa daljine. Ali ni to se ne naslanja na glavni Teslin izum. Ti brodovi i bespilotne letelice već sada će, ali i ubuduće, kao pogon koristiti energiju koja je uskladištena u nečemu, a njen izvor je neki od resursa, poput nafte ili električne baterije, koji može pokretati samo motore manjeg kapaciteta. Najavljuje se da će se uskoro koristiti nuklearna postrojenja za cepanje jezgra uranijuma kakve danas pokreću ogromne nosače aviona i podmornice.

POJAM propulzije ili pogona, kako ga je Tesla upotrebio u intervjuju datom 1940. godine novinaru "Njujork tajmsa" Vilijamu L. Lorensu, jasno objašnjava da je on razmišljao o elektropogonu koji bi se nalazio na samoj letelici (kako on kaže "idelnoj letelici bez krila sa ljudskom posadom ili na daljinsko bežično upravljanje) i pritom se ne bi koristio nikakav energetski resurs poput baterija. Tesla je radio na konstrukciji pogonskog motora koji bi energiju crpeo direktno iz okruženja. Ne iz resursa već sa njenog kosmičkog izvorišta, a to izvorište je nazivao "nulta tačka energije". Ono se nalazi u svemiru, u svakoj tački vakuuma (koji, uzgred budi rečeno, nije prazan prostor) i nalazi se svuda oko nas, jer čitava naša planeta "potopljena" u to izvorište. Kao i sve drugo u svemiru što mi vidimo ili ne vidimo. Vidimo zapravo samo materiju koja vibrira na određenoj nižoj frekvenciji, dok ono što vibrira na izuzetno visokoj, jedva primetnoj frekvenciji, ne vidimo. Ali su sve te frekvencije sastavni deo svake niže frekvencije na skalarnom nivou. Dakle, mi energiju ne vidimo i ne osećamo, sve dok ona ne stvori nešto nama vidljivo.

OVU ENERGIJU, uz pomoć Teslinog rezonantnog transformatora, svako ko ga poseduje, mogao bi da uzme onoliko koliko mu je neophodno, koristiti i ono što je najbitnije, ni bi morao nikom ništa da plaća. Za ovakav način korišćenja energije ne bi bile potrebne pumpe, dalekovodi, bušotine, prevoz tankerima, ne bi se mogle napraviti namerne i kontrolisane nestašice, podizanje cena i njihov nagli sunovrat, pa opet nestašice, restrikcije saobraćaja, zidanje cena goriva i tako unedogled. Kako se danas procenjuje, ovaj transformator je bio Teslino glavno otkriće, ali i najopasnije za centre moći koji na spomenut način kontrolišu energentske tokove. Možda je ovde i pravi trenutak da spomenemo da je Tesla bio opčinjen i međuplanetarnim putovanjima jer je u svojim istraživanjima i eksperimentima došao do saznanja da je upravo svemir neograničen izvor energije.

O ovim Teslinim istraživanjima veoma zanimljive podatke i veoma logična zapažanja je izneo Vilijam Lajn u svojoj knjizi "Okultna fizika: Teslin skriven kosmički pogonski sistem i zavera da se sakrije". Vrlo je mali broj onih koji su uopšte čuli za ovu knjigu, a naučni establišment se ponaša kao da ona ne postoji.

Da bi se lakše shvatilo šta se zapravo dešava u ovoj oblasti, neophodno je da ustanovimo šta podrazumevamo pod pojmom energija. Sama reč "energija"potiče još iz drevne Grčke. "En" je predlog i znači "u", a "ergon" je neko delo (rad), i tako je nastala kovanica "energeia", što znači raditi na nekom delu, u nečemu. Dakle, energija je ono što radi i stvara. Da pomenemo i da grčka reč "hidrogen" (vodonik) označava ono (g) što stvara vodu.

Bez energije se ništa ne može pokrenuti, jer se ništa ne stvara. Bez energije nema sile. Energija je nešto što ljudski um ne može vizuelno predstaviti. Baš kao ni molekul ili atom.

I upravo su zato nastojanja naučnika da rastumače šta se praktično događa na nivou atoma i molekula dovela do razvoja problematične naučne teorije nazvane kvantna fizika, iz koje će docnije nastati kvantna mehanika. Da li su oligarsi 20. veka presudno uticali na naučnike da zakorače u prostor zabluda? Reč "kvantum" znači najmanju energetsku jedinicu. Da bi teorija o atomima i molekulima i energiji u njima bila što komplikovanija, atom je počeo da se deli na još sitnije imaginarne čestice koje su nazvane kvarkovi, a ovi su deljeni na leptone, mezone, neutrine... Nijedna od ovih čestica nije izolovana i pored ogromnih novčanih sredstava koja su za ova važna istraživanja odvajana iz državnih budžeta. Tako se ova teorija prenosila s generacije na generaciju, a studenti su upijali ovo tumačenje kao veliku naučnu teoriju. Tako je nastala i kovanica "energetski potencijal".

U međuvremenu, konstruisani su sve savršeniji uređaji za merenje ovog energetskog potencijala u atomima i najsićušnijim česticama. Naučnici širom sveta, vođeni principom neodrađenosti kao vrhovnom naučnom religijom, ove kvante su sve više usitnjavali i davali im razna imena. Pritom, slepo su verovali u teoriju, nikada dokazanu, o nastanku svemira Velikim praskom.

Da li je ovde reč o perfidnoj smicalici, koja će ovu naučnu oblast odvesti na stranputicu gotovo čitav jedan vek, kako bi se skrenula pažnja od nultog energetskog izvorišta, ili je u pitanju slučajna naučna zabluda, odgovoriće vreme. Ali činjenice govore da za naučnike nema nultog izvorišta energije, ali zato postoji energetski potencijal u resursima, u svakom molekulu, atomu, kvarku.

Tako smo sve dalje od energetskog izvorišta, jer po teoriji Velikog praska sva energija svemira je upravo nastala prilikom ovog događaja, a on se dogodio pre više milijardi godina. Ideja o Velikom prasku je bio prvi klin u naučnim točkovima čovečanstva kako bi se tok misli skrenuo od fundamentalnih saznanja o energiji.

Zato mi danas možemo da koristimo samo onu energiju koja je "ostala zarobljena" kao "energetski potencijal" u raznim resursima. Samo u njim se ona i danas nalazi posle Velikog praska.