Tri stuba srpskog identiteta

SRBA, naravno, ima raznih. Ali, uglavnom, ma gde se ruski čovek nalazio - u Beogradu ili nekom udaljenom mestu - srešće srdačnost, otvorenost, osmeh.

Ovde čudesa nema. Ulicama koračaju obični ljudi: mladi i stari, lepi i manje lepi. Opšti utisak nazvao bih ovako - srdačnost. Štaviše, čim se čuje ruski naglasak, srdačnost po pravilu prelazi u veseo osmeh. Možda su to sitnice, ali prijaju. I tako je gotovo uvek.

Čvrsta, odvažna i dugotrpeljiva, dobrodušna i srdačna - tako danas Rusi doživljavaju Srbiju.

Srbi su naši najverniji navijači. Nema u svetu mnogo zemalja koje se, poput Rusije i Srbije, niz stoleća podržavaju i razumeju jedna drugu.

Srbi se iskreno raduju uspesima Rusije. Većina njih veoma voli Ruse, Rusiju. Zato što shvataju jednu važnu stvar: što mi budemo jači, to će i njima biti lakše.

Naravno, postoje, i Srbi - rusofobi, ali to je posebna kasta. Oni su, po pravilu, i srbofobi. Srpski narod čak na podsvesnom nivou ne prihvata kad mu stranci drže lekcije, jer smatra da je sposoban sam da odredi šta su njegovi interesi i šta mu je činiti.

Moj intenzivan sedmogodišnji život u Srbiji pokazao je da je za Srbina čast biti prijatelj Rusije. "Zapadnjaci" vole novčanikom, a rusofili - srcem. Uostalom, i imidž savremene Rusije se iz godine u godinu poboljšava. Naši unutrašnji, posebno ekonomski uspesi zalog su čvrstine budućih odnosa Rusije i Srbije.

U ovom zapisu potrudio sam se da nešto kažem o današnjoj Srbiji i Srbima. Kako Srbi vide Rusiju i kako Rusi vide Srbe. I, posebno, šta treba raditi da bi se naše veze i dalje razvijale i učvršćivale.

Naši sadašnji odnosi sa Beogradom nalaze se na veoma visokom nivou. Mi pomažemo Srbiji da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet. A Srbija - evropska zemlja junačkog karaktera - ne podržava, bez obzira na žestok pritisak Zapada, antiruske sankcije. Biti ovde sedam godina na funkciji ruskog ambasadora - to je odgovoran, plemenit i zahvalan posao. A i poučan.

TRI stuba srpskog identiteta. Srpski nacionalni identitet temelji se na tri načela. Osnovni pravac razvoja srpske nacionalne ideje odredili su još Sveti Sava i Stefan Nemanja, načinivši u srednjem veku za Srbe odlučujući izbor, kako u pogledu ustrojstva države, tako i u pogledu religije. Drugu važnu komponentu, kao i kod mnogih drugih naroda, čini jezik. Zatim sledi Kosovska legenda ili Kosovski mit.

Ta treća tačka, koja je posebno važna za svaki samostalan narod, jeste ono mitsko i sakralno. Narod koji je iz ovih ili onih razloga izgubio svoje mitološko uporište, gubi i sistem nacionalnih koordinata.

Po mom mišljenju, bez Kosova Srbima neće biti lako da se očuvaju kao poseban narod koji ima svoju samosvest i vekovni nacionalni identitet. Nacionalno osećanje Srba ima prvenstveno pozitivnu ulogu zaštite identiteta, a ne igra ulogu rušitelja nacije.

Još u srednjem veku, srpski prosvetitelji su shvatili da njihov narod poseduje poseban mentalitet i samobitnost. Domentijan je, na primer, pisao o posebnom položaju Srba, o izabranom slovenskom narodu i njegovom patriotizmu koji se u to vreme formirao. To je potvrda iskonske, izvorne snage Srba kao naroda.

Liberalne reforme, politika "vesternizacije" od 1990. do 2000. godine doveli su Srbiju do sloma socijalne države, deindustrijalizacije i opšteg propadanja.

Duhovno jednodušje i sloga Srba, kao i vera u sebe, vode ka ujedinjenju društva, što dalji napredak čini mogućim. Za Srbe moralni orijentiri i moralne vrednosti su veoma važni.

OSOBENOSTI srpskog identiteta. Prema mojim opažanjima, srpski mentalitet je blizak ruskom. Veoma se razlikuje od protestantskog. Po nečemu je sličan južnoevropskom, grčkom i italijanskom. A po nečemu je sasvim poseban.

Ovde, bezuslovno, vlada pravoslavna hrišćanska etika, mada je prisutna i naglašena sklonost ka fatalizmu, ka refleksiji.

Ovde poštuju silu, brižno čuvaju svoje slavne ratničke tradicije. Nigde osim u Srbiji nećete sresti toliko poznavalaca oružja, posebno ruskog, tako duboka znanja kad su u pitanju karakteristike naših aviona, tenkova, raketa.

Srbi su ratnici. Hrabrost je jedna od najupečatljivijih i nespornih crta ovog naroda.

Nigde nisam video takav entuzijazam i spremnost da se da i poslednji dinar da bi se položilo cveće na spomenik herojima prošlih vremena. Ovde ima mnogo spomenika i oni se, što Srbima služi na čast, veoma brižno održavaju. Dar iskrene zahvalnosti - druga je najvažnija crta Srba kao etnosa.

Od svih balkanskih naroda Srbi su najskloniji kritičkom odnosu prema Zapadu, zapadnom modelu razvoja. Razlog tome su viševekovna istorija i iskustvo. Srbi jesu nevelik, ali ponosan narod.

Srbi, kao i Rusi, sebe smatraju državotvornim narodom. Na Balkanu su bili i ostaće prva nacija čiji interesi moraju da se uzimaju u obzir radi trajnog mira i saradnje. Otuda vekovni pokušaji Zapada da podele Srbe. Ponekad ne bez uspeha.

Kao i Rusi, Srbi teže jakom vladaru, čvrstoj ruci. To je objektivna stvarnost koja ima kako negativne, tako i pozitivne strane.

Za većinu Srba pojmovi kao što su Domovina, čast, dostojanstvo ni danas nisu prazne reči. Verujem da će im to pomoći u stvaranju Srbije XXI veka. Bogate i duhovno, i materijalno. Prijateljski nastrojene prema Rusiji i ruskom narodu.

PRAVOSLAVLjE. U 12. veku ruski starešina manastira na Svetoj Gori zamonašio je mladića po imenu Rastko i dao mu ime Sava. Rastko je bio sin velikog župana u to vreme snažne Srbije, Raške. Postao je jedan od najvećih ljudi svog vremena.

Sava je smatrao da nas vera može spasti samo blagim delima, kroz činjenje istih.

Pravoslavna vera u Srbiji na nivou osećanja i instinkta oblikuje ličnost. To podrazumeva termin "sabornost" - iskonski slovenski pojam, dobro poznat i Rusima. Srbi su pomogli Rusima u vreme mongolsko-tatarske najezde, a Rusi Srbima u periodu Otomanskog carstva.

(SUTRA: Narod veruje u svog lidera)