REZ NA PLUĆIMA BEZ RAZMICANJA REBARA: Intervju -Dr LJubinko Đenić o operacijama koje pacijenti mnogo lakše podnose

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

26. 02. 2024. u 10:55

TUMORI pluća su kod nas u Vojnomedicinskoj akademiji, a verujem i u drugim centrima, najčešća patologija kojom se bavimo na grudnoj hirurgiji.

РЕЗ НА ПЛУЋИМА БЕЗ РАЗМИЦАЊА РЕБАРА: Интервју -Др Љубинко Ђенић о операцијама које пацијенти много лакше подносе

Foto Institut Dedinje

Dijapazon ove grane inače je zaista širok - od dijagnostike i lečenja različitih bolesti i povreda pluća, plućne maramice, dušnika i bronhija, zida grudnog koša, sredogruđa i dijafragme, pa preko urođenih i stečenih deformiteta zida grudnog koša, dijafragmalne kile, "voda u plućima" (pleuralni izlivi), "pucanje" plućne maramice (pneumotoraks), raznih infektivnih bolesti pluća, kao što su tuberkuloza, bakterijske, gljivične i parazitarne infekcije - kaže u intervjuu za "Novosti" dr Ljubinko Đenić, grudni hirurg VMA.

Naš sagovornik naglašava da grudna hirurgija, ipak, nije uvek invazivna, i da se mogu primeniti minimalno invazivne procedure. - U principu, svaki grudnohirurški pristup pacijentu kroz dijagnostiku i lečenje, manje ili više je invazivan. Generalno, cela hirurgija, ne samo grudna, teži da se do cilja dođe kroz što manju traumu po pacijenta. Osim klasičnog pristupa, tzv. torakotomijskog, gde se pravi rez od najmanje 10 santimetara i ekarterima razmiču rebra da bi se obezbedilo adekvatvno operativno polje, postoji i minimalno invazivni, VATS (videoasistirana torakoskopska hirurgija) pristup.

* Primenjuje li se taj pristup i u VMA?

- Da. U svetu je počeo da se koristi devedesetih godina prošlog veka, a od 2007. godine je našao primenu i u VMA. On podrazumeva pristup kojim se kroz jedan (uniportalni) ili više manjih rezova (multiportalni), a bez razmicanja rebara, mogu obaviti razne dijagnostičke i terapijske procedure u grudnom košu. Kroz taj prostor se plasira torakoskop sa kamerom i svetlosnim snopom i dobija se slika unutrašnjosti grudnog koša na monitoru, a kroz isti i/ili ostale rezove se ubacuju instrumenti kojim se obavlja operacija.

* Koji su benefiti takvog pristupa?

- Prednosti ove procedure su mnogobrojne: manji postoperativni bol, brži oporavak, rana mobilizacija, kraće vreme hospitalizacije, manja stopa komplikacija, bolji kozmetski efekat. Prednosti ove procedure ni u kom slučaju ne narušavaju bezbednost pacijenta na prvom mestu kao i onkološke principe lečenja. Indikacije za operacije VATS pristupom se konstantno proširuju, ali zavise i od utreniranosti hirurga. Sa edukacijom hirurga se povećava i broj hirurških intervencija koje se mogu izvršiti kao i kompleksnost procedura kao što je i pokazalo naše iskustvo u VMA.

Privatna arhiva

Dr Ljubinko Đenić

* Vi ste u januaru bili u Šangaju na međunarodnom trening-programu u VATS hirurgiji. 

- Pulmološka bolnica u Šangaju, koja pripada Tondži univerzitetu, najveća je takvog tipa na svetu sa 27 grudnohirurških sala u dve zgrade, u kojima se tokom radne nedelje svakodnevno u dve smene obavi prosečno 140 do 150 operacija, a godišnje i do 25.000. Treningu je prisustvovalo oko 20 grudnih hirurga iz celog sveta. Direktor programa je čuveni španski grudni hirurg dr Dijego Gonzales Rivas, praktično inovator i veliki zagovornik uniportalne VATS hirurgije, koji već godinama ima unapred isplaniran godišnji program, putuje širom sveta, radi najkompleksnije operacije i pritom nesebično učestvuje u obrazovanju kolega pokazujući i najsitnije detalje i trikove. Kao takvog su ga prepoznali i Kinezi i od 2012. godine više puta godišnje boravi kod njih.

* Kakav ste iskustvo tamo stekli?

- Svakodnevno smo mogli da vidimo i prisustvujemo skoro svim mogućim VATS operacijama koje postoje u grudnoj hirurgiji. Primetno je ogromno iskustvo, veština, spretnost, znanje i lakoća rada na kompleksnim operacijama čak i kod "mladih" hirurga, na trenutak se pomisli kao da je sve to vrlo jednostavno. Ali, to je rezultat pozitivne selekcije, obrazovanja, ulaganja u kadar i velikog broja pacijenata. Interesantno, doktori koji napune 60 godina ne mogu po zakonu više da budu na rukovodećim funkcijama, ali je njihova uloga i dalje od ogromnog medicinskog i akademskog značaja za kliniku.

* Po čemu se, na prvi pogled, njihov zdravstveni sistem pazlikuje?

-Tamo je dijagnostika dostupna, jeftina što me najviše zadivilo. Na primer, MSCT, odnosno multislajsni skener grudnog košta oko 30 dolara, PET skener je zlatni standard i rutina pred svaku operaciju. Već prvog dana video sam da ne operišu tumor veći od dva-tri santimetra, a imaju ogroman broj operacija promena u plućima manjih od jednog santimetra. Sve to je rezultat skrining programa i dostupnosti kombinovane preoperativne terapije, što je ključno uz prevenciju i uklanjanje faktora rizika. Sve zajedno doprinosi da se i u slučaju ozbiljne bolesti kao što je rak pluća šanse za izlečenje povećavaju kada se otkrije u početnim stadijumima. Kod nas se skrining program sprovodi u Vojvodini već dve-tri godine, a na Kancerološkoj nedelji je rečeno da se očekuje da će do kraja godine zaživeti u celoj zemlji.

Dragoceno iskustvo

* Nemaju lekari često priliku da budu na trenizima u najprestižnijim centrima, ali kada odu to je posebno iskustvo.

- Da. Boravak u Kini mi je doneo izuzetno iskustvo. Mislim da nigde u svetu ne bih mogao naći nešto slično. Hvala dr Dijegu kao i svom osoblju klinike u Šangaju na gostoprimstvu. Iskustvo koje sam tamo stekao omogućiće mi da još više pomognem pacijentima. Verujte, nema lepšeg osećaja i zadovoljstva koje možete da osetite na poslu kada vam na kontrolu dolaze pacijenti i posle pet godina od operacije tumora, a uzevši u obzir sumornu statistiku, težinu posla, operacija, preživljeni stres i uloženi trud. Zahvalan sam, naravno, i načelniku klinike za grudnu i kardijalnu hirurgiju VMA pukovniku dr sci. med. Aleksandru Ristanoviću za podršku i pomoć da odem na trening u Kinu.

* Da li mi imamo kapacitete za taj program na nacionalnom nivou?

- Skrinig u ovom slučaju podrazumeva primenu niskodoznog skenera pluća (manje zračenje) kod visokorizičnih pacijenata, pušača sa višegodišnjim pušačkim stažom. Poznata studija je pokazala da od ukupnog broja otkrivenih karcinoma pluća 50 odsto je u ranim kliničkim stadijumima što je značajno uticalo na smanjenje stope smrtnosti. Naravno i za primenu programa je bitna edukacija kadra, procena radiologa i hirurga koje su promene za praćenje, a koje za uklanjanje jer nisu naravno sve novootkivene zloćudnog karaktera.

* Naša statistika je poražavajuća: Svakog dana se registruje gotovo 20 novoobolelih, a 13 izgubi borbu sa bolešću.

- Zvanični podaci pokazuju da su u našoj zemlji maligni tumori pluća na prvom mestu po stopi obolevanja i smrtnosti muškaraca, a na drugom, posle dojke, žena. Poredeći se sa zemljama Evrope, muškarci su na drugom mestu po stopi obolevanja, a po smrtnosti na četvrtom, dok je statistika za žene nešto povoljnija. Karcinom pluća je jedan od najpodmuklijih tumora. Njegov nastanak, rast i napredovanje ne prate simptomi tj. klinička slika. Dugo je asimptomatski ili su simptomi nespecifični pa se zanemaruju a kada se pacijent javi lekaru bolest bude u odmaklom stadijumu, a šanse za izlečenje minimalne ili nepostojeće.

* Nažalost, pacijenti se kasno javljaju, a kod mnogih se bolest i ne prepozna na vreme.

- Kada izabrani lekar posumnja na karcinom pluća, potrebno je da se pacijentu urade rendgen pluća, multislajsni skener i da se dodatnim dijagnostičkim procedurama, pre svega bronhoskopijom, ustanovi o kom tipu tumora se radi (patohistološka dijagnoza). Potom sledi konzilijarni pregled i odluka o načinu lečenja. Danas su pacijentima dostupni hirurško lečenje, hemoterapije, imunoterapije, ciljana terapija i zračenje. I dalje hirurgija daje najbolje rezultate ali nažalost svega od 20 do 25 odsto svih obolelih ima mogućnost na ovaj vid lečenja zbog proširenosti bolesti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATSKA GLEDA I NE VERUJE: Ovako sada izgleda Hrvat kome je Srbin, saigrač, slomio kosti lica (FOTO)