OPREZNO SA UZIMANJEM LEKOVA: Upozorenje lekara - Polovina pacijenata glavobolju leči sama

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

12. 07. 2024. u 07:00

OD GLAVOBOLjE najčešće pate ljudi srednjih godina koji su na vrhuncu ličnog, porodičnog, profesionalnog i društvenog života.

ОПРЕЗНО СА УЗИМАЊЕМ ЛЕКОВА: Упозорење лекара - Половина пацијената главобољу лечи сама

Foto Shutterstock

Zbog toga glavobolje, kao hronično oboljenje predstavljaju iznačajno socio-ekonomsko opterećenje društva. Prema skali bolesti Svetske zdravstvene organizacije koje najviše koštaju društvo, glavobolja je u prvih 10, a kod žena čak u prvih pet. Međutim, ono što posebno zabrinjava je da se polovina ovih pacijenata samoleči i nikad ne obrati za pomoć lekaru kako bi prevazišli ovaj zdravstveni problem.

U intervjuu za "Novosti" dr Mirjana Jovanović, neurolog, kaže da su glavobolje kao poremećaji zdravlja vrlo potcenjene i da se posle 40 i više godina intenzivnog razvoja ove posebne discipline u neurologiji, nedovoljno dijagnostikuju i neodgovarajuće leče:

FOTO: Privatna arhiva

dr Mirjana Jovanović

- Vrlo važno upozorenje za svaku osobu koja pati od glavobolja koje se ponavljaju je da nikako ne pristupa samolečenju. Na taj način se uspostavlja "zatvoreni krug", posebno analgetici, kao i antireumatici sve manje pomažu, dovode do sve češćih glvobolja, najzad i do glavobolje usled prekomerne upotrebe lekova protiv bolova. U praksi smo svedoci posledica samolečenja ili neadekvatnog lečenja glavobolja, a to je, da ponovimo - pojava novog entiteta: glavobolje usled prekomerne upotrebe lekova protiv bolova. Ovakvu glavobolju je najteže lečiti, patnja pacijenata postaje nepodnošljivo velika, njihov život se u potpunosti menja, a ekonomsko opterećenje društva bolešću je nesagledivo i nekontrolisano raste.

* Koji je prvi korak u efikasnom lečenju glavobolje?

- Prvi korak u efikasnom lečenju glavobolje je precizna dijagnoza. Glavobolje se dele na simptomatske, čiji je uzrok neko drugo oboljenje, i primarne, uzrokovane biohemijskim disbalansom materija u mozgu, naslednim faktorom ili se tačan uzrok ne može utvrditi i koje su neuporedivo češće od sekundarnih, odnosno simptomatskih.

* Šta je najznačajnije u postupku postavljanja precizne dijagnoze?

- Najveći značaj u dijagnozi glavobolje ima dobro uzeta anamneza, dakle tačan opis glavobolje od strane pacijenta. Najznačajniji elementi kliničke dijagnoze su: početak - kada i kako, način pojave bola u vremenu, lokalizacija, prateće tegobe i drugo. Nakon što klinički i dopunskim dijagnostičkim metodama isključimo simptomatsku glavobolju, posebno ako se radi o po život ugrožavajućim stanjima, primarne glavobolje dijagnostikujemo prema kriterijumima Međunarodne klasifikacije glavobolja, čija je prva verzija nastala ranih osamdesetih godina prošlog veka, a najnovija, treća-beta verzija izašla, i na naš jezik prevedena, 2014. godine. U ovoj klasifikaciji postoji oko 140 vrsta glavobolja, podeljenih u 14 klasa, od kojih su neke veoma česte, druge retke.

Među milion 110.000 pati od migrene

* KOLIKO su glavobolje učestale?

- Učestalost glavobolje u opštoj populaciji se procenjuje na 46 odsto, migrene 11, glavobolje tenzionog tipa 42, hronične svakodnevne glavobolje tri procenta. To znači da na svakih milion ljudi 110.000 odraslih ima migrenu, od kojih je 90.000 značajno onesposobljeno, 600.000 ima druge glavobolje, najčešće tenzionu, 30.000 ima hronične svakodnevne glavobolje, od kojih je većina značajno onesposobljena, kod dece i adolescenata - 15.000, sa značajnom disfunkcionalnošću. Ova učestalost je konstanta, znači bitno se ne menja u toku vremena i promenjenim karakteristikama epoha. Stresovi svakodnevnog života verovatno doprinose težini kliničke slike ili većoj pojavi udruženih, često psihičkih, mada i somatskih bolesti.

* Zbog čega pacijente najčešće boli glava, šta pokazuje praksa?

- Među primarnim glavoboljama najzastupljenije su migrena, sa učestalošću 12 do 16 odsto, i glavobolja tenzionog tipa, čija se prevalencija procenjuje u rasponu 38 do 78 procenata u opštoj populaciji. Migrena je, prema podacima SZO, u okviru 20 hroničnih bolesti koje najviše opterećuju društvo, a kod žena čak na 9. mestu.

* Koliko često se dešava da pacijent hronično pati od glavobolje, a da su sve analize u redu?

- U praksi se, najčešće, posle isključivanja simptomatskih glavobolja, uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom, anemijom, lošim vidom, upalom sinusa ili drugim telesnim oboljenjima, ili psihičkim poremećajima, najčešće prikrivenom depresijom, posebno akutnim ili hroničnim moždanim oštećenjima, srećemo sa zaključkom da je sve u redu. Bolesnik ostaje sa glavoboljom i preporukom da uzima lekove za prekidanje bola, da se i dalje nosi sa ovim stanjem, koje se, nadalje, pogoršava ili komplikuje, uglavnom depresijom ili anksioznošću. Ovde se posao ni blizu ne završava, naprotiv počinje lečenje hronične glavobolje, glavobolje koja se ponavlja, od strane stručnjaka za glavobolju ili drugog specijaliste, pa i lekara opšte medicine obučenog za ovu problematiku.

Foto: Shutterstock

* Kako se adekvatno leče glavobolje?

- Osnova lečenja glavobolja koje se ponavljaju je primena odgovarajućih lekova, mada određeni značaj imaju i nefarmakološke metode. Farmakoterapija primarnih glavobolja se deli na akutnu i profilaktičnu. Akutna terapija je zbrinjavanje samog napada glavobolje, a profilaktična (preventivna), lekovima predviđenim za dugotrajnu upotrebu, koji se uzimaju nekoliko nedelja do nekoliko meseci, prema potrebi i duže. Ovaj način lečenja ima za cilj da napade glavobolje proredi, oslabi, učini ih lečivim adekvatnim lekom za prekidanje bola i drugih simptoma ili, idealno, potpuno ukine.

* To preventivno lečenje napada migrene je vrlo značajno.

- Jeste i u tu svrhu koriste se biološki lekovi, koji su, za razliku od klasičnih, sintetisani na bazi prirodnih supstanci, koje vode poreklo iz živih materija. Lekovi iz ove grupe su proteinskog sastava, sadrže specifična antitela, koja su stvorena sa ciljem da blokiraju puteve nastanka migrenskog napada. Uočeno je da oni specifično deluju na regulaciju centara u mozgu, odgovornih za nastanak i prenos bolnih signala, kao i ostalih manifestacija migrene, na tri načina. Ovi lekovi smanjuju širenje krvnih sudova u određenim regijama mozga, koje je tipično za napad migrene, imaju protivzapaljensko dejstvo u zidovima krvnih sudova i nervnim vlaknima zahvaćenim tokom napada migrene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi