Dr Novosti

SAVETI GOJAZNIMA ZA TOPLO VREME: Opasno je unositi so i šećer kad upekne zvezda

Bojana Jovanović

27. 07. 2024. u 06:45

Nema tog čoveka kom velika vrućina može da prija. Ni najzdraviji među nama ne podnose baš najbolje visoke temperature, pogotovo one esktremne kojima smo izloženi već neko vreme, a kamoli bolesni.

САВЕТИ ГОЈАЗНИМА ЗА ТОПЛО ВРЕМЕ: Опасно је уносити со и шећер кад упекне звезда

Foto Shutterstock

Nema tog čoveka kom velika vrućina može da prija. Ni najzdraviji među nama ne podnose baš najbolje visoke temperature, pogotovo one esktremne kojima smo izloženi već neko vreme, a kamoli bolesni. Osobe koje pate od gojaznosti nisu izuzetak, te im je znatno teže da preguraju dan nego onima bez viška kilograma. Kako bi trebalo da se ponašaju, na šta posebno da obrate pažnju, šta da izbegavaju a šta da praktikuju i uvedu u svakodnevnu rutinu i još mnogo toga važnog objašnjava nam prof. dr prim. Snežana Polovina, viši naučni saradnik iz Multidisciplinarnog centra za gojaznost, Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univezitetsko kliničkog centra Srbije:

U kojoj meri visoke spoljne temperature otežavaju život gojaznima?

- Gojazne osobe su izložene većem riziku od pregrejavanja od normalno uhranjenih, jer deblji sloj masnog tkiva ispod kože otežava rashlađivanje tela, što organizam pokušava da prevaziđe pojačanim znojenjem. Otuda se žale na neprijatnost koju znojenje izaziva, ali ono je koristan način zaštite od pregrejavanja tela, sve dok se održava odgovarajući balans vode i elektrolita. Oni koji, uz gojaznost, imaju pridružene kardiovaskularne i metaboličke bolesti, najugroženiji su kada su visoke spoljne temperature.

Foto Shutterstock

Na šta bi posebno trebalo da obrate pažnju?

- Za normalno fukcionisanje organizma tokom letnjih vrućina od velike važnosti je unos vode. Ako se telesna masa podeli sa 27 dobije se količina vode u litrima koju bi trebalo da unesemo tokom dana u vidu vode i hrane bogate njom. Kada su velike vrućine, ili dolazi do pojačanog znojenja zbog povišene telesne temperature ili bolesti, unos vode mora da se poveća, nekada i za 50 odsto. Oprez je potreban kod osoba koje imaju smanjenu funkciju bubrega, kod njih se količina potrebne tečnosti koju bi trebalo da unesu u organizam prilagođava stepenu oštećenja bubrega. O tome bi trebalo da se konsultuju sa nefrologom.

Da li bi valjalo da promene način ishrane, možda nešto posebno da izbegavaju?

- Gojazni ljudi trebalo bi da izbegavaju unos namirnica bogatih šećerom zbog toga što one podstiču dehidrataciju. Nagomilavanje ugljendioksida, koji se oslobađa tokom razgradnje šećera, i smanjena oksigenacija tkiva, dovodi do zakiseljavanja organizma i do poremećaja elektrolita u krvi koji su odgovorni za pravilan srčani ritam.

Šta bi bilo dobro da uvedu u svoju svakodnevnu rutinu?

- Svakodnevno, ako je potrebno i nekoliko puta dnevno, tuširanje mlakom vodom uz upotrebu blagih sapuna za pregibe na telu i delove koji su više izloženi znojenju i drugim telesnim izlučevinama, smanjuje mogućnost nastanka infekcije kože, a ponavljano tuširanje dodatno rashlađuje telo.

Pređite na mediteranski način ishrane

Postoji li voće, povrće, čajevi, sokovi, bilo šta drugo iz domena ishrane, čiji unos bi mogao da im olakša „vrele dane“ a da ih pritom dodatno ne ugoji?

- Voćni sokovi se ne preporučuju jer sadrže veću količinu voćnog šećera, fruktoze, koja doprinosi gojenju. Tokom toplih dana, osobe sa velikom telesnom masom treba da jedu namirnice bogate vodom, povrće u vidu salata ili grilovano, fermentisane mlečne prizvode (mladi sir, kiselo mleko, jogurt, kefir), nemasna mesa (belo meso, riba), kuvana jaja, za užinu orašaste plodove, voće (200-300 g). To je zapravo jelovnik koji predstavlja mediteranski način ishrane – kaže prof. dr prim. Snežana Polovina.

Ukoliko se već nalaze na terapiji, da li bi trebalo da je promene, prilagode?

- Većina osoba sa gojaznošću ima povišen krvni pritisak koji se neretko snižava tokom letnjih vrućina, što zahteva prilagođavanje doze leka, ali nikada na svoju ruku, nego tek nakon konsultacije sa lekarom.

Do kakvih manje ozbiljnih, a do kakvih ozbiljnijih komplikacija kod njih mogu dovesti izlaganja visokim temperaturama?

- Veći gubitak tečnosti putem znojenja povećava rizik od dehidratacije, smanjenog protoka krvi kroz bubrege i, ako se ne interveniše na vreme, prestanka rada bubrega. Istovremeno, dolazi do poremećaja koncentracije elektrolita što može da dovede do poremećaja srčanog ritma i zastoja srca.

Može li im se i na koži manifestovati da se nešto u organizmu dešava?

- Prevoji kože koji se javljaju zbog nakupljene potkožne masti su mesta na kojima neretko nastaje ojed (intertrigo) usled dugotrajne izloženosti znoju. Oni su podloga za kožne infekcije, koje mogu da zahvate dublje slojeve kože i potkožnog tkiva, kao što je slučaj kod celulitisa koji često mora hirurški da se leči. Uz to, nakupljena mast u trbuhu, zbog toplote proširene vene i nedovoljno kretanja, otežavaju protok venske krvi iz nogu do srca, potkolenice otiču, koža na njima biva slabo prokrvljena i javljaju se rane (ulkusi) koje teško zarastaju i takođe su podložne infekciji.

Koji su prvi znaci upozorenja da je organizam pregrejan?

- Pojava glavobolje, mučnine, vrtoglavice, izražene žeđi, bolnih grčeva u mišićima mogu da ukažu na dehidrataciju i opasnost od razvoja toplotnog udara.

Šta bi trebalo da urade ako im pozli ili im se stanje naglo pogorša?

- Tad je korisno da se, osim vode, popije rastvor elektrolita koji je dostupan u apotekama i da se osoba rashlađuje tuširanjem ili hladnim oblogama. Ako se tegobe ne smanje posle jednog sata, potrebno je potražiti pomoć lekara.

Foto: Free Images Pixabay

Da li bi trebalo češće da mere pritisak i nivo šećera u organizmu?

- Gojaznost je udružena sa više od 220 različitih bolesti, među kojima su, najčešće, povišen krvni pritisak i dijabetes. Ako se osoba već leči od hipertenzije ili dijabetesa, u vrelim letnjim danima trebalo bi češće da kontroliše krvni pritisak i šećer u krvi.

Doktori nam svakodnevno savetuju donekle povećan unos soli tokom toplih dana, važi li to i za gojazne osobe?

- Povećan unos se preporučuje samo u slučaju preteranog gubitka soli znojenjem, što je praćeno niskim krvnim pritiskom. Taj veći unos soli trebalo bi da bude kratkotrajan, samo dok se ne nadoknadi gubitak. Potom se pacijent vraća na režim manjeg unosa soli, jer povišen natrijum u krvi gojaznih zadržava tečnost i može da dovede do oticanja nogu, popuštanja srca i oštećenja bubrega.

Preporučuje li se ipak i da svakodnevno šetaju, možda plivaju, praktikuju sportske aktivnosti prilagođene vremenskim uslovima?

- Za bilo kakvu intenzivniju fizičku aktivnost potrebno je prvo da osoba sa gojaznošću konsultuje lekara, da bi se odredio preporučljiv stepen fizičkog opterećenja. Svakodnevno pešačenje je preporučljivo svima sa povećanom telesnom masom, jer ne zahteva posebnu opremu i svako može da prilagodi dužinu hodanja svojim eventualnim telesnim ograničenjima. Korisno je da se pešači rano ujutru dok se vazduh ne zagreje ili kasnije, kad se temperatura vazduha smanji. Plivanje je jedna od aktivnosti koja se najviše preporučuje osobama sa gojaznošću jer ima višestruke koristi. U vodi su zglobovi rasterećeni, pokretljivost je veća, a u toplim danima i dodatno rashlađuje telo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi