OPREZ AKO ČESTO OSTAJETE BEZ DAHA: Ova bolest može da bude životno ugrožavajuća, a često se ne prepoznaje

NIJE mali broj onih koji su osteljivi na zimsku klimu, pa ih olako pogađa svaka promena temperature, povišena vlažnost vazduha, vetar, oblačnost, magla, pa čak i smog.

Foto Shutterstock

 Međutim, ako vas ovi vremenski uslovi bukvalno ostavljaju bez daha i stalno ste umorni kao da ste trčali neophodno je da potražite pomoć lekara. Moguće je da je reč o jednoj od retkih bolesti - plućnoj hipretenziji, od koje se u Srbiji trenutno leči 250 ljudi, a procenjuje se da još toliko ima ovo životno ugrožavajuće oboljenje, a da to ne zna.

Osim otežanog disanja i prekomernog zamora, osobe koje boluju od plućne hipertenzije mogu da imaju tegobe u vidu lupanja srca, oticanja nogu i zglobova, bola u grudima, pa do vrtoglavice i gubitka svesti. Razlozi za ove simptome su što se desna polovina srca bori da pumpa krv uprkos povišenom pritisku u plućnim arterijama, što vodi ka proširenju i slabljenju desne komore i desne pretkomore. Takvo stanje iscrpljuje srčani mišić, pogoršava funkciju pluća i značajno skraćuje životni vek na svega tri do pet godina kod nelečenih osoba sa teškom formom ove bolesti.

Ipak, kako tvrde stručnjaci najdominantniji simptom plućne hipertenzije je gubitak daha, pa se ova retka bolest često naziva i "bolest koja ostavlja bez daha". S obzirom na to da i obična prehlada može da dovede do osećaja nedostatka vazduha, često prođe više godina pre nego oboleli od plućne hipertenzije budu dijagnostikovani i počnu da se leče na odgovarajući način.

- Naše iskustvo je da u Srbiji ali u u svetu nekada prođe i do pet godina do postavljanja dijagnoze - kaže prof. dr Jovan Matijašević, potpredsednik Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije, specijalista interne medicine (pulmolog, intenzivista) u Institutu za plućne bolesti Vojvodine. - Problem je u tome što su tegobe nespecifične. Tako na primer, umor, slabost, bol ili pritisak u grudima vodi pacijenta kod kardiologa. Kratak dah je takođe karakteristika slabosti leve polovine srca koja je mnogo češća od plućne hipertenzije kao posledica prethodno preležanog infarkta ili bolesti srčanih zalistaka ili srčanog mišića.

Doktor Matijašević navodi da otežano disanje i brzo zamaranje imaju i pacijenti sa masovnim hroničnim bolestima pluća kao što je bronhijalna astma ili hronični opstruktivni bronhitis. Prvi važan korak kada se klinička sumnja na plućnu hipertenziju može da potvrdi ili isključi je ultrazvuk srca. Međutim, da bi se ustanovila forma bolesti i dala adekvatna terapija, neophodna je saradnja kardiologa, pulmologa, reumatologa, eksperta za ergospirometriju, kateterizacija srca, a često su potrebni i radiolozi zbog tumačenje skenera plućne cirkulacije.

Iako se povišen pritisak uglavnom vezuje za stariju populaciju, činjenica je da plućna hipertenzija pogađa mlade ljude.

- Svaki lekar bi trebalo ozbiljno da shvati pacijenta, bez obzira na njegovu mladost, ako se žali da često gubi dah i da je umoran, iako mu je EKG nalaz uredan, a slušanje slušalicama ne daje nikave znake narušenog zdravlja - posebno je istakao prof. dr Arsen Ristić, predsednik Udruženja za plućnu hipertenziju Srbije i kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije