OPREZ DA NE DOĐE DO POGORŠANJA BOLESTI Upozorenje lekara: Nikako ne preskačite terapiju za alergije

BROJ osoba koje pate od neke vrste alergije se povećava iz godine u godinu, pa stručnjaci predviđaju da bi u dogledno vreme svaki drugi čovek mogao da boluje od neke alergijske bolesti.

Foto Shutterstock

Zato je, kako tvrde, opravdano govoriti o epidemiji alergijskih bolesti. Ono što posebno zabrinjava u epidemiji alergija, jeste da se veliki broj pacijenata uopšte ne leči ili se leči po savetu poznanika, prijatelja ili farmaceuta ...

Alergijska kijavica, alergijska bronhijalna astma i atopijski dermatitis su najčešće alergološke bolesti, koje mogu da se jave i udruženo. Kada se ne leče one mogu da ozbiljnije naruše zdravlje.

Ovo su najčešće posledice nelečenja alergije:

Sinuzitis

Sinuzitis koji nastaje kao posledica alergije naziva se alergijski sinuzitis. Uzrokovan je prekomernom reakcijom imunog sistema na alergene poput polena, prašine ili buđi. Alergijska reakcija dovodi do otoka sluzokože nosa i sinusa, što ometa normalan protok sluzi. Zadržana sluz stvara pogodnu sredinu za razvoj infekcije i upale sinusa. Simptomi uključuju zapušen nos, pritisak u predelu lica, glavobolju i gust sekret. Često se javlja zajedno sa alergijskim rinitisom i kijavicom.

Foto: Shutterstock

Lečenje uključuje antihistaminike, dekongestive i ispiranje nosa fiziološkim rastvorom. U težim slučajevima koriste se kortikosteroidi. Prevencija podrazumeva izbegavanje alergena i jačanje imuniteta. Redovno praćenje kod alergologa i otorinolaringologa je važno.

Otitis

Otitis kao posledica alergije najčešće se javlja u vidu gubitka sluha. Alergijska reakcija izaziva otok i zapušenje Eustahijeve tube, što remeti drenažu srednjeg uha. Kao posledica, nakuplja se tečnost iza bubne opne, što može dovesti do pritiska i bola. Simptomi uključuju osećaj punoće u uhu, slabiji sluh i ponekad vrtoglavicu. Kod dece je posebno čest zbog anatomskih osobina.

Lečenje obuhvata antihistaminike i nazalne kortikosteroide za smanjenje otoka. Važno je lečiti osnovnu alergiju kako bi se sprečili recidivi. Ispiranje nosa i izbegavanje alergena pomažu u prevenciji. U težim slučajevima može biti potrebna drenaža uha. Redovna kontrola kod ORL lekara je preporučena.

Astma

Astma kao posledica alergije naziva se alergijska astma i nastaje kada imuni sistem preterano reaguje na uobičajene alergene. Najčešći okidači su polen, grinje, buđ, perje, dlaka životinja i prašina. Kada osoba udahne alergen, dolazi do upale disajnih puteva, njihovog suženja i pojačanog lučenja sluzi, što otežava disanje. Simptomi su kašalj, posebno noću ili rano ujutru, zviždanje pri disanju, kratak dah i stezanje u grudima.

Foto Shutterstock

Ova vrsta astme se najčešće javlja u detinjstvu ili adolescenciji, ali se može razviti i kasnije. Lečenje uključuje inhalacione kortikosteroide, bronhodilatatore i antihistaminike, uz izbegavanje alergena i po potrebi alergijsku imunoterapiju.

Pogoršanje tegoba

Pored svih navedenih tegoba, osobe senzibilisane na polene mogu vremenom da postanu alergične na neke vrste voća, med, propolis, biljne tinkture. To se javlja zbog toga što imuni sistem tih osoba već reaguje na polen (na primer breze, ambrozije, trave i dr.), a pojedine namirnice sadrže proteine slične onima koji se nalaze u polenu, pa ih organizam prepoznaje kao alergene.

Pacijenti alergični na polen breze često reaguju na jabuke, kruške, šargarepu, lešnik. Oni senzibilisani na ambroziju mogu imati reakcije na bananu, dinju, lubenicu. Ova pojava se zove oralni alergijski sindrom (OAS), jer simptomi obično počinju u ustima - svrab, peckanje, oticanje usana, jezika ili grla. Med, propolis i biljne tinkture mogu sadržati tragove polena ili drugih biljnih supstanci koje izazivaju reakciju.

Anafilaktički šok

Anafilaktički šok predstavlja najteže urgentno potencijalno životno ugrožavajuće stanje u alergologiji kada je neophodna hitna lekarska intervencija. Zato se pacijentima koji su već preživeli jednu anafilaktičku reakciju savetuje najstrože izbegavanje kontakta sa inkriminisanim alergenom i nošenje injekcije za samopomoć koja sadrži adrenalin. Najčešći alergeni koji potencijalno mogu da dovedu do anafilaktičke reakcije su lekovi, pre svega antibiotici - na prvom mestu penicilinski preparati, kao i lekovi protiv bolova, hrana - ribe, školjke, morski plodovi, orasi, kikiriki, susam, jaja, voće... kao i ubodi insekata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije