NAUČNO ISTRAŽIVANJE: Zašto probiotici možda ne pomažu posle antibiotika

IAKO se probiotski suplementi često predstavljaju kao čudotvorno rešenje za zdravlje creva, novija istraživanja pokazuju da ne bi ovo trebalo da shvatite "zdravo za gotovo".

Foto Shutterstock

Poslednjih godina, probiotici su stekli popularnost kao lek za sve - od varenja, preko mentalnog zdravlja, pa do hormonskog disbalansa. Ideja je primamljiva: progutate "dobre" bakterije i pretvorite svoja creva u zdrav ekosistem. Iako je oduševljenje probioticima zasnovano na sve boljem razumevanju mikrobioma i njegovog uticaja na zdravlje, ipak za imunougrožene, probiotici mogu više štetiti nego koristiti.

Kao i mnoge njeni kolege, direktorka Instituta za istraživanje ljudskog mikrobioma pri bolnici Sidars-Sinaj, Suzan Devkota, ranije je smatrala da su probiotici koji se prodaju bez recepta u najgorem slučaju bačen novac. I to i dalje važi za većinu zdravih ljudi: "Vaš prirodni mikrobiom će verovatno nadvladati probiotik, pa ćete samo potrošiti novac, ali neće vam naškoditi", kaže ona.

Ali dva naučna rada objavljena 2018. godine ponudila su "toliko uverljive podatke da su nam potpuno promenili način razmišljanja o probioticima", kaže Devkota. Istraživanja su ispitivala scenario u kome se verovalo da probiotici najviše pomažu, posle terapije antibioticima i otkrila nešto drugo. Ubrzo nakon toga, istraživači su otkrili i druge situacije, kao što su kod imunougroženih pacijenata ili onih koji primaju imunoterapiju za rak, u kojima probiotski suplementi mogu biti problematični.

Iako probiotski suplementi nisu uvek loši, problemi nastaju, kažu stručnjaci, kada se ponudi šablonsko rešenje za problem koji zahteva nijansiranje. Optimalna mikrobna mešavina za mladu, zdravu osobu, na primer, može izgledati drugačije od one idealne za odraslu osobu srednjih godina sa hroničnom bolešću.

Uzimanje antibiotika remeti mikrobiom jer uništava dobre bakterije zajedno sa lošima. Ovaj poremećaj može imati ozbiljne i dugotrajne posledice po zdravlje, uključujući povećan rizik od gojaznosti, dijabetesa, astme i drugih autoimunih bolesti.

Za mnoge ljude, logično je da posegnu za probioticima nakon terapije antibioticima kako bi obnovili zdravu mikrobiološku ravnotežu u crevima, jer se veruje da probiotici podstiču rast "dobrih" bakterija, razmišljanje koje su i Devkota i mnoge njene kolege nekada prihvatali. Ali, naučna istraživanja pokazuju da to nije baš tako.

Posle antibiotika, učesnicima jedne studije dati su komercijalni probiotici sa 11 sojeva. Analize potvrđuju da ograničeni broj sojeva u komercijalnim probioticima može da potisne raznolike bakterije u ljudskim crevima, koja inače sadrže na hiljade različitih sojeva.

Elinaf takođe ističe da je stepen naseljavanja creva probiotičkim sojevima značajno varirao među ispitanicima - kod nekih su te bakterije brzo prošle kroz organizam, dok su se kod drugih duže zadržale i razmnožavale.

Dakle, pristup "univerzalno rešenje za sve" u trenutnom svetu probiotskih suplemenata nema baš smisla, piše Nešnal džiografik.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - Helikopteri Ka-32 i Super puma u akciji gašenja požara u Kamenoj gori

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

NOVA STUDIJA: Hrana bogata kalijumom smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 24 odsto

29. 08. 2025. u 23:00

Panorama

0 4

KINEZI IZUMELI JESTIVE KUGLICE ZA MRŠAVLjENjE: Sagorevaju masti dok jedete

29. 08. 2025. u 22:20

Dr Novosti

0 3

NAUČNICI SAVETUJU: Ovo je pet razloga zašto bi trebalo da prošetate posle večere

26. 08. 2025. u 21:45

Panorama

0 1

IZNENAĐUJUĆE OTKRIĆE: Pića u staklenim bocama sadrže više mikroplastike nego ona u plastičnim bocama

25. 08. 2025. u 21:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije