DR BILJANA SMILJKOVIĆ: Kontrolisano vežbanje štiti od ponovljenog srčanog udara

KONTROLISANO vežbanje posle infarkta miokarda može da obezbedi bolje fizičko i psihičko zdravlje, čak i spreči mogući ponovljeni srčani udar.

Foto Shutterstock

Dešava se da neki pacijenti zbog straha odbijaju fizičku. U ovakvoj situaciji moguće je da dođe do rizika od smanjene efikasnosti srca kao pumpe. Lekari napominju da individualno dozirani i kontrolisani program fizičke aktivnosti predstavlja

Kontrolisano vežbanje posle infarkta miokarda može da obezbedi bolje fizičko i psihičko zdravlje, čak i spreči mogući ponovljeni srčani udar. Dešava se da neki pacijenti zbog straha odbijaju fizičku aktivnost. U ovakvoj situaciji moguće je da dođe do rizika od smanjene efikasnosti srca kao pumpe. Lekari napominju da individualno dozirani i kontrolisani program fizičke aktivnosti predstavlja jednu od značajnih terapeutskih intervencija kod pacijenta koji su preživeli infarkt miokarda, prvenstveno kroz razvijanje pozitivnih fizioloških adaptacija.

DOKAZANO SMANjUJE RIZIK OD PONOVLjENOG INFARKTA MIOKARDA

Evropsko udruženje kardiologa prepoznaje Istočnu Evropu kao mesto sa većim brojem kardioloških bolesti u odnosu na Zapadnu Evropu, ali i kao mesto sa slabijom prevencijom, lošijim terapijskim uspesima. Infarkt miokarda jedan od vodećih uzroka smrti u Srbiji, a u isto vreme sve više je studija koje tvrde da pacijentima koji su preživeli srčani udar određeni vid fizičkog vežbanja može produžiti život i poboljšati njegov kvalitet.

– Kontrolisano vežbanje, dozirano na osnovu individualnog testa opterećenja (ergometrije), optimizuje perifernu cirkulaciju i poboljšava iskorišćavanje kiseonika u mišićima, čime se smanjuje radno opterećenje srca, čak i pri uobičajenim dnevnim aktivnostima. Redovno vežbanje, koje je deo kardiološke rehabilitacije u skladu sa preporukama Američkog koledža sportske medicine (ACSM) i Evropskog udruženja kardiologa (ESC), adaptira kardiovaskularni sistem u celini – doprinosi stabilizaciji krvnog pritiska, regulaciji lipidnog statusa i telesne težine. Ovakva sistematska modifikacija kardiovaskularnih rizika i poboljšanje funkcionalnog kapaciteta kardiovaskularnog sistema dokazano smanjuje rizik od ponovljenog infarkta miokarda – kaže za portal eKlinika doc. dr Biljana Smiljković, specijalista sportske medicine, sa Instituta za Medicinsku fiziologiju „Rihard Burian“, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Dr Smiljković ističe da pravilno doziran, kontrolisan i strukturisan program vežbanja, praćen redovnim kardiološkim kontrolama i usklađen sa individualnim terapijskim režimom, može obezbediti dug i aktivan život pacijentima i značajno približi njihovu dugoročnu prognozu prosečnom životnom veku.

KONTROLISANO VEŽBANjE UMANjUJE SIMPTOME ANKSIOZNOSTI

Infarkt miokarda je direktno ugrožavajuće stanje, pacijenti pričaju da nikada nisu bili bili bliže smrti, pa je i razumljivo što posle ovako bitnog kardiovaskularnog događaja dolazi i do psiholoških tegoba. Dr Smiljković napominje da su sa stanovišta sportske medicine i psihofiziologije, koristi od redovnog vežbanja za pacijente nakon infarkta miokarda na psihološkom planu izuzetno značajne.

– Period nakon srčanog udara često je praćen intenzivnim strahom, anksioznošću, ponekad i depresijom, što je prirodna reakcija na traumatičan zdravstveni događaj. Fizička aktivnost ovde deluje kao moćan bihevioralni i biohemijski modulator: redovni aerobni trening dokazano podstiče lučenje endorfina, serotonina i dopamina, koji poboljšavaju raspoloženje i deluju anksiolitički (umanjuju osećaj straha, anksioznosti). Pored toga, postepeno povećavanje funkcionalnog kapaciteta kardiovaskularnog sistema (vidljivo kroz poboljšanje rezultata na testovima opterećenja, pre svega parametra maksimalne potrošnje kiseonika) vraća pacijentima osećaj kontrole i samopouzdanja. Takođe, učešće i u grupnoj rehabilitaciji fizičkim vežbanjem dodatno smanjuje osećaj izolovanosti i stvara sistem socijalne podrške, čime se ublažavaju simptomi anksioznosti i straha od ponovnog infarkta – naglašava docent dr Biljana Smiljković.

KADA POČINjE FIZIČKA AKTIVNOST POSLE INFARKTA MIOKARDA?

Prema preporukama Evropskog udruženja kardiologa i Američkog koledža sportske medicine, fizička aktivnost treba da započne vrlo rano, već u bolničkoj rehabilitaciji (faza 1), obično 24 do 48 sati nakon stabilizacije stanja pacijenta, to jest, ako nema komplikacija, poput nestabilne angine, srčane insuficijencije ili maligne aritmije, objašnjava dr Smiljković.

– Ovi prvi koraci su veoma lagani (lagano ustajanje, koračanje u mestu, respiratorne vežbe), a dozvolu za početak vežbanja daje kardiolog na osnovu detaljne kliničke procene, koja uključuje: Eho srca kojim se procenjuje funkcija leve komore (LVEF), stepen oštećenja miokarda i postojanje eventualnih mehaničkih komplikacija. Elektrokardiogram (EKG) kojim prati električna aktivnost srca i identifikuje postojanje aritmija. Laboratorijske analize kojima se prate vrednosti troponina (srčanog markera) i stabilnost biohemijskog statusa – objašnjava nam dr Smiljković.

KADA POČINjE INTENZIVNIJI TRENING?

Sagovornica portala eKlinika kaže da se se ključna tranzicija u intenzivniji trening, koji karakteriše fazu 2 rehabilitacije (ambulanta, obično nakon otpusta iz bolnice), dešava tek nakon sprovedenog testa opterećenja (ergometrije ili ergospirometrije).

– Ovaj test se izvodi najčešće 4 do 6 nedelja nakon infarkta, obavlja ga kardiolog ili specijalista sportske medicine sa iskustvom u rehabilitaciji kardioloških pacijenata i on definitivno daje pacijentu saglasnost za početak vežbanja, precizno određujući maksimalnu srčanu frekvenciju koju pacijent može dostići tokom vežbanja (HRmax) i samim tim intenzitet treninga. U početnoj fazi vanbolničke rehabilitacije (Faza II, prvih 3 do 12 nedelja nakon otpusta), pacijent mora biti pod direktnim nadzorom stručnog tima, koji uključuje fizijatra (ili specijalistu sportske medicine) i kardiologa, uz asistenciju obučenog fizioterapeuta i medicinske sestre. Tokom vežbanje je neophodno obezbediti EKG monitoring kako bi se osiguralo tačno doziranje opterećenja i adekvatan odgovor srca na trening, pre nego što pacijent pređe na samostalno vežbanje kod kuće (Faza 3) – precizira dr Smiljković.

KAKO SEDENTARNI NAČIN ŽIVOTA UTIČE NA PACIJENTE?

Docent dr Biljana Smiljković napominje da se mehanizam delovanja fizičkog vežbanja na srce i krvne sudove primarno zasniva na principu adaptacije i optimizacije kardiovaskularnog sistema. Doktorka dodaje da redovno vežbanje smanjuje simpatički i povećava parasimpatički tonus autonomnog nervnog sistema, što rezultira dugoročnim snižavanjem srčane frekvencije u miru i boljom efikasnošću srca pri naporu.

– Na nivou srca takođe se poboljšava kontraktilnost preostalog zdravog miokarda, dok na nivou krvnih sudova redovno vežbanje indukuje oslobađanje azot-monoksida iz endotela, supstance ključne za vazodilataciju (širenje krvnih sudova) i održavanje fleksibilnosti arterija. Ova poboljšana vaskularna funkcija smanjuje periferni otpor, što direktno snižava krvni pritisak i olakšava srcu izbacivanje krvi u krvne sudove. Ukoliko pacijent sedi veći deo dana uz minimalno kretanje, telo ulazi u stanje sedentarne neaktivnosti, što poništava navedene pozitivne adaptacije. Dugotrajno sedenje usporava metabolizam, povećava insulinsku rezistenciju, favorizuje taloženje viscelarnih masti i dovodi do endotelne disfunkcije, čime se smanjuje elastičnost krvnih sudova. U ovakvoj situaciji pacijent, koji je već visokorizičan, može očekivati pogoršanje faktora rizika i potencijalno veći rizik od razvoja dodatnih tegoba, kao što su smanjenje efikasnosti srca kao pumpe ili progresija ateroskleroze, nezavisno od inicijalnog infarkta – upozorava dr Smiljković.

U drugom delu intervjua sa dr Biljanom Smiljković, čućemo detaljnija objašnjenja o načinu vežbanja, doktorka će objasniti da li kontrolisano vežbanje može u određenim situacijama da deluje kao „zamena za lek“, objasniće zašto pacijenti moraju da vežbaju unutar bezbedne „ciljane zone srčane frekvencije“.

(eKlinika.rs)

Preporučujemo

Region

0 4

NA NEBU IZNAD HRVATSKE "PLANUO" MISTERIOZNI OBJEKAT Javio se astronom: "Mogu biti dve stvari..."

18. 11. 2025. u 21:22

Panorama

0 0

NAUČNICI U KANADI OTKRILI Kako vukovi pecaju? Evo šta koriste da izvuku ribu iz vode

18. 11. 2025. u 20:33

Panorama

0 0

RAZOTKRIVENA SVEMIRSKA MISTERIJA STARA 70 GODINA: Tim naučnika rešio problem mikro-kvazara

17. 11. 2025. u 22:22

Panorama

0 0

AI ANKSIOZNOST: Kako da se izborimo sa strahom od novih tehnologija

17. 11. 2025. u 22:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije