NAUČNICI OTKRILI NOVU PROMENU KOD KOVID PACIJENATA: Primećeni simptomi poput Alchajmerove bolesti

NEKI ljudi koji imaju dugi kovid mogu takođe imati i simptome slične onima koji se viđaju kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, pokazuje novo istraživanje.

Foto: Depositphotos

Najnoviji nalazi istraživača sa Univerziteta Njujork Langone Health ukazuju na to da promene u mozgu izazvane dugim kovidom - odnosno simptomima koji, prema definiciji američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), traju duže od tri meseca - mogu dovesti do dugotrajnog umora, moždane magle, vrtoglavice, gubitka čula mirisa ili ukusa, depresije i drugih tegoba.

Prema podacima Yale Medicine, oko 20 miliona Amerikanaca ima dijagnostikovan dugi kovid.

- Naš rad sugeriše da dugotrajne imunološke reakcije koje se kod nekih ljudi javljaju nakon početne infekcije kovidom mogu biti praćene otokom koji oštećuje ključnu moždanu barijeru u horoidnom pleksusu - navela je u saopštenju glavna autorka studije, dr Julin Ge, profesorka na Odeljenju za radiologiju Medicinskog fakulteta NYU Grossman.

Horoidni pleksus je skup krvnih sudova smeštenih u moždanim komorama koji proizvode cerebrospinalnu (likvorsku) tečnost i ima ulogu zaštitne barijere, navode Nacionalni instituti za zdravlje (NIH). Cerebrospinalna tečnost deluje kao jastuk za mozak i kičmenu moždinu, štiteći ih od povreda, a istovremeno uklanja otpadne materije i prenosi hranljive supstance do ključnih delova centralnog nervnog sistema.

Studija, objavljena u časopisu Alzheimer's & Dementia, koji izdaje Alchajmerovo udruženje, obuhvatila je 86 pacijenata sa dugim kovidom i neurološkim simptomima, 67 osoba koje su se potpuno oporavile od kovida bez dugotrajnih posledica, kao i 26 zdravih ispitanika koji nikada nisu bili zaraženi.

Istraživači su utvrdili da su učesnici sa dugim kovidom imali u proseku 10 odsto veći horoidni pleksus u poređenju sa onima koji su se oporavili bez dugotrajnih simptoma.

Prema navodima studije, uvećani horoidni pleksus predstavlja marker hronične neuroinflamacije i neurodegeneracije, a može biti povezan i sa biomarkerima u krvi koji se nalaze kod pacijenata kod kojih Alchajmerova bolest napreduje.

Takođe je utvrđeno da su pacijenti sa većim horoidnim pleksusom ostvarivali u proseku 2 odsto lošiji rezultat na kognitivnom testu koji ima maksimalno 30 poena.

- Za sada nije poznato da li su ove promene reverzibilne. Aktivno analiziramo podatke iz daljeg praćenja pacijenata kako bismo odgovorili na to pitanje - rekla je dr Ge za New York Post.

Koautor studije i glavni istraživač, dr Tomas Višnjevski sa Medicinskog fakulteta NYU Grossman, naveo je u saopštenju da će sledeći korak istraživačkog tima biti praćenje pacijenata kako bi se utvrdilo „da li promene u mozgu koje smo identifikovali mogu da predvide kod koga će se razviti dugoročni kognitivni problemi“.

(Kurir)

BONUS VIDEO:

POGLEDAJTE KAKO ROBOT OPERIŠE ČOVEKA: Prva robotski asistirana operacija na Balkanu izvedena na institutu "Dedinje"

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

KRAJ SEZONSKIM ALERGIJAMA? Evo kada se planira registracija vakcine protiv alergija

09. 02. 2026. u 23:22

Panorama

0 0

VODA MOŽE BITI NAJBOLjI SAVEZNIK: Za pokretanje metabolizma i bolje efekte treninga

06. 02. 2026. u 11:11

Dr Novosti

0 3

NAUČNICI OTKRIVAJU: Telesna mast ima važniju ulogu nego što mislimo

29. 01. 2026. u 22:45

Društvo

0 0

PROBUDI SE, BUDI BITNA SEBI: Tribina o prevenciji raka jajnika i materice u Beogradu

29. 01. 2026. u 13:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije