Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.
U SRBIJI je stabilno vreme, uglavnom sunčano i relativno toplo za ovo doba godine, a danas je bilo sunčano i biće malo toplije, duvaće slab do umeren vetar, istočni i jugoistočni, a najviša temperatura će biti do 27 stepeni Celzijusa.
BLAŽENOPOČIVŠI patrijarh srpski gospodin Pavle i 11 godina posle smrti (preminuo 15. novembra 2009.) živo je prisutan u sećanju i molitvama vernika i poštovalaca. Ovaj skromni, a svojim neprolaznim delom veliki pastir Srpske pravoslavne crkve rođen je 11. septembra 1914. godine.
OD kada je Dunav prešao granicu redovne odbrane od poplava u Srbiji, sve oči uprte su na nivo vodostaja ove reke kod Bezdana, Apatina, Bogojeva, Bačke Palanke, Novog Sada, ali i dalje.
OD ovog vikenda u Srbiji više nema liste čekanja za CT preglede, jer je tokom subote i nedelje (do 18 časova) u zdravstvenim ustanovama širom zemlje ovu dijagnostičku proceduru obavilo 2.806 građana, odnosno svi oni građani koji su bili na listi čekanja.
Milan Lekić
22.02.2022. 20:09
Михајло Војислављевић није тражио римску круну. Ту лаж посејао је Ф. Рачки погрешним преводом једног писма папе Гргура VII, а открио К. Јиречек ("Историја Срба", 1911, превод 1990, стр. 122, и нап. 4). Рачки је, наиме, прво у својим "Documenta...,," (1877, бр. 158, стр. 211), из збирке писама Гргура VII , држећи се Фарлатија, Мансија и Јаффеа, издвојио једно којим Михајло Војислављевић, титулишући себе као "Rex Sclavorum, Serborum", тражи од папе да у католичко-црквеном спору Србији-Далмацији подржи дубровачког архиепископа - што је Рачки протумачио као Михајлов захтев за признање краљевског достојанстваје. Михајло „краљ српски“, у византијским изворима је „принц српски“, кога је, као и Бодина, Павле Ритер Витезовић у својој „Оживљеној Хрватској“ (Croatia Rediviva, 1701), прогласио „хрватским краљем“.