Istorija Srbije
DVORSKI NAMEŠTAJ PLATIO IZ SVOG DŽEPA: Istoričar Nebojša Jovanović otkriva malo poznate detalje iz života srpskog vladara Mihaila Obrenovića
BIO je tih, obrazovan i uporan. Knez Mihailo Obrenović (1823-1868) verovao je da se sloboda ne osvaja samo mačem, već i pregovorima, zakonima i kulturom.
20. 06. 2025. u 07:00
NA STRAŽI 95 GODINA: Statua srpskog vojnika kod Cerja znamenitost Ibarske klisure (FOTO)
Devet i po decenija na kamenoj litici četrdeset metara poviše Ibra, u klisuri ove reke kroz Dolinu jorgovana, između mesta Cerje i rudarske varošice Ušće, pedesetak kilometara od Kraljeva, uzdiže se „Spomenik ibarskim junacima palim za kralja i otadžbinu 1912-1918“.
18. 06. 2025. u 23:00
NA PAŠTRIKU SE BRANILA SRBIJA: Kako su za dvadest dana srpski junaci slomili NATO i terorističku OVK
OD ishoda boja na Paštriku je zavisilo potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, i prekid bombardovanja SR Jugoslavije.
11. 06. 2025. u 07:00
DESANT NA DRVAR I PRVI SUSRET SA DRUGOM MARKOM: Nebo nad Drvarom bilo je zastrašujuće prekriveno avionima, jedrilicama i padobrancima
PROLEĆE je 1944. godine. Radujemo se što je zemlja ozelenela, ne samo zbog lepote predela kroz koje prolazimo, već i zbog zaštite koju nam pruža bujna i lišćem zaogrnuta priroda.
06. 06. 2025. u 18:00
SEĆATE LI SE "IGARA BEZ GRANICA"? Održale su se i u Vrnjačkoj Banji - Gledalo ih je više od milijardu ljudi (FOTO)
Evrovizijska manifestacija „Igre bez granica“, veoma popularna sredinom i krajem osamdeseth godina prošlog veka ne samo u Jugoslaviji već i u čitavoj Evropi, održana je u junu 1990. u Vrnjačkoj Banji i tako značjno doprinela afirmaciji Banje kao turističke destinacije.
04. 06. 2025. u 07:00
I LEPA BRENA JE KUPILA AUTO U KIKINDI: Neobična izložba otkriva priču o čuvenoj "opel kockici" i životu u 80. godinama prošlog veka (FOTO)
U PERIODU socijalizma Kikinda je bila industrijski centar u velikoj Jugoslaviji i poznata ne samo po čuvenom brašnu i crepu, već i po automobilima marke "Opel". Ovaj model proizvodio se u pogonu Industrije delova automobila (IDA) čuvene "Livnice Kikinda", koja je izvozila alatne mašine i delove za automobile.
03. 06. 2025. u 07:26
AKCIJA PRIKUPLJANJA ORUŽJA: Na Kosmetu pronađeno u dobro očuvanom i ispravnom stanju oko 26.000 komada raznih vrsta oružja
IZMEĐU ostalih pitanja koja su posle Brionskog plenuma tendenciozno pokrenuta u našoj štampi, našla je svoje mesto i akcija prikupljanja oružja u Autonomnoj oblasti Kosovo i Metohija.
31. 05. 2025. u 18:00
NEOSNOVANE PRIČE O „NASLEDSTVU“ TITA: Kako su se monarhističke ideje o nasledstvu prestola naselile u glave komunista
GLASNO je izrečena javna optužba pred ozbiljnim forumom o mojoj „borbi za nasledstvo“.
30. 05. 2025. u 18:00
VLAST U ARMIJI DRŽALA SU TROJICA GENERALA: Ranković je dve godine pratio akciju oko povratka Crnjanskog koju je vodilo rukovodstvo Srbije
POČETKOM septembra prošle godine (1965), Ivan Gošnjak je dobio pismo od generala Miloja Milojevića u kome je bilo dosta preterivanja o stanju u Armiji, pa i neprihvatljivih i štetnih političkih ocena.
27. 05. 2025. u 18:00
SRPSKI JEZIK DOMINIRA NA SEDNICAMA LEVIČARA: List "Javnost" je počela izlaziti u Kragujevcu 1873. a urednik je bio Svetozar Marković
POŠTO su na sednicama Ciriške sekcije Prve internacionale bili skoro sami između sebe, Srbi su, na čelu sa Pašićem, govorili uglavnom svojim jezikom.
16. 05. 2025. u 18:00
SRPSKI LIBERALI LIČE NA MATORE KAĆIPERKE: U oktobru 1872. godine Mihail Bakunjina je konačno isključen iz Prve internacionale
AKO i nisu bili članovi Ruske sekcije, to nikako ne znači da ni Pašić a ni Marković nisu ipak pripadali Internacionali.
15. 05. 2025. u 18:00
NEPOMIRLJIV RAZLAZ MARKSA I BAKUNJINA: Švajcarska država je obavljala špijunske zadatke za račun vlade carske Rusije
U CIRIHU, glavnom središtu ruske i slovenske emigracije, Ruska sekcija je uspela, 1870, da za saradnju zadobije samo dve osobe: jednu Ruskinju, studentkinju P. M. Jakovljevu, i jednog Srbina - Svetozara Markovića.
14. 05. 2025. u 18:00
DUHOVNIK I NARODNI PROSVETITELJ: Osamsto pedeset godina od rođenja Svetog Save
NESUMNjIVO je da je najvažnija i najdublja spoznaja u životu mladog monaha Save Nemanjića bilo to da svoj nagon ka pustinožiteljstvu zameni sa konceptom opštežiteljstva do čega je došao kada su on i njegov otac, monah Simeon na Atosu krenuli u akciju da tu podignu prvi srpski manastir Hilandar.
14. 05. 2025. u 06:15
JURIŠ SRPSKIH STUDENATA NA ŽANDARMERIJU U CIRIHU: Čovek koji je uhapsio Nečajeva, zapravo je bio Srbin i prezivao se Konjević
U TRENUTKU hapšenja, Nečajev je od isprava imao uza se srpski pasoš, izdat od srpskog poslanstva u Bukureštu na ime Stefana Grozdanova.
13. 05. 2025. u 18:00
UZ HITLERA BILE GOTOVO SVE DANAŠNJE ČLANICE EU: Negiranjem uloge SSSR u Drugom svetskom ratu Evropa skriva bolnu istinu i poriče svoje zločine
DAVNO smo naučili da onaj ko kontroliše prošlost - kontroliše i budućnost.
04. 05. 2025. u 19:02
MILJENIK PORODICE STIŽE U BEOGRAD NA VELIKU ŠKOLU: Kada je rođen Nikola Pašić - ne zna se - kad je o tome pitan, izbegavao je potpun i jasan
NEKIH dvanaest godina po pripajanju Timočke krajine Srbiji, pod Milošem Obrenovićem, 1833, i samo tri godine pre nego pggo će Evropom prohujati februarska revolucija 1848, u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića, rodio se Nikola Pašić.
04. 05. 2025. u 18:00
ČOVEK KOJI JE DIRIGOVAO AKADEMSKOM ZAJEDNICOM: Kritička reč Velibora Gligorića se našla u sudaru sa tradicojom i priznatim veličinama...
VOĐEN finom logikom, Timčenko u novom radu (iz 1997), posvećenom delu Slobodana Jovanovića, i tumačenju saradnje Bogdana Popovića i S. Jovanovića, u kontekstu našeg praćenja i ocene kritičarskog rada Velibora Gligorića, dolazi, još jednom, do zaključka veoma sličnog i bliskog zaključku Petra Džadžića u njegovoj spomenutoj studiji.
03. 05. 2025. u 18:00
AKADEMIK BEZ ČULA ZA NOVE TENDENCIJE: Timočenko je uočio da je metod Gligorićevog "kritičarskog rada" proistekao iz "Srpskih realista"
U TEKSTOVIMA Nikolaja Timočenka približavamo se težišnoj temi Mladenovićevih memoara, o plagiranju njegovog rukopisa, koja naravno, kao ni Džadžiću, u tom trenutku nije bilo poznato ni njemu, a tiče se intuitivnog približavanja istini.
30. 04. 2025. u 18:00
KRITIČAR KOJI DOVODI ČITAOCE U NEDOUMICU: Gligorić je imao vremena da menja nijanse iz Mladenovićevog rukopisa da se plagijat ne prepozna
ANALIZIRAJUĆI i vrlo afirmativno predstavljajući i ostale dve celine obimne monografije „Srpski realisti“ Živomira Mladenovića, dr Milorad Jevrić iznalazi niz sjajnih uvida, metodološki zasnovanih, kao i nijansi koje će se tek trasirati u nauci.
29. 04. 2025. u 18:00
PRIČA O REALISTIMA ZAKASNILA POLA VEKA: Živomira Mladenovića uspeo je da razreši važna pitanja realističke poetike srpskih realista ...
PITAJUĆI se zašto kod Gligorićevih Srpskih realista nema Svetozara Markovića, dr Milorad Jevrić zaključuje da se on (Gligorić) „nije podrobnije bavio teorijskim pitanjima realizma, nije opširno razmatrao programske sadržaje i okvire realizma kao posebne epohe”.
28. 04. 2025. u 18:00
FAVORIT PARTIJE ULAZI U AKADEMIJU NA MALA VRATA: Velibor Gligorić koji je posle 1948. "po kratkom postupku" postao stručnjak za realizam
SPASONOSNO rešenje iz „pat-pozicije” u kom su se našli Izvršno veće (vlada) Srbije i SANU, oko prijema Velibora Gligorića u Akademiju, stiglo je od Udruženja književnika Srbije, koje je kao svog kandidata za SANU predložilo svog predsednika, Milana Bogdanovića.
27. 04. 2025. u 18:00
NEZAUSTAVLJIV USPON NA NAJVIŠE POZICIJE: Đilas je pisao da su rečenice Velibora Gligorića bile slabo sklopljene i jedva pismene
SLAVNI akademik Milutin Milanković, tada sekretara SANU, pitao je: Ko je taj Velibor Gligorić?
26. 04. 2025. u 18:00
AKADEMIKOV VELIKI POKOLJ NAJZNAČAJNIH KNJIŽEVNIKA:Iako pravnik Velibor Gligorić je postao profesor Filozofskog fakulteta i predavao književnost
POPUT uzbudljivog romana, Petar Džadžić pomera vreme i perspektivu svog „glavnog junaka” Velibora Gligorića pola veka unapred, sada na poziciji Skerlića i Popovića, precizno je definišući (reč je o šezdesetim godinama HH veka):
25. 04. 2025. u 18:00
OBRAČUN SA OSNIVAČIMA MODERNE KNJIŽEVNOSTI: Velobor Gligorić je ostrašćeno i bahato ocenjivao dela u posleratnoj srpskoj književnosti
ANALITIČKA studija Petra Džadžića pod naslovom „Velibor Gligorić ili identifikacija sa agresorom” , posvećena je u celini kritičarskom liku Velibora Gligorića.
24. 04. 2025. u 18:00
