VESTI o dolasku imućnog mladog srpskog vlastelina na Atos su već počele da mute i dotadašnje skladne odnose među svetogorskim lavrama, jer je duhovno vođstvo jedne od najuglednijih među njima, grčkog manastira Vatopeda, tad odlučilo da ga po svaku cenu privuče sebi.
Када се не користе примарни историјски извори онда је у наслову поглавља „Србија постала независна држава“, а у самом тексту је „самостална држава Рашка“. Први пут, „епископа Србије“ (полувазални статус унутар византијског комон велета, кнежевски период) спомиње Цар Лав VI (9.в); у 10. веку Порфирогенитову Србију чине Далмација, Босна, Захумље, Травунија, Диоклитија, са својим кнежевима и жупанима, којима је надређен „Велики жупан српски“ са седиштем у Стону, а који одговара „стратегу теме“ Далмације у Задру.
Рас се први пут спомиње код Кинама (12.в) као „тврђава у Далмацији“ (мисли се на тему Далмацију, „Србију-Далмацију настањену Србима-Далматима, како пишу Ана Комнина и Скилица), на граници тема Србија-Далмација и Бугарска коју су Срби први пут на кратко освојили 1129. а трајно 1149. и када је област предата на управу жупану рашком Стефану Немањи (1149-1166). Године 1166. жупан рашки Стефан Немања преузима управљање Србијом Лава VI или Српском земљом Порфирогенита, или Србијом-Далмацијом Скилице, Комнине, Хонијата и Кинама, премешта српску престоницу из Стона у Град Котор носећи титулу – Великог жупана српског Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклитије и Раса (Теодосије, 1236). У Јерусалимској патријаршији Србију-Далмацију називали су и „Западном земљом царства“. Ниједна од српских провинција из великожупанске и краљевских српских титула није била међународно призната независна држава. У титули, са жичких зидина, првог међународно признатог српског краља Стефана Првовенчаног не налазе се ни Босна ни Рас, јер се подразумева да је то Србија. Због тога у дубровачким аналима Немањиће називају „босанским краљевима“. Држава Рашка и држава Диоклитија нису постојале у средњем вијеку!
SRPSKA pravoslavna crkva i vernici proslavljaju svetog Vasilija Ankirskog, verski praznik u spomen na ovog svetitelja koji je živeo u vreme cara Konstancija, i mnogo trpeo od Arijevaca
HAŠKI tribunal je ostavio arhivu od 13 miliona strana dokumenata od kojih su tri miliona sudski spisi, a 10 miliona dokumenti koji su traženi da bi bili dokazni materijal. Posle pravosnažnih presuda, ili ako nisu korišćeni u procesima, trebalo je da budu vraćeni zemljama iz kojih potiču, kaže međunarodno pravo.
METEOROLOG Nedeljko Todorović izjavio je danas da se hladnije vreme očekuje u noći između subote i nedelje, kao i da će subota biti najtopliji dan pred promenu vremena kada se očekuje da će kiša padati skoro svaki dan.
U BEOGRADU se danas prvi put održava jedna od vodećih regionalnih konferencija o održivosti i zelenim inovacijama - Green Peak Festival, na kojem je ukazano da su i članice EU i zemlje Zapadnog Balkana suočene sa izazovima klimatskih promena, zbog čega je neophodna njihova saradnja, ali i da je zelena tranzicija šansa za region, a posebno za Srbiju.
Na današnji dan, 03. aprila navršava se 110 godina od smrti srpske slikarke Nadežde Petrović a tim povodom u prostorijama Galerije '73 na Banovom brdu Fondacija ”Za srpski narod i državu” održala je svečanu promociju knjige Ljubice Miljković pod nazivom „O srpskoj umetnosti s ljubavlju – prva knjiga“.
Milan Lekić
27.04.2022. 09:30
Када се не користе примарни историјски извори онда је у наслову поглавља „Србија постала независна држава“, а у самом тексту је „самостална држава Рашка“. Први пут, „епископа Србије“ (полувазални статус унутар византијског комон велета, кнежевски период) спомиње Цар Лав VI (9.в); у 10. веку Порфирогенитову Србију чине Далмација, Босна, Захумље, Травунија, Диоклитија, са својим кнежевима и жупанима, којима је надређен „Велики жупан српски“ са седиштем у Стону, а који одговара „стратегу теме“ Далмације у Задру. Рас се први пут спомиње код Кинама (12.в) као „тврђава у Далмацији“ (мисли се на тему Далмацију, „Србију-Далмацију настањену Србима-Далматима, како пишу Ана Комнина и Скилица), на граници тема Србија-Далмација и Бугарска коју су Срби први пут на кратко освојили 1129. а трајно 1149. и када је област предата на управу жупану рашком Стефану Немањи (1149-1166). Године 1166. жупан рашки Стефан Немања преузима управљање Србијом Лава VI или Српском земљом Порфирогенита, или Србијом-Далмацијом Скилице, Комнине, Хонијата и Кинама, премешта српску престоницу из Стона у Град Котор носећи титулу – Великог жупана српског Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклитије и Раса (Теодосије, 1236). У Јерусалимској патријаршији Србију-Далмацију називали су и „Западном земљом царства“. Ниједна од српских провинција из великожупанске и краљевских српских титула није била међународно призната независна држава. У титули, са жичких зидина, првог међународно признатог српског краља Стефана Првовенчаног не налазе се ни Босна ни Рас, јер се подразумева да је то Србија. Због тога у дубровачким аналима Немањиће називају „босанским краљевима“. Држава Рашка и држава Диоклитија нису постојале у средњем вијеку!