VULIN ZA TASS: SAD rade Venecueli ono što je NATO uradio Jugoslaviji 1999. godine
03. 01. 2026. u 21:09
03. 01. 2026. u 21:09
03. 01. 2026. u 17:49
03. 01. 2026. u 10:16
03. 01. 2026. u 09:29
02. 01. 2026. u 16:38
30. 12. 2025. u 22:14
30. 12. 2025. u 16:39
03. 01. 2026. u 20:41
03. 01. 2026. u 19:16
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...