FELJTON - ERNESTO ČE GEVRA JE OSTAO NEPOKOLEBLJIV KAO STENA: Smrt je cena za slobodu, često je ne dočekaju oni koji su je zaslužili

TRPEO je Če jake bolove, ali podnosio ih je lakše od astmatičnog krkljanja koje je dodatno otežavalo ovo mučenje. Razjareni Prado je nastavio, ščepavši ga za kosu.

Streljani Čea je podsećao na Hrista, Foto Profimedia

„Ajde sad govori o revoluciji, smrdljivi psu! Govori! ’Ajde, govori!“, urlao je dok mu je žmirkalo levo oko. „Bazdiš kao i tvoja revolucija! Ko te je zvao u Boliviju? Ko?! Ovde si došao da nam smetaš, ko te je zvao? Nama je ovde dobro, mi smo narodu pružili bolji život, pravičnije zakone, uveli smo red... Krvavo smo radili da bismo dovde stigli i ti sad hoćeš da nam to uništiš! Tako mi boga, Bolivija neće biti Kuba! Koliko ćete još izdržati pod američkim sankcijama?! Niko ne može da se suprotstavi takvoj sili, niko! Kako ti ono kažeš: Hasta la victoria siempre! Kakvo sranje! ’Ajde, sad to reci, ’ajde! Da čujem, pa onda da ti odsečem taj prljavi jezik!“

Nije govorio, hrabro je podnosio udarce, bez roptanja. Što ga je rendžer više batinao, bio je odlučniji da istraje. Podigao je glavu dok mu je krv iz nozdrva kapala na usne, prodorno šibajući očima u kapetana. Granitna volja koju je Prado video u njegovom pogledu bila je jača od svih udaraca i pretnji. Izvadio je pištolj, tresući se od besa i nemoći, i stavio cev na Komandanteov obraz.

„Ako nisam ubio onog tvog izdajnika, ubiću tebe, Gevara! Tvoja gerila više ne postoji, Perez ih je sve pobio! Trebalo je da te ubijem tamo u šumi, ali ni sad nije kasno! Ja sam te uhvatio, ja ću i da ti sudim – ja! – a ne ona kubanska pizda!“

„Prado! Prado!“, povikao je bolivijski ministar policije, stojeći na ulazu. „Spusti pištolj, jesi li poludeo? Šta umišljaš da si?“

„KAPETAN već duže vreme umišlja da je vrhovna vlast, ministre“, rekao je Feliks smireno. „Pored toga što ne poštuje lanac komande, ne poštuje ni vojničku etiku.

Nadaleko su poznate njegove žurke s domorotkinjama tokom trajanja kampanje. Izgleda da mu je um otupeo od viskija i seksa. No, ostavimo sad to. Slušajte me dobro, kapetane“, nastavio je imperativnim tonom. „Gevara je zločinac i zarobljenik Sjedinjenih Američkih Država, a vi ste upravo prekršili Konvenciju o ratnim zarobljenicima. To je za sud.“

„Mene na sud? Pa ja sam ga uhvatio, a ne CIA! Treba u dupe da me poljubite!“

„Dosta, Prado, dosta!“, prekinuo ga je Argedas sav crven u licu od jeda. „Da nisi ni reč progovorio ...Pokupi ljude i večeras krenite u Valjegrande. Noć je pred nama, novinari su opseli grad, narod je na ulicama. Ne smemo dozvoliti nikakve nemire! A vi, Felikse, ne zaboravite da ste na bolivijskoj zemlji, Gevara je naš!“

„Je l’ bar nešto rekao?“, upitao ga je američki agent.

Iskompromitovan pred ministrom policije, Prado je odmahnuo glavom, izlazeći povređene sujete. Još gore, osetio se poraženim. Nije slomio zarobljenikov duh, ali zarobljenik jeste njegov svojim upornim ćutanjem.

„Lusio me je izdao, on je rekao ovom Kubancu, nema ko drugi! Molićete me jednog dana na kolenima!“, kipteo je dok je odlazio ka svom džipu napuštajući vojnu zonu u nepoznatom smeru.

„Vi ste, ministre, zaboravili da CIA ne podleže ni vašim, niti bilo čijim zakonima“, nastavio je američki obaveštajac. „S druge strane, hteo sam da naučim kape­ tana pameti, njegovo ponašanje je sramotno.“

„Prado jeste pomalo nastran i ima vojničke meto­ de, ali je čovek od poverenja. Izvinjavam se u njegovo ime. Ali sad imam pametnija posla nego da pričam o nadležnostima. Dugo sam čekao ovaj trenutak“, rekao je prilazeći isprebijanom Čeu.

MINISTAR policije bio je uzbuđen što će najzad upo­ znati čoveka od koga strahuje i CIA. Uprkos situaciji, nije očekivao da će ga zateći u ovako teškom stanju, ni nalik slici koju je stvorio razmišljajući o njemu.

Osećao se pobednički. Na ovaj zadatak gledao je patriotski. Nije mu padalo teško što je tokom poslednjih godinu dana više boravio u ministarstvu i po pripremnim kampovima nego kod kuće, država je uvek bila na prvom mestu.

Možda zato što ga kod kuće, posle toliko godina zajednič­ kog života, više niko nije ni čekao. O tome nije želeo ni da misli.

Če je sedeo pognute glave, osluškujući otkucaje „roleksa“,­ koji mu je Fidel poklonio nakon Revolucije. Nije mislio na bolove i astmu, iako mu je dim Argedasove cigarete nadraživao pluća.

Njegove misli bile su upućene drugovima koji su pobijeni u tesnacu Ćuro. Krivio je sebe za njihovu smrt, ali nije hteo da pokaže slabost pred neprijateljem.

„Smrt je često cena za slobodu“, pomislio je. „Nekada je ne dočekaju oni koji su je najviše zaslužili.“

„Drugačije sam te zamišljao“, obratio mu se ministar. „Pratim godinama šta govoriš. I uvek sam se pitao odakle ti sumanuta ideja da je Latinskoj Americi potrebna revolucija.

To što ste uspeli na Kubi bio je incident iz kojeg smo svi naučili lekciju. Batista je bio klasičan diktator staljinističkog kova i dobio je što je zaslužio. U to vreme, verovatno bih se i ja pridružio vašem pokretu.

LATINSKOJ Americi bili su potrebni napredni političari koji će ići u korak sa svetom, i mi smo to shvatili. Bolivija je pokazala da je sposobna da bude predvodnik moderne Latinske Amerike. To smo dokazali prošle godine kad je Barijentos pobedio na prvim demokratskim izborima. Sve latinoameričke zemlje trebalo bi da se ugledaju na nas, a ne na Kastra i Aljendea. I hoće, taj proces je u toku. Nije lako, ali novi sistem vrednosti zahteva vreme. Naravno, i ulaganja. Bolivija ima najveći privredni rast od svih latinoameričkih zemalja i jedina je sprovela privatizaciju. I onda ti izađeš i kažeš: latinoamerička revolucija je neophodna! Odakle tebi pravo da to govoriš i u čije ime?!

Demokratska vlast se ne ruši revolucijom, to je prevaziđen, primitivan oblik. Osnivaju se stranke, pa se ide na izbore, a ne ovo... Pogledaj gde te je to dovelo – u ovu rupu. Ti si sramota za ovaj kontinent i nećemo ti dozvoliti da nas vratiš u kolonijalno doba. Vreme Bolivara je prošlost! To sam hteo da ti kažem, Če Gevara. Sigurno se pitaš šta ćemo s tobom. Zvanično si mrtav, tako da se ovaj razgovor nije ni dogodio. Nezvanično, da li te je KGB poslao ovde ili je to bila Kastrova ideja? Koliko sam obavešten, niste bili baš u najboljim odnosima nakon tvoje posete Kini. Pustio te je niz vodu...“

Komandante je sve vreme ćutao. Na reči da ga je Kastro pustio niz vodu, prkosno je podigao glavu, sa željom da osmotri čoveka koji se usudio da izgovori nešto tako blasfemično. Argedas je na trenutak pomislio da je Če spreman za razgovor s njim, i obodren time ugasio je cigaretu.

Ministar je strpljivo čekao, verujući da će dobiti nekakav odgovor. Prišao je i Feliks pomislivši da je spominjanje Kastra provokacija koja će uroditi plodom. Umesto odgovora, usledio je Komandanteov pogled od koga su obojica ustuknuli.

BOLIVIJSKA TORTURA

JAKI udarci odjekivali su prizemljušom. Isprovociran ćutanjem i saslušanjem koje nije dalo nikakav rezultat, kapetan Prado je izgubio živce, fizički se obračunavajući s vezanim Komandanteom. Opalio mu je dva šamara, pa još dva u seriji, skupio je šaku u pesnicu, zarivši mu je u stomak. Od siline udaraca telo se skupilo, ali je i dalje stajalo. To je Bolivijca dodatno ražestilo, pa se tortura nastavila šutiranjem u rebra sve dok se zatvorenik nije srušio na pod.

SUTRA: U SVAKOJ REVOLUCIJI SE POBEĐUJE ILI UMIRE

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - PRESEČENA VRPCA ZA ČEOVU POSLEDNjU TRKU: Če je oduvek znao da će ga astma i njegova pluća dotući

02. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - POSLEDNjI MARŠ BEZ SVOG KOMANDANTEA: Najveći Čeov neprijatelj su bila njegova opterećena pluća

01. 11. 2022. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ČE NAJTRAŽENIJI ČOVEK NA JUŽNOM KONTINENTU: Američki helikopteri danonoćno su nadletali teren

31. 10. 2022. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije