FELJTON - OBRAČUN SA RANKOVIĆEM POVOD ZA CEPANJE SRBIJE: Na delu bila opstrukcija izgradnje "Đerdapa" i pruge Beograd–Bar

ZATVARAJUĆI raspravu na Brionskom plenumu Josip Broz je pohvalio „principijelnost” diskutanata i „nesalomivo” jedinstvo CK SKJ. Sa olakšanjem je konstatovao da je ceo problem rešen „komunistički” i najavio „presecanje” svih „nacionalističkih devijacija”.

PODRŽAVANjE Jovan Veselinov je opravdavao osamostaljivanje pokrajina , Foto Stevan Kragujević

Pozivajući se na diskusije svojih prethodnika on je, još jednom, UDB-u označio središtem iz koga su izvirale „nacionalističke tendencije”, a zatim se širile po republikama.

Broz je posebno apostrofirao odgovornost Izvršnog komiteta CK SK Srbije u sprečavanju da odluke Brionskog plenuma ne budu prebačene „na nacionalističke tračnice”. Od komunista je tražio inicijativu, budnost i ispunjenje dogovorenih zadataka. U njegovom izlaganju nagovešten je proces reorganizacije Partije. Nakon govora Josipa Broza rasprava je prebačena na republike.

Opterećena hipotekama „velikodržavnog hegemonizma” i „velikosrpskog nacionalizma” Srbija, pored svoje veličine i snage, nije značajnije uticala na proces osamostaljivanja republika i sticanja ekonomske suverenosti. Koncepcijske podele oko reforme Federacije, strategije razvoja, transformacije Partije polarizovale su „srpske kadrove” u saveznom i republičkom rukovodstvu. Pa ipak, umerena kritika- centralizma koja se iz Beograda mogla čuti, pozivanje na kompromis, svest da proces decentralizacije ne vodi demokratizaciji društva već razaranju državne strukture, jačanju republika, uspostavljanju republičkih etatizama, kombinovane sa sumnjama da je Srbija zapostavljena u jugoslovenskoj federaciji, da zaostaje u razvoju, da razvijene republike opstruiraju građu ključnih objekata njenog razvoja (Đerdap, pruga Beograd-Bar, kontinentalni deo Jadranske magistrale), da niske cene sirovina predstavljaju eksploataciju - stvaralo je utisak da Srbija, obračunom sa „rankovićevštinom”, treba da dokaže svoju opredeljenost za ekonomski i poligički kurs koji je nagovestio VIII kongres.

BRIONSKI skup  je, nesumnjivo, bio od važnosti za Srbiju ali vodeći srpski komunisti nisu prihvatili da o njemu razgovaraju kao o događaju koji se isključivo tiče te republike. Demontaža Službe državne bezbednosti (u Srbiji je zamenjeno oko 50% kadrova) otvorila je prostor za opštu demokratizaciju, oslobađanje od uticaja federalnog centra, ravnopravnije mesto među republikama. U Srbiji se, u većoj meri nego u drugim republikama, počela osećati nova demokratska klima. Gotovo da je izgledalo da je izvršenim udarom sama Srbija najviše dobila, da se oslobodila teškog balasta i otpočela ubrzanu preorijentaciju ka promeni sistema. Otvoreno je bilo i pitanje temeljne reorganizacije SKJ. Deo te nove atmosfere bio je vidan i na VI plenumu CK SK Srbije (14—16. septembar 1966).

Preporuke Brionskog plenuma (borba protiv centralizma, etatizma, birokratizma, velikodržavnog hegemonizma, unitarizma, velikosrpskog hegemonizma, frakcija i drugo) i strah da smena Aleksandra Rankovića ne isprovocira u Srbiji nacionalno nezadovoljstvo, zahtevale su radikalan obračun sa svime što liči na srpski nacionalizam. O tome je raspravljano na VI plenumu CK SK Srbije. U kritici Službe državne bezbednosti Dobrivoje Radosavljević je posebno ukazivao na njenu inspirisanost „nacionalističkim pogledima” i tendenciju narušavanja „pune nacionalne ravnopravnosti”... Dušan Petrović Šane je analizom nacionalističkih „parola” i „stavova” koji su pratili pad Aleksandra Rankovića, dolazio do zaključka da su „glavni oslonac frakciji” bile snage nacionalizma. Odnos UDB-e prema manjinama on je označavao kao „hegemonističke tendencije koje su pokušale oživeti u Srbiji”.

PRITISAK koji je UDB-a vršila na Kosovu i Metohiji Veli Deva je ilustrovao postojanjem gotovo 120.000 dosijea...Latinka Perović je smatrala nužnim da srpski komunisti, u „svojoj kući”, otklone „posledice nacionalističke i šovinističke politike” i sagledaju istorijske, ekonomske, društvene korene nacionalizma. Jovan Veselinov je postojanje autonomnih pokrajina objašnjavao potrebom pravilnijeg sagledavanja i rešavanja nacionalnih problema. „Sasvim normalnim” on je smatrao činjenicu da su autonomne pokrajine dobile „svoju odrećenu samostalnost”. Njihova rukovodstva nije doživljavao kao „filijale” republike, već kao samostalna politička tela zadužena da rešavaju „posebne političke probleme” naroda i narodnosti. Partijska struktura Srbije upustila se, u bespoštedni obračun sa „grupaško-frakcionaškim snagama”, pristalicama unitarizma, nacionalizma i centralizma, elementima koji „šire nevericu u nacionalnu politiku SKJ i ’zabrinutost’ za budućnost Srbije i Jugoslavije”. Srpski komunisti su osudili „diskriminaciju i bezakonje” koje su činili pojedini delovi Službe državne bezbednosti. Odnos prema šiptarskoj nacionalnoj manjini je označen „šovinističkom praksom”, potpuno suprotnom sa Programom SKJ i Ustavom SFRJ. Jednim od osnovnih zadataka označen je napor na „ostvarenju politike ravnopravne saradnje svih naroda i narodnosti u našoj republici...”.

OBRAČUN sa Rankovićem otvorio je mogućnost za razgovore o promeni političkog položaja autonomnih pokrajina. Odluke II plenuma CK SKJ, II plenuma CK SK Srbije i III plenuma PK SK Kosova i Metohije, uticale su na emancipaciju Šiptara. ,Diskriminacija i bezakonje” koje su delovi Službe državne bezbednosti vršili prema albanskom stanovništvu označeni su kao „drastični vid šovinističke prakse”. Albanski kadrovi su poseban akcenat stavljali na akcije razoružavanja stanovništva koje je sprovodila UDB-a označavajući ih protivzakonitim. Krajnje zlonamernim i tendencioznim oni su označavali procene po kojima su Kosovo i Metohija najugroženije područje zemlje u kome se „priprema prevrat”. Zaključci najviših partijskih tela u Prištini su doživljeni kao „kamen međaš” u razvoju Pokrajine. U Vojvodini su osnažile pristalice lokalistički i etatistički koncipirane autonomije. Preuređenje Srbije „na osnovama društvenog samoupravljanja i socijalističke demokratije” bila je parola koja se mogla čuti u Prištini i Novom Sadu. Iza nje su bili konkretni separatistički i autonomistički interesi lokalnih političkih elita. Išlo se za tim da autonomne pokrajine dobiju ustavno-pravni položaj republike, postanu „konstitutivni elemenat Federacije”, osamostale se od Srbije. Metodi koje su postojeće pokrajinske političke elite koristile u razbijanju Srbije bili su umnogome različiti ali je cilj bio isti.

U vremenu koje je sledilo nakon Brionskog plenuma Srbiju je zahvatio snažan talas opšte demokratizacije. Trajna komponenta tog procesa bila je borba za nove međunacionalne odnose i, u okviru nje, obračun sa srpskim nacionalizmom. U pitanju je bio pokušaj oslobađanja od brojnih hipoteka (velikodržavni hegemonizam, unitarizam, birokratizam, centralizam, konzervativizam, četništvo i drugo) koje je Srbija, počev od 1945. nosila, a koje su sažimane u nacionalizmu. Partijsko vođstvo Srbije je takav politički kurs smatralo najboljim načinom da republika, bez kompleksa, krene u susret budućnosti.

Osnovni politički stav je bio da bez demokratskog društva višenacionalna zajednica nije u stanju da obezbedi ravnopravnost nacija koje u njoj žive.

PROSTOR ZA ZLOUPOTREBE

NEDEFINISANI srpsko-hrvatski odnosi i otvoreno pitanje položaja Albanaca u Srbiji, uticali su na zaoštravanje odnosa u Federaciji i pogoršanje stanja u pokrajinama. Pokazalo se da duh „internacionalizma” i tolerancije u nacionalnoj politici otvara prostor za zloupotrebe, pojavu separatizma i tu politiku čini ranjivom. Drugi pravac delovanja, ali i ravan podela, bio je usmeren na traženje novog mesta i uloge partije u društvenom životu, eliminisanje birokratske kadrovske strukture, nalaženje novih oblika organizovanja komunista, promenu okoštale svesti i političkog mentaliteta.

 SUTRA:TITO I KARDELj PODSTIČU POKRAJINE NA ODVAJANjE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

FELjTON - POLA MILIONA MLADIH LjUDI NAPUŠTA ZEMLjU: Privredna reforma uticala je na nezaposlenost, oko 300.000 ljudi tražilo je posao

28. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 12

FELjTON - DUŽINA MANDATA NIJE VAŽILA ZA JOSIPA BROZA: Autonomna Kosovsko-metohijska Oblast je Ustavom iz 1963. godine postala pokrajina

27. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 2

FELjTON - PRIKRIVANjE ISTINE O PRAVOM STANjU U DRŽAVI: Šezdesetih godina ekonomija je postala izvorište političkih konfrontacija

26. 09. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - PITANjE TITOVOG NASLEDNIKA KLjUČ AFERE PRISLUŠKIVANjA: Vukmanović je rekao da se UDB-a spremala da preuzme vlast nakon Titove smrti

29. 09. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije