FELJTON - ARGENTINA JE GODINAMA KRILA RATNOG ZLOČINCA: U pregovorima između Argentine i Jugoslavije dominirale su međusobne optužbe

KADA je atentat koji je počinio Blagoje Jovović razotkrio Pavelićevu lokaciju i sklonište, kao i njegov beg, započeli su intenzivni pregovori između jugoslovenske vlade, preko njenog ambasadora Petrovića, argentinskog Ministarstva spoljnih poslova i argentinske ambasade u Beogradu, i njihovog ambasadora Onorija Roigta, tokom kojih su nastale međusobne optužbe između tih dveju zemalja.

UPORNOST Blagoje Jovović u Mar del Plati početkom pedestih godina, Foto Privatna arhiva porodice Jovović

Dana 16. aprila 1957, Ambasada Federativne Narodne Republike Jugoslavije službeno je poslala notu Ministarstvu spoljnih poslova Republike Argentine, u kojoj je postavila pitanje šta je sa nalogom jugoslovenske vlade za hapšenje i izručenje zločinca dr Ante Pavelića, koji se nalazio na teritoriji Republike Argentine. Ovaj zahtev ambasade zasnovan je na članu 646, stav 2, 648 stav 2 i članu 651 Krivičnog zakona Republike Argentine. U te svrhe je priložila nalog za hapšenje Pavelića, i optužnicu javnog tužioca Zagrebačkog distrikta, za pokretanje krivičnog postupka protiv Pavelića.

Osim toga, priložila je i Odluku Regionalnog suda u Zagrebu 320/51 od 19. maja 1956. o pritvoru, potvrdu o Pavelićevom državljanstvu, isečak Krivičnog zakona Kraljevine Jugoslavije od 27. januara 1929, isečak Krivičnog zakona Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 27. januara 1951, isečak iz preambule Krivičnog zakona Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 28. februara 1951, isečak iz Zakona o Krivičnom postupku Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 10. septembra 1953, kao i dokazni materijal uz optužnicu protiv Pavelića i izjave svedoka o njegovim zločinima. Ovaj Podsekretarijat je navedeni zahtev prosledio Savetu za pravne poslove radi davanja mišljenja o njemu.

Dana 18. aprila 1957, diplomatski predstavnik argentinske ambasade u Parizu poslao je notu ministru spoljnih poslova, Alfonsu de Laferereu, kako bi ga obavestio o reperkusijama koje je izazvao atentat na Pavelića u Parizu. U noti je spomenuo da je atentat, čija žrtva je bi bivši lider hrvatskih ustaša Ante Pavelić, komentarisala lokalna štampa kao ozloglašenu vest, a samog Antu Pavelića svrstavala u ratne zločince.

Razni pariski mediji tvrdili su da Pavelić sarađuje sa svrgnutom Peronovom vladom. U noti je izraženo mišljenje raznih medija, poput L’Aurore čiji je urednik tvrdio da je 1951. Peron, bivši firerov špijun – bogato plaćen – kako je i otkriveno u arhivi generala Faupela, koji je tada bio šef nemačkih obaveštajnih službi za Južnu Ameriku – odbio je prvi zahtev jugoslovenske vlade za izručenje, ali da je 1955, nakon Peronovog pada, Lonardijeva vojna vlada takođe odbila izručenje, tvrdeći da ne postoji sporazum o tome između dve zemlje. S druge strane, urednik lista L’Aurore, ponovio je mišljenje lista Le Monde o izručenju. Ovaj list tvrdio je da se, nakon što su fašistički režimi pali u Srednjoj Evropi, podrazumevalo da će Pavelić pronaći utočište u onim delovima sveta gde su ti režimi preživeli, kao što je to bilo u Španiji ili Argentini. Smatrao je neuobičajenim da novi argentinski režim odbija zahtev za izručenje tog bednika.

KADA je argentinska vlada 18. april uspostavila policijsku stražu nad Pavelićevim domom kako bi sprečila njegov beg, otkrili su da je već pobegao. Izjava broj 501, od 23. aprila 1957, koju je sastavio pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova Argentine, Isidro Ruis Moreno, nosila je naziv Treba li prihvatiti zahtev jugoslovenske ambasade za izručenje Ante Pavelića. Tom izjavom je potvrdio da je ovo bio drugi put da je Jugoslavija podnela zahtev za izručenje i nalog za hapšenje Pavelića. Prvi put je to učinjeno 1947, kada su ga potraživali kao ratnog zločinca. Ovaj drugi put je bilo drugačije. Novi zahtev temeljio se na novim postupcima, na osnovu optužnice od 7. maja 1956. i odluke od 19. istog meseca i godine, donete od strane Saveta Regionalnog suda u Zagrebu.

Ona iz 1951. godine je zamenjena i nametale su mu se optužbe za krivična dela kažnjiva Krivičnim zakonom Jugoslavije. Jugoslovenska ambasada se pozvala na član 646 po pitanju izručenja, odnosno, u nedostatku sklopljenih sporazuma između zemalja, morale su da postupe po principu reciprociteta, prema čemu se pristupalo primeni argentinskog zakona br. 1612, kojim se u članu 1 definiše „da stranim vladama, primenom reciprociteta, može da preda svakog pojedinca ukoliko su ga sudovi zemlje njegovog porekla i koja ga potražuje – osudili, pod uslovom da je to ’obično’ krivično delo ili prekršaj i da je kažnjiv kaznom od najmanje godinu dana zatvora“.

U Izjavi br. 501 se takođe navodi da je zahtev za izručenje podnet diplomatskim putem, uz nalog za hapšenje koju je izdao zagrebački sud, sa naznakom datuma kada su se dogodila krivična dela zbog kojih je zahtev i poslat, pa su uslovi iz čl. 12 Zakona bili ispunjeni, budući da su zločini za koje je Pavelić optužen kažnjivi Krivičnim zakonom Jugoslavije i odnose se na krivična dela protiv života više lica, pored toga što je podsticao na ubijanje stanovnika čitavih gradova, požarima i pljačkom, makar oni koji se nisu mogli definisati kao krivična dela političke prirode. Vrhovni sud je pristupio overi dokumentacije koju je ambasada predočila uz zahtev za ekstradiciju.

Pravni savetnik Isidro Ruis Moreno je zaključio da, pošto su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom, zahtev treba prihvatiti i nakon toga odmah obavestiti Ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi ono preduzelo neophodne mere za haapšenje optuženog lica i podvrglo ga odgovarajućem suđenju. Takođe je pojasnio da nije bilo na izvršnoj vlasti da zauzima stav o tome da li je ekstradicija prikladna ili ne. Ona je bila ograničena samo na proveru autentičnosti i ispravnosti obrazaca navedenih zahteva, jer je njena uloga bila isključivo pomoćnička. Savetnik Isidoro Ruis Moreno smatrao je da zahtev treba uzeti u obzir a dosije poslati Ministarstvu pravde kako bi se uputio nadležnom sudiji.

DAN nakon Izjave br. 501, 24. aprila, ministar spoljnih poslova Alfonso de Laferere je poslao dopis ministru unutrašnjih poslova Karlosu Alkonada Aramburuu, kojim ga je obavestio da je odlučeno da se postupa po zahtevu ambasade Jugoslavije za izručenje Ante Pavelića. Prema članu 15. Zakona br. 1612, naznačeno je da se hapšenje optuženog sprovede kako bi se, u skladu sa odlukom ministra pravde, podvrgao odgovarajućem suđenju.

Ministar prosvete i pravde Ernesto Salas primio je 25. aprila, sa overenom kopijom, zahtev ambasade Jugoslavije za izručenje Ante Pavelića, sa svom propratnom dokumentacijom, da bi ga prosledio nadležnom sudu na postupanje.

Dana 30. aprila, pukovnik Euhenio Sketini , šef Odseka za koordinaciju policije argentinskog Ministarstva unutrašnjih poslova, poslao je notu generalnom direktoru Ministarstva unutrašnjih poslova Karlosu de Kunji, kao odgovor na notu koju je primio prethodnog dana, obaveštavajući ga da je 23. aprila ove godine teleprinterom, pod oznakom Vrlo hitno-Preporučeno C. P. S. br. 164  od svih policijskih  organa u zemlji zahtevano da preduzmu odgovarajuće mere da spreče lice Antonio Serdar ili Aranjoš Pal ili Ante Pavelić da napusti državnu teritoriju. Dana 25. aprila, na isti način i istim putem (preko teleprintera C. P. D. br. 815) preporučeno je da se navedeno lice uhapsi, a zatraženo je i da Odsek za koordinaciju policije bude obavešten o svim dešavanjima u ovom slučaju.

ZAKASNELE NAREDBE

MINISTAR spoljnih poslova Alfonso de Laferere je 29. aprila putem note obavestio ambasadu FNRJ da je odlučio da sprovede hapšenje i izručenje optuženog Ante Pavelića u skladu sa procedurom utvrđenom Zakonom br. 1612. Obavestio je da je 24. istog meseca zatražio od ministra unutrašnjih poslova da uhapsi optuženog i da je njegov krivični dosije poslao Ministarstvu pravde na uvid. Ostog dana generalni direktor Ministarstva unutrašnjih poslova Karlos de Kunja  zatražio je da se dosije 040-Tajno-1957 dostavi Odseku za koordinaciju policije radi sprovođenja zahteva za izručenje Ante Pavelića. Ali on je već bio sklonjen na jugu Argentine...

 SUTRA: DRŽAVNA UPRAVA POMOGLA POGLAVNIKU DA POBEGNE 

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - MEDIJI O ATENTATU NA RATNOG ZLOČINCA: Pavelić se i u Argentini bavio poslovima "s druge strane zakona"

17. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 5

FELjTON - PAVELIĆEVO BEKSTVO IZ ARGENTINE: Dolazak bivšeg poglavnika u Španiji nisu sve ustaše dočekale raširenih ruku

16. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - MISTIFIKACIJE O POKUŠAJU UBISTVA NAJVEĆEG ZLOTVORA SRBA: Blagoje za mesto atentata odabrao mračnu ulicu u blizini Pavelićeve kuće

15. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 5

FELjTON - SAZNANjE DA JE HRVATSKI POGLAVNIK U ARGENTINI: Saradnici Ante Pavelića su zauzimali visoke pozicije u Peronističkoj stranci

06. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije