FELJTON - DRŽAVNA UPRAVA POMOGLA POGLAVNIKU DA POBEGNE: Hrvatski firer je nestao u trenutku kada je trebalo da bude sproveden u pritvor

JEDAN podsetni dopis argentinskog Ministarstva spoljnih poslova od 5. maja 1957. godine navodi konkretne događaje koji su se desili u konzulatu sa pitanjem izručenja Pavelića i koji otkrivaju nepravilnosti i propuste koji su mu omogućili da pobegne.

NA MESTU ZLOČINA Pavelić u logoru Stara Gradiška, Foto "Vikipedija"

U istom se navodilo: Ambasador Jugoslavije je 2. maja u popodnevnim časovima posetio Podsekretarijat spoljnih poslova. Kao što je i telegram koji je upućen iz argentinske ambasade u Beogradu nalagao, ambasador je želeo da insinuira da je Pavelićev nestanak posledica nemara argentinskih vlasti, na šta je podsekretar odgovorio da treba prekinuti diskusiju po tom pitanju. On je dodao da je Ministarstvo spoljnih poslova Jugoslavije tri dana pre nego što je ovom Podsekretarijatu podnelo zahtev za izručenje, obavestilo novinare o merama koje planiraju da preduzmu.

Da su, na veliko iznenađenje Podsekretarijata spoljnih poslova, dan nakon što je podnet zahtev za ekstradiciju i pritvor, 17. aprila, novine objavile vest o podnošenju zahteva kao informaciju Ambasade Jugoslavije i da je Pavelić uspeo da izbegne hapšenje zato što ga je zvanični jugoslovenski izvor upozorio na zahtev za ekstradiciju. Da je nalog za hapšenje zatražio Podsekretarijat spoljnih poslova od MUP-a 24. aprila, a nakon toga ga je, u danima za vreme Uskrsa, političko-pravni konsijerž detaljno proučio kao i osnove zahteva za ekstradiciju. Da je nakon vesti da je Pavelić nestao iz svog doma, Podsekretarijat spoljnih poslova ponovio MUP-u da se upotrebe svi resursi u naporu da se on uhapsi. Da je Podsekretarijat tražio da se sa ovom informacijom upozna njihova vlada.

Druga tačka koja se pominje u dopisu je da je ambasador Jugoslavije Slavoljub Petrović određenim medijima i agentima za štampu izneo neka razmišljanja u vezi sa učešćem Ante Pavelića i njegove grupe u kampanji protiv Vlade Jugoslavije. Odgovoreno mu je da to nema nikakve veze sa Pavelićevim izručenjem i da će se, ukoliko se ova situacija pogorša, preduzeti odgovarajuće mere koje se tiču odnosa sa vladom akreditovanom u našoj zemlji.

Zbog neprijatnosti koje je Pavelićeva grupa priređivala osoblju Diplomatskog predstavništva Jugoslavije, ova okolnost je prijavljena Odseku za koordinaciju i vezu i Federalnoj policiji.

Pavelićeva supruga Marija obavestila je medije da je njen muž nestao, pošto su bili upozoreni na hapšenje koje mu je sledilo. Od tog trenutka teško povređeni Pavelić se krio u Buenos Ajresu, sve dok nije isplanirano njegovo bekstvo na jug zemlje.

Hrvatski domobran je 3. maja ministru Laferereu poslao Pro memoria izveštaj u kom su tvrdili da izražavaju jednoglasno mišljenje hrvatske zajednice u Argentini, i u kom su izneli tri glavna pitanja: da Argentina ne može dovoditi u pitanje „slučaj Pavelić“ jer ne postoji nikakav sporazum sa Jugoslavijom o ekstradiciji izbeglica. Pošto se radi o slučaju isključivo političke prirode, nisu se mogle primeniti odredbe Krivičnog zakona glavnog grada Argentine. Drugo, isticali su da se radi o čisto političkom slučaju, budući da je Pavelić bio poglavar NDH, a samim tim i Titov protivnik koji se kao generalni sekretar Komunističke partije i vrhovni komandant oružanih snaga borio protiv NDH tokom četiri godine rata.

Pošto je u ovoj borbi mogao biti samo jedan pobednik, Titu je pobeda bila omogućena, pa je logično da je hteo da uništi svog večitog političkog protivnika. Pošto je Tito tražio izručenje Pavelića od argentinske vlade 1951. godine, političko poreklo slučaja bilo je jasno – nakon atentata na Pavelića podneo je novi zahtev za ekstradiciju, prilagodivši ga odredbama argentinskog krivičnog zakonika. Treća tačka na koju se pozivaju u pismu je da ni pravosuđe ni argentinska administracija nisu mogli suditi o „hrvatskom pitanju“, jer je hrvatski narod imao pravo da se bori za nacionalnu nezavisnost koju je izgubio 1918, a koju je – voljom hrvatskog naroda – povratio 1941. i zatim opet izgubio 1945. zahvaljujući odlukama stranih sila.

Kako je Titov režim strani režim koji se održava zahvaljujući žestokoj sili, ako nisu u stanju da pomognu potlačenom narodu, ne moraju da pomažu njihovom komunističkom ugnjetaču. Pismo su priveli kraju u nadi da će Ministarstvo spoljnih poslova razmotriti Pavelićev slučaj i naložiti odbijanje zahteva za ekstradiciju.

TADAŠNjI argentinski ambasador Onorio Roigt, 6. maja, iz svog argentinskog diplomatskog predstavništva u Jugoslaviji, uputio je iz Beograda pismo sa oznakom tajnosti ministru spoljnih poslova, gospodinu Alfonsu de Laferereu, kome se zahvalio što ga je usmerio što se tiče načina delovanja u slučaju Ante Pavelića, skoro mesec dana nakon atentata, i zahvalio mu na depeši broj 11 i 12 koje mu je poslao. Takođe mu je rekao da je, dok je boravio u Buenos Ajresu, bio gost oproštajne posete privremenom predsedniku Republike i da se tamo sastao sa kapetanom Manrikeom i šefom policije, admiralom Delepijanom, sa kojima je razgovarao o Paveliću.

Takođe ga je upoznao sa razgovorom koji je vodio sa gospodinom Iveckovićem. On mu je preneo duboko razočaranje koje je nastalo kako u jugoslovenskoj vladi tako i u javnom mnjenju njegove zemlje kada su saznali za Pavelićev nestanak u trenutku kada je trebalo da bude sproveden u pritvor. Jugoslovenski ambasador u Argentini, gospodin Petrović, rekao je Iveckoviću da je Pavelićeva supruga obavestila novinare da je njen suprug pobegao, pošto mu je rečeno da će ga svakog trenutka uhapsiti, na šta je ambasador Roigt odgovorio da je nedopustivo sumnjati u krajnju ozbiljnost sa kojom je argentinska vlada prišla rešavanju ovog pitanja. U pismu mu je takođe rekao i da se u Jugoslaviji veruje da je Pavelić imao saučesnike u begu, ne nekoga iz višeg nivoa vlasti, već nekoga iz državne uprave, zbog čega je smatrao da je potrebno da ministar bude svestan ove informacije u slučaju bilo kakve nepredviđene ili neprijatne okolnosti koja bi mogla nastati.

MINISTAR unutrašnjih poslova Alkonada Aramburu je 7. maja odgovorio telegramom državnom sudiji Riosu Sentenu. U slučaju br. 4186, obavešten je da je, prema Izveštaju Odseka za koordinaciju policije, poslednja adresa koju je registrovao Ante Pavelić u ulici Avijatičara Mermoz 643, u Vrtnom gradu Lomas del Palomar, provincija Buenos Ajres.

Dana 10. maja, državni sudija Raul Orasio Rios Senteno, iz grada San Martin, proglasio je Sud nadležnim da nastavi sa pretresom ovog slučaja. Tražio je da se obavesti načelnik Područne jedinice policije broj 3, kako bi, kako je utvrđeno čl. 653 Zakona o krivičnom postupku, bilo izvršeno hapšenje optuženog Ante Pavelića, kog je, u skladu sa saopštenjem, trebalo privesti u lokalnu policijsku stanicu i privesti kod sudije.

Dana 29. maja, državni sudija Rios Senteno, iz Prvostepenog nacionalnog suda u San Martinu, Buenos Ajres, uputio je dopis podsekretaru Ministarstva obrazovanja i pravde nacije, dr Migelu Šelagovskiju, kojim ga je obavestio da po predmetu br. 4186/57 pod nazivom „Ministarstvo spoljnih poslova povodom zahteva Ambasade Jugoslavije za izručenje Ante Pavelića“ nije postignuto hapšenje Ante Pavelića, koji nije bio na naznačenoj adresi boravišta. Njegovo hapšenje i fotografija stajali su u radnoj Agendi pod brojem 19615, čl. 1 Odeljak 40, sa imenima Pavelić Ante, ili Pal Aranjoš ili Antonio Serdar.

Strah u rimu i Berlinu

ARGENTINSKI ambasador iz Beograda Onorio Roigt  javio je u Buenos Airesu zabrinutost ambasadora Nemačke i Italije povodom Pavelića, jer bi, ako bi on dopao jugoslovenskim vlastima, to bi otvorilo političko suđenje u koje bi se umešao fašizam i nacizam koji su bili pokrobitelji NDH. Ove zemlje su, po rečima ambasadora Roigta, smatrale da će suđenje izazvati ozbiljno neprijatne međunarodne nemire, naročito za njihove zemlje, zbog čega su činjenicu da Jugoslavija nakon deset godina želi da ponovo otvori suđenje koje bi bilo bolje baciti u zaborav... Sa svoje tačke gledišta, Roigt je smatrao da je potrebno uzeti u obzir mržnju prema Paveliću, koji je okrivljen za teške masakre.

 SUTRA: ISPOVEST U OSTROGU O ATENTATU NA KRVNIKA 

Preporučujemo

Feljton

0 2

FELjTON - MEDIJI O ATENTATU NA RATNOG ZLOČINCA: Pavelić se i u Argentini bavio poslovima "s druge strane zakona"

17. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 5

FELjTON - PAVELIĆEVO BEKSTVO IZ ARGENTINE: Dolazak bivšeg poglavnika u Španiji nisu sve ustaše dočekale raširenih ruku

16. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ARGENTINA JE GODINAMA KRILA RATNOG ZLOČINCA: U pregovorima između Argentine i Jugoslavije dominirale su međusobne optužbe

19. 12. 2024. u 18:00

Feljton

0 3

FELjTON - ATENTATOR NA PAVELIĆA PIŠE RADOVANU KARADžIĆU: Dva metka, prema navodima policije, nisu napravili izlaznu rupu na Pavelićevom telu

13. 12. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije