NA DVORU NEMA MESTA ZA SVE KARAĐORĐEVIĆE: Vlada je insistirala da je dvorski kompleks dat na korišćenje svim članovima porodice

POVREMANO sam se pitala šta je to što me je vezivalo za Manuela? Tolike godine je imao neku moć nada mnom, dovoljno je bilo da samo pucne prstima i ja bih se pojavila.

PRIJATELjI Jelisaveta, Mira Adanja Polak i Dragan Babić, Foto Arhiv knjeginje Jelisavete

Nikad nisam videla Manuela da koristi droge mada mi je njegova bivša žena Izabel Zorakin pokazala njegovo pismo u kojem navodi da je pod uticajem droge. Ko zna, možda su te njegove promene raspoloženja, onako užasne i iznenadne, nastupale u nedostatku opijata...

Jedna prijateljica mi je dala ideju da bih mogla da se bavim nekretninama kako bih radila nešto za sebe. To je bio solidan posao koji je ostavljao i mnogo slobode, a lepo je moglo da se zaradi.

Da bi se neko u Njujorku bavio prodajom ili iznajmljivanjem nekretnina, morao je da dobije licencu. Za licencu je potrebno položiti nekoliko ne baš lakih ispita, a među njima i neke matematičke. Uglavnom, kao i svuda, mnogo nekih stvari koje u praksi nisu potrebne, ali bez njih nema licence.

Zapela sam kod jednog od tih ispita. Neko mi je preporučio agenta koji već radi u jednoj od najboljih kompanija za nekretnine na Menhetnu da mi on pomogne da savladam gradivo.

Tako smo se sreli Dragan Babić i ja. Poreklom iz Beograda, bivši operski pevač koji je odustao od karijere zbog zdravstvenih razloga bio je beskrajno simpatičan. Sačekali su me jedan lep bariton i duboke plave oči. I osmeh pun dobrote.

Nisam ni sanjala da će Dragan Babić, koji se u tom trenutku samo prisećao kako se i šta događalo s Karađorđevićima, koji nije ni znao za neku „princess of Yugoslavia“ – ćerku kneza Pavla Karađorđevića, biti čovek koji će mi kroz svu moju borbu za istinu i pravdu biti desna ruka, prijatelj, partner i saborac. A preko njega i Mima Popović, njegova sestra, kojoj smo se iz Njujorka obraćali za sve što mi je trebalo, od objavljivanja knjige, traženja mojih ličnih dokumenata i, kasnije, mnogo drugih stvari u kojima nam je pomogla.

ZORAN Žižić, predsednik Savezne vlade u ostavci, 17. jula 2001. godine uručio je porodici Karađorđević rešenje o pravu na korišćenje dvorskog kompleksa Dedinje, koji obuhvata Beli dvor, Stari kraljevski dvor i pomoćne zgrade. Održana je ceremonija u zgradi saveznih organa na Novom Beogradu, na kojoj smo bili Aleks (nadimak za Aleksandra)  i Kleri (nadimak za Katarinu) , i ja i Dragan Babić. Aleksu su uručeni ključevi Dvora. Tog dana je bio Aleksov rođendan. Mi koji smo prisustvovali tom događaju pozvani smo da odmah odemo u dvorski kompleks na Dedinju da bismo uz tortu proslavili Aleksandrov rođendan. U jednom trenutku u bašti smo bili ja, Dragan Babić i gospođa koju nismo poznavali. Prijatno smo razgovarali. Odjednom s vrha stepenica Aleksandar počinje iz sveg glasa da viče, uperivši prst prema našoj grupi:

– Izbacite tu kučku napolje.

Njegovo obezbeđenje je došlo i zaista izbacilo nepoznatu gospođu napolje. Kasnije smo saznali da je ta gospođa novinarka Ekspres politike Višnja Vukotić, supruga Manja Vukotića, direktora Večernjih novosti. To je bio Aleksandrov prostački gest jer je bio ubeđen da je ona došla da špijunira.

Sutradan, u 11 časova, održana je konferencija za štampu za stotinu novinara, na koju nisam bila pozvana. Mene su zvali ljudi iz Vlade, kao i još nekoliko poznanika, i svi su me pitali: „Zar ne idete na konferenciju u Dvor?“ Iz Vlade su rekli da bi trebalo da budem tamo, pa smo se Dragan i ja navrat-nanos spremili i otišli.

A kad smo stigli, konferencija je već počela. Za stolom su sedeli Aleksandar, Katarina i gospodin Moravčević, član Krunskog saveta iz Čikaga. Jedno mesto je bilo slobodno.

Prišla sam i sela do njih. Aleks je bio zgranut i besan kao ris kad me je ugledao.

Katarina je bila podjednako ljuta i nezadovoljna. Kad su novinari pitali ko će da živi u kraljevskom kompleksu, promumlao je da Vlada još ništa nije odlučila povodom toga. Ovo očigledno nije bilo tačno jer je Dvor vraćen svim Karađorđevićima na korišćenje. Kad se završila konferencija za štampu, rekla sam Aleksu i Kleri da je nedopustivo to što me nisu pozvali. Aleksandar je onda uhvatio Dragana Babića za ruku i odveo ga u susednu sobu. Tu je bila prisutna Aleksandrova sekretarica iz Londona Duška Trbojević. Ona je bila svedok događaja.

Aleksandar je počeo da viče iz sveg glasa:

– Ovo je moja konferencija za štampu. Kaži Jelisaveti da se gubi odavde inače ću da joj se osvetim.

Dragan mu je odgovorio:

– Alekse, nemoj da se dereš – i izašao napolje. Tu mu je prišla Kleri, a on joj je rekao:

– Ostavi mi na miru, već sam bio sa Aleksom.

Dragan i ja smo napustili dvorski kompleks.

Vlada je insistirala da je dvorski kompleks dat na korišćenje (nije vraćen u vlasništvo) svim članovima porodice Karađorđević. Videla sam se advokaticom Dušankom Subotić Homen da bih se pripremila za slučaj da Aleks kaže da za mene nema mesta na Belom dvoru. On se verovatno nije sećao da je u Londonu izjavio da u dvorskom kompleksu ima mesta za sve nas. Zaboravio je to.

I tačno tako je i bilo!

Sa Zoranom Koraćem i Dušankom Subotić Homen otišla sam na sastanak s predstavnicima Vlade. Htela sam da se raspitam gde bih mogla da živim. Tražila sam da mi se ustupi kuća jer je trebalo da Fondacija bude registrovana u Srbiji i da ima neko sedište.

Predložila sam da mi se kuća ustupi na korišćenje do stupanja na snagu Zakona o denacionalizaciji, kada ću tražiti zaštitu svojih prava. Stanovali smo kod prijatelja, u hotelima i kod Draganove sestre dok nismo iznajmili stan.

Ništa nisam dobila i nastavila sam sa svojim podstanarskim životom. Krajem leta, sedela sam u hotelu „Moskva“ s nekim monarhistički nastrojenim ljudima. Svi su čuli za Aleksove ispade i želeli su da provere da li je moguće da je to istina. Bili su užasnuti kad sam im sve potvrdila.

Leto je stiglo, odletela sam za Tivat i zadržala se u Perastu. Predeo je ostao lep i nepromenjen poslednjih šezdeset godina, ali je hotel bio užasan. Autobusom smo otišli u Dubrovnik, bila je vrućina i bilo je gotovo nemoguće tako putovati. Jedan autobus nas je iskrcao s celokupnim prtljagom pred granicom sa Hrvatskom. Na temperaturi od 40 stepeni Celzijusa vukli smo kofere dva kilometra uzbrdo do graničnog prelaza, gde nas je čekao drugi autobus. To su bila teška vremena u odnosima između Srbije (SR Jugoslavije) i Hrvatske. Kad smo stigli u hotel Ekscelzior, upoznali smo njegove vlasnike Renatu i Gorana Štroka. Ona je bila divna i uživala sam kod njih. Tu su bili i Bil i Lin Montgomeri, američki ambasador u Beogradu i njegova supruga, pa smo svi otišli na Lopud, gde sam se naplivala i konačno odmorila od svega što se dešavalo prethodnih dana i meseci.

U julu je održana crkvena služba povodom Karađorđevog ubistva. Aleks je naložio Acoviću, članu Krunskog saveta, da me pozove na službu.

Bila sam toliko besna da nisam želela ikad više da ga vidim u životu.

Ipak smo otišli na parastos Karađorđu. Aleks je napustio crkvu u blindiranom automobilu u pratnji dvoje policijskih kola, a Dragan Babić i ja smo otišli u taksiju na tri točka koji se raspadao.

Čekala me je zabava koju je u moju čast u Kotoru priredila Dušanka Subotić Homen.

Lokalni bend je svirao na trgu ispred njene kuće, dok su se meštani i turisti šetkali okolo i jeli kolače kojima ih je Dušanka nudila.

NEVASPIANjE I POHLEPA

U SEPEMBRU 2002. godine sam Aleksu zvanično poslala zahtev da mi dopusti da živim u dvema sobama u Belom dvoru, gde sam rođena, jer je između dve palate, Belog dvora i Starog dvora, tamo bilo bar 20 apartmana i osamdeset soba, što znači da je bilo sasvim dovoljno mesta. Odgovorio je izričito negativno i uputio me da se žalim Saveznoj vladi i predsedniku Koštunici. U maju u Londonu, na porodičnom sastanku, Aleks je prisutnima rekao da zna da će imovina biti vraćena svima, a ipak ju je želeo samo za sebe. Pohlepa, glupost, nevaspitanje i loša odluka. Katarina de Silva, ćerka princa Tomislava, bila je takođe besna na Aleksa zbog njegovog govora i zahtevala pristup Dvoru.

 SUTRA: PRVA ŽENA KANDIDAT ZA PREDSEDNICU SRBIJE 

Preporučujemo

Feljton

0 2

REČ IZVINITE U VATIKANU SE VRLO TEŠKO IZGOVARA: Žan-Luju Toranu iz Papskog saveta sam rekla da me brine mogućnost izbijanja građanskog rata

03. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

UNIFORMU KNEZA PAVLA SAČUVAO BATLER SA DVORA: Džervejz Kauel, upravnik Arhiva Britanske obaveštajne službe, prihvatio je susret u Londonu

02. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 16

ČUDESNA PORUKA KNEZA PAVLA – IDI ZA BEOGRAD: U Srpsku akademiju nauka i umetnosti, 28. juna 1989. sam u suzama odgledala film o Svetoj gori

01. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 6

CRNA GORA VRAĆA KRALjA NIKOLU KUĆI NA CETINjE: Karađorđevići su napravili grešku što se nisu svi zajedno vratili povodom sahrane kralja Nikole

04. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije