PRVI "KRIMI" ROMANI U SRPSKOJ KNJIŽEVNOSTI: Roman ''Zmija u nedrima'' je priča zasnovana na ubistvu starijeg bračnog para u jednoj palanci

SVOJE pravo književno usmerenje Živadinović je najavio romanom U đavoljim kandžama (1931) u čijoj je osnovi ubistvo.

LAUREAT Naslovna strana nagrađenog kriminalističkog romana Zmiju u nedrima, Foto ''Vikipedija''

On vrlo vešto, sa dosta detalja, plete kriminalističku priču u kojoj pokušava da pronikne u tamne nagone glavnih ličnosti koje su počinile zločin, u genetsko nasleđe, koje su preci ostavili svojim naslednicima, traume iz detinjstva glavnih ličnosti.

Objavio je više romana sa takvom sadržinom, čija se radnja događa u srbijanskim varošicama, ali glavne ličnosti pogođene tim zločinom ponekada su i u inostranstvu. Jedno od takvih dela je i roman Trideset godina ćutanja koji se pojavio 1937. godine u prestižnoj Ediciji „Savremenik“ Srpske književne zadruge.

Pišući o ovom novom romanu u Letopisu Matice srpske, K. Georgijević je, čini nam se, preuzeo onaj kliše kritičara koji su nepovoljno pisali o istorijskim romanima ovoga pisca. Tako Georgijević, pre nego što će se izjasniti o ovoj Živadinovićevoj knjizi, podseća na  Živadinovićeve istorijske romane, čiji se junaci javljaju „kao stihijske pojave, nezavisne od sredine i njenih potreba. Koliko je to daleko od tolstojevskog shvatanja istorije, a da ne govorimo o materijalističkom!..“ Tako je isto i sa delom Trideset godina ćutanja. „Ličnostima u romanu nedostaje stvarno tlo pod nogama, nemaju veze sa stvarnim životom, daleko su od problema i kriza kojima je rastrzana današnjica.

Takav manir pisanja pokazuje jednog nepopravljivog romantičara; on izabira bajronske ličnosti koje raspinju velike, nasleđene strasti, koje su u sukobu sa svojom užom okolinom, koje su ekskulzivne, posebne, neprirodne, onakve kakve su bile u modi u doba kada je  pisao Bogoboj Atanacković“.

Tu svoju tvrdnju o romanu Trideset godina ćutanja kao romantičarskom delu Georgijević je ovako obrazložio: „Živadinović je romantičar; izborom teme i fabule, i načinom obrade. I drugi naši pisci obrađivali su teme o silini strasti, ali su drukčije postavljali svoje ličnosti: Borina Sofka proizilazi iz svojih predaka, bližih i daljih, ali ona ima svoju ličnu psihologiju, psihologiju jedne bujne i sveže mladosti, jednog lepog i opojnog tela iz kojeg izbija čežnja, nezadovoljena osećanja, tuga i strast jedne izgubljene mladosti: ali sve je to tako psihološki motivisano, čvrsto postavljeno u sredini u kojoj ta mladost uzalud propada. Živadinovićeve ličnosti iščupane su iz svoje sredine, nemaju nikakvih veza sa drugim ljudima, s prostorom i vremenom u kojima žive.

Njegova problematika sastoji se u čitanju i odgonetanju napisanih listova tajanstva (toga romantičarskog tajanstva ima dosta u ovom romanu) mašte, sudbine: tako će Miloš reći da je sudbina, kad su se otac i on rodili, ‘zasela više naše kolevke i držala u ruci velik kuhinjski nož’ . Živadinovićevoj glavnoj ličnosti često ‘zaseda krv za nokte’, on nosi u sebi još u detinjstvu ‘opori ukus smrti’: sve to pokazuje jedan zastareo, romantičarski stil, psihološki netačan i izveštačen; ali i čitava tehnika romana je takva. Ispovest piše čovek koji je trideset godina ćutao: on se seća neverovatnih sitnica i detalja: kako se u tom i tom momentu nekom menjao izraz zenica, kakve su bile nijanse u očima, kakve je ko vodio razgovore, reči, sve! Koliko je od toga napredovala pripovedačka tehnika i umetnost savremene evropske proze!“

 NOVI roman Stojana Živadinovića, Zmija u nedrima, objavljen je 1940. godine. Takođe spada u red kriminalističkih romana, priča je zasnovana na ubistvu starijeg bračnog para u jednoj palanci. Zločin dugo ostaje nerazjašnjen. Pisan je istom rukom, istim postupkom kao i prethodni roman Trideset godina ćutanja. I u ovom delu, kao i u prethodnom,  potvrđeno je Živadinovićevo stvaralačko umeće.  Samo što je ovaj roman imao nešto drugačiju priču koja je prethodila njegovom objavljivanju. Tada ugledni časopis „HH vek“  raspisao je konkurs za najbolji domaći roman sa savremenom tematikom. Za najbolje delo ponuđena je velika novčana nagrada. Mnogi pisci poslali su svoje rukopise. Žiri koga su činili Branko Lazarević, Sima Pandurović i Ranko Mladenović odabrali su i nagradili samo Zmiju u nedrima Stojana Živadinovića. Obrazloženje, referat za ovu nagradu napisao je Sima Pandurović. On je u prvi plan stavio siže romana, a onda je davao sudove: „Atmosfera palanke data dobro. Tipovi niansirani, ubedljivi. Dialozi prirodni. Opisi uspeli, impresivni. Psihološka situacija glavnog junaka interesantna... Roman se čita sa pažnjom i interesom. Danica je (glavna junakinja) čudan, ali mogućan tip seljanke muške snage i muškog stava, primitivne, bez moralne osetljivosti. Tipovi tutora, načelnik, Anka i drugih, živi. Ima dramskih scena i sugestivnih opisa prirode, momenata, sredine. Stvar je pisana književno i to bez poze, i čini utisak nečeg preživljenog. Jedino je kraj dela slabo ubedljiv. Možda bi se mogao izmeniti naslov. Verovatno da je junak romana malo odveć mlad. Inače delo spada u dobre stvari ovoga žanra u našoj literaturi po obradi, duhu i jeziku“.  I ovaj roman objavio je Geca Kon  u ediciji „Naša knjiga“ koju je uređivao Živko Milićević.              

Govoreći o utisku koji ostavljaju Živadinovićeve pripovetke objavljene u ovoj knjizi on kaže: „Ma koju sredinu opisivao – a on opisuje u ovoj zbirci razne sredine: i Beograd, i svoju palanku ispod Ozrena, i južnosrbijanski teren, i Pariz -; ma kakve ličnosti slikao ili samo skicirao, a galerija njegovih ličnosti i ovde je velika i raznovrsna: tu su studenti sa svojim neizbežnim kuburenjima, ali i đavolijama; deca sa svojim tako malim ali za njih tako strašnim neprilikama; mlade devojke sa svojim ljubavnim nevoljama; ojađene žene sa raznim bračnim udesima; razočarani borac  sa terena sa puškom i bombom u rukama; stari i mladi; bolesni i zdravi; tužni i veseli - ; ma kako sitan događaj, doživljaj ili sliku crtao, i ma kako kratku priču, feljton ili skicu davao, g. Živadinović vazda rasipa u njima obilje životnih mogućnosti  i stvarnosti. Jer sve čega se laća i što stavlja pod pero, ono pod njim oživljava; i sve što opisuje, on oživotvorava i oduhovljava svojim jasnim, snažnim izrazom, krepkom, živom rečenicom, svagda zanimljivom, lakim, sigurno vođenim pripovedanjem i veštim sklopom kazivanja“.

PRIPOVEDAČKU vrednost Stojana Živadinovića potvrdile su i dve antologije u kojima su bile zastupljene njegove pripovetke. Jedna od njih pojavila se 1940. godine, pred kraj Živadinovićevog života, a druga 1943, dve godine posle piščeve smrti. Godine 1940. u izdanju Državne štamparije pojavila se antologija pripovedaka Iz velikih dana koju je pripremio Dragoslav Ilić. U antologiji su zastupljene pripovetke tadašnjih jugoslovenskih pisaca koje su tematski bile vezane za vreme oslobodilačkih ratova od 1912. do 1920. godine. Priređivač je, u kratkom predgovoru, napomenuo da su u ovu knjigu ušle najbolje pripovetke koje podjednako imaju nacionalnu, ali i literarnu vrednost.

Među petnaest pripovedaka petnaest pripovedača našao se i  Danak u krvi Stojana Živadinovića. Među pet pisaca koje je priređivač Dragoslav Ilić pomenuo u predgovoru, navodeći neke karakteristične likove rodoljuba  iz njihovih pripovedaka,  jeste i Stojan Živadinović.

Antologija Savremena srpska pripovetka, koja se 1943. godine pojavila u 44. kolu Srpske književne zadruge objavila je, po izboru priređivača Mladena St. Đuričića i Borivoja Jevtića, najbolje pripovetke srpskih pisaca, nastale u vremenu od 1918. do 1941. godine.

Zastupljeno je 26 pisaca, a među njima i Stojan Živadinović, pripovetkom Rusi.

Priređivači Đuričić i Jevtić u kratkom predgovoru saopštili su merila po kojima su odabirali pisce i njihove pripovetke. Oni kažu da „nisu išli za jednom književnom tendencijom:  da istaknu samo ono što je u srpskoj pripovedačkoj prozi u neposrednoj i jasno određenoj vezi sa malim srpskim čovekom, već podjednako sa svim književnim tendencijama koje određuje svojom  sadržinom i svojim umetničkim oblicima i izrazima jedna bogata proza kakva je srpska“. Sve ove zahteve ispunile su pripovetke Stojana Živadinovića.

PLODAN PISAC

KNjIŽEVNA kritika je izgleda da jkrajem tridesetih godina  povoljnije ocene davala Živadinovićevim pripovetkama. U izdanju Gece Kona, u ediciji "Naša knjiga" koju je uređivao Živko Milićević 1937. godine štampana je zbirka Živadinovićevih pripovedaka pod naslovom Pripovetke. Književni kritičar Vladimir Đ. Babić, pišući o ovoj knjizi, podseća da je Živadinović do tada "dao nekoliko zbirki pripovedaka i nekoliko romana istorijskih i iz savremenog života i postao ne samo jedan od najplodnijih nego i jedan od najboljih savremenih pripovedača naših".

 SUTRA: IDEOLOŠKO ČIŠĆENjE SRPSKE KNjIŽEVNOSTI 

Preporučujemo

Feljton

0 0

ROMANI I PRIPOVETKE PISANI S PUNO LjUBAVI: Živadinović je prvi značajniji srpski pisac koji se ambiciozno okrenuo nacionalnoj prošlosti

18. 02. 2025. u 18:00

Društvo

0 2

TRAGIČAN DOŽIVLjAJ NACIONALNOG PORAZA: Grob Stojana Živadinovića danas ne postoji, grobno mesto je prekopano i ustupljeno drugoj porodici

17. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

DIPLOMATA POSTAJE HONORARNI KOREKTOR: Stojan Živadinović se nije politički deklarisao, pokazivao je neutralan odnos prema partijama

14. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KARAĐORĐE I HAJDUK VELjKO HEROJI BEZ MANE I STRAHA: Pojedini kritičari Živadinovića su videli kao glorifikatora srpske nacionalne prošlosti

19. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije