IDEOLOŠKO ČIŠĆENJE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI: Posle rata Stojanovo pretapalo se imenom njegovog rođaka novinara Ratka Živadinovića, ljotićevca

DOK je od početka Drugog svetskog rata Stojan Živadinović počivao na beogradskom Novom groblju, njegovo ime u tim ratnim godinama, izuzev dva nekrologa u dva lista, nije pominjano.

NEKROLOG Izveštaj "Novog vremena" od 9. jula 1941. godine o smrti Stojana Živadinovića, Foto printskrin

Ali se često u okupacionoj štampi, pa i u javnom životu pominjalo ime njegovog brata od strica, Ratka Živadinovića, visokog dužnosnika Jugoslovenskog pokreta „Zbor“, novinara i urednika dnevnog lista „Obnove“, u koju je preimenovana predratna „Politika“. U to vreme Stojanovo ime kao da se neosetno pretapalo u ime novinara Ratka Živadinovića.

Možemo samo da pretpostavimo kako bi se Stojan Živadinović ponašao i kako bi se proveo da ga je zdravlje poslužilo i da je poživeo tokom nemačke okupacije. Možda bi se uključio u život pod okupacijom koji je organizovala vlada Milana Nedića, kao što je to učinio njegov brat od strica Ratko Živadinović, i njegov kolega po peru iz „Politike“ Živko Milićević, ili bi se potpuno povukao, čekajući da nevreme prođe i da se ukaže ishod rata, kao što je to činio književnik Marko Ristić. Možemo samo da pretpostavimo šta bi se sa njime dogodilo kada su krajem 1944. godine u Beograd ušli komunisti.

U ideološkom čišćenju srpskog književnog nasleđa stvorenog između dva svetska rata skrajnuti su mnogi srpski pisci kao što je Gligorije Božović, Svetislav Stefanović, Dragiša Vasić, Vladimir Velmar Janković, Slobodan Jovanović, Vladika Nikolaj Velimirović, pa i Jovan Cvijić, koji je umro mnogo pre početka Drugog svetskog rata.

Zajedno sa njima skrajnut je i Stojan Živadinović.

Ali neki predratni i novi kritičari  književnog dela Živadinovića nisu mirovali.

Levičari Milan Bogdanović i Marko Ristić postali su književni i duhovni arbitri komunističke vlasti. Svoje predratne kritike kojima su se obrušavali na Živadinovićeve istorijske romane ponovo su objavljivali u knjigama i time podgrevali negaciju celokupnog Živadinovićevog dela. A štampani novi sudovi koji su imali za cilj da u potpunosti ponište  delo Stojana Živadinovića.

U OZOGLAŠENOM indeksu, registru i tumaču imena pisaca pomenutom u knjizi Književna politika  Marka Ristića označena su i imena pisaca čije književno delo se stavlja u stranu zbog same konstatacije Marka Ristića da je nazadno i neprihvatljivo za novo vreme i novi društveni poredak. Uz imena nekih od tih pisaca kao uz ime dr Koste Lukovića ili dr Svetislava Stefanovića napisano je: „streljan 1944.“, ili „streljan je odmah posle oslobođenja Beograda“. Za Živka Milićevića je rečeno da je „mračan, mrzešljiv, konzervativan, dosadan i nazadan“. Stojan Živadinović je najgore prošao. Njemu je Ristić ovako presudio: „Pisao loše i nekulturne pripovetke i romane, bez interesa“.

NEKROLOG Izveštaj "Novog vremena" od 9. jula 1941. godine o smrti Stojana Živadinovića, Foto printskrin

Znatan doprinos nastojanju da se poništi književno ime i književno delo Stojana Živadinovića dao je i Živko Milićević, i to onda pošto mu je u svom indeksu Marko Ristić ubeležio „lošu ocenu“, i i objavivši članak „Nepoznati Stojan Živadinović“.

Šta je Živka Milićevića podstaklo da obračuna sa mrtvim Stojanom Živadinovićem. Nije li to nastojanje da popravi svoje pozicije kod novih vlasti?

Živko Milićević, koji je se takođe bavio književnošću, ime je stekao kao urednik predratne „Politike“ ali i urednik u izdavačkoj kući Gece Kona gde je uređivao tada popularnu ediciju „Naša knjiga“ u kojoj su objavljivana dela savremenih srpskih pisaca. U Četvrtom kolu ove edicije objavljena je 1937. godine knjiga Pripovetke Stojana Živadinovića, a u Sedmom kolu 1940. Živadinovićev roman Zmija u nedrima. Pored toga on je Živadinoviću u listu „Politika“ objavio više pripovedaka. Jedno  vreme, kako svedoči  Milojko Čolović, zahladneli su odnosi između ta dva čoveka i Milićević je prestao da objavljuje Živadinovićeve pripovetke u „Politici“.

Drugi svetski rat Milićević je proveo u Beogradu, živeći od plate koju je zarađivao sarađujući sa nedićevskim vlastima. Uređivao je okupacione „Opštinske novine“.  U novoformiranoj izdavačkoj kući „Jugoistok“,  stvorenoj po nalogu Nemaca, Milićević je bio urednik edicije „Srpska knjiga“. Po dolasku komunističkih snaga u Beograd, 1944. godine mnogi su za takve „grehe“ streljani, ali Živka Milićevića,  na sreću, nije snašla takva sudbina. Odmah po uspostavljanju nove vlasti radio je jedno vreme u nekoj knjižari, a zatim ga je Vladislav Ribnikar vratio u „Politiku“  u kojoj je ostao sve do 1952, do vremena objavljivanja indeksa pisaca  Marka Ristića. Otpušten je iz „Politike“ te godine zajedno sa novinarom Predragom Milojevićem, ali je Milojević ponovo bio vraćen u „Politiku“.

Baš u to vreme Milićević je pokušao da u potpunosti poništi književno delo a i moralni lik Stojana Živadinovića. Svoj članak o Stojanu Živadinoviću ovako započinje: „U godinama posle Prvog svetskog rata ime Stojana Živadinovića javilo se u našoj književnosti kao meteor koji je, leteći munjevitom brzinom, rasipao oko sebe dovoljno blistavu svetlost, da su i mnogi poverovali kako i nije običan meteor, već prava zvezda, možda čak i veličine prvoga i drugoga reda. U teškim godinama Drugoga svetskoga rata ta meteorska pojava se ugasila. Život i delo čoveka bili su završeni.“

Zatim  Milićević ukazuje na „skriveni rad“ Stojana Živadinovića, na tragove „minulih blistanja i sagorevanja“,   na šest romana ovoga pisca koje je objavio krijući svoje ime pod raznim pseudonimima. Knjige su štampane kod istog izdavača T. Jovanovića i Vujića.

Reč je o petoparačkim romanima kriminalističkog sadržaja: Zločin iz ljubomore, koji je objavljen 1926. godine pod pseudonimom V. Marić, zatim Bolan oproštaj, sa naznakom: sentmentalni roman, objavljen 1931. godine pod pseudonimom  Đ. Filipović. Njima Milićević pridodaje još četiri romana koji se javljaju pod raznim pseudonimima: Donka lepa Srpkinja, Kazna, Izgnanici i Prokleta devojka.

Milićević se upustio u analizu Živadinovićeve ličnosti, čiju sklonost ka „prevarama“ vidi u Živadinovićevom  detinjstvu, u vaspitanju, gde kaže: „Svaki čovek je, nesumnjivo, proizvod svojih roditelja, pa svojih navika i svoga vaspitanja, pa svoga vremena i sredine. Vaspitati se u ranoj mladosti možda na lektiri u izdanjima braće Savić; ali svakako saobražavati se, kao saradnik ne samo njenim potrebama već i njenim uzorima – predstavlja u svakom slučaju rano sticanje jedne radne sklonosti koja se sve više pretvara u jednu neizbežnu naviku i potrebu duha. Navika u danom trenutku postaje druga priroda: i kad je isterate na vrata, vratiće vam se na prozor. Ničeg otud neobičnog u tome ako je Živadinović nastavio kako je i počeo: kriminal je oblast kojoj je on poklonio najviše pažnje. Ne samo njegovi kasniji romani štampani u Politici, pa potom neobjavljeni u zasebnim knjigama već i njegovo U đavoljim kandžama, Gospođa zagonetka, Trideset godina ćutanja, i Zmija u nedrima, šta su drugo do kriminalni romani? Mislite li da su drugojače zamišljeni i rađeni njegov Karađorđe, Hajduk Veljko i Vujica?“

Svoj članak o „skrivenom“ književnom radu Stojana Živadinovića, Milićević zaključuje da „je njegov književni podvig najvećim delom ostao izvan književnosti. Samo nekoliko pripovedaka čini izuzetak. U moru mastila koje danas predstavlja njegovo delo, one se pokazuju kao čist slučaj, ako nisu čista sreća. Bilo jedno ili drugo, one će mu sačuvati ime pisca“.

SKRIVENA LITERATURA

NAJVEĆI deo svoga članka o „skrivenom“ književnom radu Stojana Živadinovića Milićević je posvetio prepričavanju  romana Zločin iz ljubomore i Bolan oproštaj, posebno ukazujući na njihove slabosti i pripisujući ih, bez dodatnih dokaza, Živadinoviću. Ove romane Milićević nudi kao ključ za razumevanje Živadinovićeve ličnosti i celokupnog njegovog književnog rada jer "skriveni i nepoznati  dosad njegovi romani su ključ koji otključava i rasvetljuje sve ostalo. Za svakog ko po zori dan poznaje, nema neobičnosti u tome što je, počinjući svoj rad kao kriminalni pisac, tako posle nastavio pa ga tako i završio".

 SUTRA: ŽIVOT JE SAMO ZA JAKE I NEPRIKOSNOVENE LjUDE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

ROMANI I PRIPOVETKE PISANI S PUNO LjUBAVI: Živadinović je prvi značajniji srpski pisac koji se ambiciozno okrenuo nacionalnoj prošlosti

18. 02. 2025. u 18:00

Društvo

0 2

TRAGIČAN DOŽIVLjAJ NACIONALNOG PORAZA: Grob Stojana Živadinovića danas ne postoji, grobno mesto je prekopano i ustupljeno drugoj porodici

17. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PRVI "KRIMI" ROMANI U SRPSKOJ KNjIŽEVNOSTI: Roman ''Zmija u nedrima'' je priča zasnovana na ubistvu starijeg bračnog para u jednoj palanci

20. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

KARAĐORĐE I HAJDUK VELjKO HEROJI BEZ MANE I STRAHA: Pojedini kritičari Živadinovića su videli kao glorifikatora srpske nacionalne prošlosti

19. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije