SRBIN, AUSTRIJSKI KADET POSTAJE TURSKI MARŠAL: Mehmed-paša Sokolović, najpoznatiji je Srbin koji je prešao u islam

DEO plemstva i naroda prešao je tokom prvih vekova osmanske vladavine u islam.

VOJNIK Omer – paša Latas bio je poreklom Srbin iz Like, iz sela Janja Gora, kod Plaškog, Foto "Vikipedija"

Bio je to višeznačan i dugotrajan proces. Njegovi motivi i načini bili su raznoliki.

Nije uvek bila reč o posledici nasilja i izboru slabosti. U narodu je ostala uspomena o otpadništvu i izdaji. U „Turke“ je, prema Njegošu, prelazilo „plaho i lakomo“, ali to je često bio izbor straha ili promišljenosti. Posebno je bilo rašireno preveravanje među srpskim narodom koji nije bio deo pastve Pećke patrijaršije – odranije slaba i delom jeretička pravoslavna episkopija u Bosni nestala je šapatom, njeni vernici nisu svi postali muslimani, ali su većinski primili novu veru ako su živeli uz granice – sa Ugarskom u Centralnoj Bosni, Habzburškom monarhijom u Bihaćkoj Krajini, Kneževinom Srbijom u Podrinju. Gradovi su odreda prestali da budu hrišćanski. Negde je uspomena na hrišćansko vreme nestala pre više vekova. Neki su, kao Mehmed-paša Sokolović, pamtili mlade godine drugog identiteta, drugi su se, poput Ferhad-paše, grozili onih koji su ih na takav život osudili. Mnogi poput beogradskih dahija nisu priznavali hrišćansko poreklo, ali su zato jasno znali i pokazivali da nisu baš pravi Turci, pa je zabeleženo da su jašući u blizini Beograda pevali pesmu Čuvala ovce Todora... 

Ako bi se neko, kao Mehmed-paša Sokolović u 16. ili Husein beg Gradašćević u 19, i pozvao na plemstvo iz davne srpske prošlosti, nije to bio znak sačuvanog identiteta. Naprotiv, ako je veliki vezir Sokolović želeo da fascinira hrišćanske posetioce, Zmaj od Bosne je nameravao da pokaže da je socijalni status begovata postojao i pre Osmanskog carstva, kojem, eto, postoji alternativa. Uprkos jugoslovenstvu i socijalizmu, sporazum, pomirenje ili ujedinjenje pokazali su se nemogućim, pa su u 20. veku nastale i nove dimenzije različitosti – kulturna i nacionalna.

Pored Mehmed-paše Sokolovića, obnovitelja Pećke patrijaršije, najpoznatiji nesumnjivi Srbin koji je prešao u islam, ali i vodio ratove protiv srpskog naroda, bio je Omer-paša Latas. Poreklom Srbin iz Like, on je rođen 1806, one godine kada su na Mišaru, u najvećoj bici Srpske revolucije, Karađorđevi ustanici potukli Turke. Latasovo rodno mesto bila je Janja Gora, kod Plaškog. Kršteno ime bilo mu je Mihailo – Mićo Latas. Uman i darovit, Latas se po porodičnoj tradiciji od ranog detinjstva opredelio za vojni zanat. Posle kratkog školovanja u Gospiću otišao je u Zadar, gde je postao pitomac kadetske škole. Po činu je bio kadet-narednik, pripadnik Ogulinske pukovnije u kojoj je služio i njegov otac.

LATASOV otac bio je optužen za potkradanje vojne blagajne. Veruje se da je mladi Mihailo, budući na početku karijere, preuzeo krivicu i pobegao iz Austrije. Izgleda da se prvo sklonio u Kneževinu Srbiju, a kasnije i u Bosanski ejalet, pod osmansku vlast.

Prihvaćeni narativ kaže da je odmah otišao u otomanski Bosanski ejalet. U Banjaluci mu je jedan turski trgovac ponudio posao, ali pod uslovom da pređe u islam. Pristavši, Latas je uzeo ime Omer. Imao je dvadeset jednu godinu. Dve godine kasnije Omer Latas je prešao u Vidin. Tamo radi kao sluga osmanskih vojnika stacioniranih u gradskoj posadi.

Zapovednik tvrđave Ibrahim-paša primetio je njegove talente, pa mu je poverio dužnost učitelja crtanja svoje dece. Posredstvom zadivljenog vidinskog paše, Omer Latas je nešto kasnije postao predavač na Visokoj vojnoj školi u Carigradu. U vojsci koja u to vreme prolazi ubrzanu modernizaciju, Latas je sa svojim znanjima iz austrijskih vojnih škola bio i te kako dobro prihvaćen. Unapređen je u čin majora. Obavio je mapiranje Bugarske, i kneževina Vlaške i Moldavije. Postao je privatni učitelj prestolonaslednika Abdulmedžida. S novim ugledom oženio se bogatom ćerkom Hafiz-paše Čerkesa.

Abdulmedžid je stupio na presto 1838, a Omer je ubrzo unapređen u čin pukovnika. Nije prošlo mnogo, postao je paša i nakon toga vojni upravnik Carigrada. Već 1840. komandovao je osmanskom vojskom koja je ugušila ustanak u Siriji. Dve godine kasnije, u udaljenoj afričkoj provinciji carstva, imenovan je na čelo Tripolitanskog ejaleta. Šalju ga tamo gde je trošnom carstvu najpotrebnije – guši ustanke u Albaniji i Kurdistanu. U nemirnim godinama evropskih revolucija i mađarskog ustanka 1848-1849. komanduje nizamom u Vlaškoj i Moldaviji. Jedva četrdeset tri godine star, Omer-paša, poturčenjak i bivši sluga, biva unapređen u najviši vojni čin i postaje mušir – maršal.

Očigledno je da je Omer-paša Latas imao vrlo rastegljiv odnos prema odanosti i izdaji.

Izneverio je svoju vojsku, veru, narodnost, a njegovom sultanu se svakako činilo da je dovoljno odan da ga 1850. pošalje u Bosnu, mesto njegovog prelaska u islam, s nalogom da skrši pobunu bosanskih i hercegovačkih begova odmetnutih zbog reformi. Ali-paša Rizvanbegović je pokušao da u Hercegovini uspostavi nasledno vezirstvo.

VLADIMIR Ćorović u Istoriji Srba o tome piše: „Posle sloma mađarske revolucije i pošto je reakcija zavladala na celoj liniji, rešila se Porta da i ona u Bosni silom uvede red. Uputila je tamo veoma sposobnog i odlučnog Omer-pašu Latasa, jednog poturčenog Srbina iz Like, koji je bio počeo svoju karieru u austriskoj službi. Sa nekih 8.000 vojnika, prvenstveno Anadolaca, i 34 topa došao je on u leto 1850. u Sarajevo i odmah pritegao uzde. On je premestio i vezirsko sedište iz Travnika u taj grad. Bez mnogo oklevanja Omer-paša se uputio u Krajinu. Otpor uplašenih bosanskih begova tu i u dolini Bosne bio je nejednak, ali uporan. Odličan vojnik, Omer im nije dao da se priberu i povežu. On je slomio i hercegovačkog vezira Ali-pašu. Pašini ljudi pokušali su na Lipetama kod Konjica da zaustave sultanovu vojsku, ali su bili razbijeni. Kad je Omer stigao u Mostar, svrgao je starog vezira i osramoćena dao provesti kroz grad na magarcu, s magarećim repom u ruci. Poveo ga je posle sa sobom i u Krajinu. Pred Banjom Lukom ‘omakla’ se jednom stražaru puška od koje je smrtno pogođen pao poslednji feudalni gospodar Hercegovine, 1854. god.

„Omer-paša je bio strog i nepopustljiv. Mnogo begova izginulo je u borbama, a preko 400 poslao je u teškom sindžiru u Carigrad. Austriski konzul javljao je više puta da su pobede sultanove vojske delovale na muslimansko stanovništvo veoma bolno. Ono je u duši bilo uz svoje vođe i osećalo je da s njihovim porazom pada stari poredak koji im je, i pored svih nedostataka, bio drag jer je bio njihov. U Omer-paši gledali su starog kaurina koji proliva krv pravovernih bez milosrđa. I mrzeli su ga beskrajno.

OVIM borbama beskompromisni paša skršio je moć i uticaj bosanskog begovata i podvrgao ga carskoj volji. Slomivši ga, on je, u stvari, završio tim aktom Srednji Vek u Bosni, pošto je u velikoj meri dokrajčio feudalne tradicije i teško pogodio njegove pretstavnike.“

Pogranični sukob sa Crnom Gorom doveo je u smrtnu opasnost ovu tek proklamovanu srpsku kneževinu. „Omer-pašina godina“ bila je upamćena po porazu, gladi i smrtnoj opasnosti.

Tek je intervencija Austrije sprečila da u Cetinje umarširaju osmanske trupe.

Savremenici su tvrdili i da je Omer-paša ,čiji su preci potekli iz Crne Gore, bio nespreman da zada završni udarac malenoj kneževini. Navodno je dozvolio da pedesetak Srba u Ostrogu odoleva njegovoj velikoj vojsci naoružanoj topovima koji su lako mogli da prekrate opsadu.

Za vreme Krimskog rata (1853-1856) Omer-paša služi kao vrhovni zapovednik osmanske vojske. Pod njegovom komandom osmansko oružje pobeđuje u Olteničkoj bici u Vlaškoj.

Uspešno brani Silistriju, a posle ruskog povlačenja okupira Bukurešt. Tokom krimske ekspedicije odbija ruski napad na krimski grad Evpatoriju, osvaja Suhumi na kavkaskoj obali Crnog mora i zajedno sa saveznicima Britancima, Francuzima i pijemontezima učestvuje u jednogodišnjoj opsadi Sevastopolja.

MINISTAR RATA U CARIGRADU

OMER  – paša Latas krštenog imena, pre ngo što je prešao u islam,  Mihailo – Mićo Latas,  bivavao je i upravnik Bagdada i gušio ustanke u Mesopotamiji. Kada je 1862. po drugi putje došao u Crnu  Goru i Hercegovinu, posle osmanske pobede, Crnu Goru opet spasava intervencija Velikih sila. Kada je 1867. na Kritu izbila pobuna većinskih Grka, maršal Latas je ponovo upućen sa zadatkom da je uguši. Dve godine kasnije služio je kao ministar rata u Carigradu. Preminuo je 1871. u osmanskoj prestonici. Imao je pedeset pet godina. Njegova ćerka Safeta Hanum udala se za poznatog generala Mustafu Dželaledin-pašu, inače poljskog poturicu koga Turci smatraju „ocem modernog turskog patriotizma“. Mustafa Dželaledin-paša poginuo je 1876. u borbama protiv Crnogoraca.

 SUTRA: MARŠAL TURSKE CAREVINE DISAO JE SRPSKIM DUHOM 

Preporučujemo

Feljton

0 11

SREDNjEVEKOVNA SRPSKA DRŽAVA PALA ZBOG IZDAJE: Pojedini istoričari veruju da je Vuk Branković zapravo bio žrtva onog što činili njegovi sin

26. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 5

NEMIRNI SRBI SU ČESTO GAZILI DATE ZAKLETVE: Veliki župan Nikola Altomanović je pokušo na prevaru da ubije kneza Lazara Hrebeljanovića

25. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

IZDAJNIK HITLERA POSTAJE NAJVEĆI STALjINOV TROFEJ: Tolstoj osuđen je u Londonu jer je pisao kako su Britanci predali Sovjetima antikomuniste

24. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

IZDAJNICI SU STARIJI OD NASTANKA DRŽAVE: Prvi čovek engleske republike Oliver Kromvel iskopan je iz groba, pa je mrtav kažnjen kao izdajnik

23. 02. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije