SRBIJA U TREĆEM RAJHU BEZ STATUSA DRŽAVE: Albreht fon Klajstenburg, potomak pruskih aristokrata postaje LJubo Babić i dvostruki izdajnik

SRBIJA za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu nije imala status države.

KOLABORACIJA Milan Nedić u vreme dok je bio predsednik "Vlade narodnog spasa", Foto "Vikipedija"

Njeno stanovništvo nije bilo antisemitski raspoloženo u meri u kojoj je to bila većina istočnoevropskih naroda. Njeni malobrojni fašisti bili su odani ideologiji integralnog jugoslovenstva. Logor na Sajmištu, koji već više od dve decenije mnogi u SAD i EU pokušavaju da proglase „srpskim“ i njime zasene hrvatski logor Jasenovac, nalazio se na teritoriji NDH, njegovi upravnici su bili Nemci i jedan Hrvat, a zatočenici većinom Srbi. U Beogradu je svakako bilo fašista, ali je insistiranje na njihovom značaju u inostranstvu obrnuto proporcionalno istim nastojanjima kad je reč o hrvatskom, bosansko-muslimanskom, albanskom ili bugarskom fašizmu. Pred srpskim fašizmom trebalo bi da izblede činjenice o Jasenovcu kao najvećem nenemačkom logoru smrti, bosanskim muslimanima kao narodu sa srazmerno najvećim učešćem u Es-Es-u, Bugarima, koji su u prisajedinjenim oblastima dozvolili Holokaust uprkos statusu nezavisne države kojim su se dičili, Albancima, koji na Kosovu i Metohiji nisu ni imali antifašistički pokret.

Jedan od simbola tog odnosa bio je onaj prema čoveku koga su tokom njegovog kratkog života proglasili dvostrukim izdajnikom. Reč je o sudbini Albrehta Šindlera fon Klajstenburga. Ovaj potomak pruskih aristokrata je kao mladi oficir rodom iz Beča došao da služi vojsku u nedavno anektiranim oblastima Bosni i Hercegovini.

Klajstenburgu se svidela Banjaluka, ali je ovaj dvadesetdvogodišnjak uoči Balkanskih ratova postao blizak lokalnim Srbima. Protivno volji svoje porodice, oženio se Srpkinjom. Odbačen od bližnjih, promenio je ime i veru, postavši Ljubo Babić. Kada je austrougarska vojska napala Srbiju, Babić se predao srpskoj vojsci i stupio u njene redove. Primio ga je lično Živojin Mišić. Ratovao je na istočnim granicama države, sa Bugarima. Prešao je preko albanskih planina, a oglušivši se o naređenje komande, preneo je do Krfa i lake brdske topove svoje jedinice. Za junaštvo na Solunskom frontu dobio je visoka srpska i saveznička odlikovanja, regent Aleksandar poklonio mu je zlatnu tabakeru. Iz rata je izašao u činu potporučnika, a pred Aprilski rat 1941. na službi u 13. artiljerijskom puku Treće armije smeštenom u Prilepu unapređen je u čin pukovnika. Slom vojske u Aprilskom ratu zatekao ga je u Skoplju. Izbegava zarobljavanje, znajući da bi kao Nemac i bivši oficir koji je dezertirao imao malo izgleda da preživi. Vest da je njegov bivši starešina Milan Nedić oformio „Vladu narodnog spasa“ zatekla ga je u Zemunu. Prešao je u Beograd i stavio se pod njegovu komandu.

O STANjU  u Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci rečito govori jedna statistika. U njenoj službi bio je 201 general. Generalski kor većinom su činili Srbi. Kada je rat završen porazom, samo su se dvojica njih pridružili gerilskim snagama otpora – generali Ljubo Novaković i Miroslav Trifunović prišli su JVO. Šestorica generala Nedićeve srpske straže bili su ili oficiri žandarmerije, reaktivirani penzioneri ili ih je Nedićeva vlada unapredila. Babić je dobio komandu u Istočnoj Srbiji, u kraju gde je ranije službovao. U to vreme i tamo je izbio ustanak, pa su se njegove trupe sa uspehom borile protiv partizana i četnika. Iz ovih borbi izašao je kao pobednik. U Svilajncu su lokalne vlasti po njemu nazvale i jednu ulicu. Nedić mu je sredinom januara 1942. dodelio čin brigadnog generala. Bila je to celokupna kolaboracija generala Ljube Babića. Ubrzo ga je uhapsio Gestapo. U Beču mu je suđeno kao dezerteru. Osuđen je na smrt streljanjem, ali Nedić uspeva da ova presuda bude zamenjena višegodišnjom robijom. Babić robija u logoru Osnabrik i Hamelburg. Mučen od tamničara, ali i maltretiran od srpskih zatvorenika naklonjenih JVO, on neko vreme provodi u zatvorskoj bolnici. Saveznici su konačno 1945. godine oslobodili logor u kojem je robijao general Babić. Nakon toga, on je u Minhenu otvorio krojačnicu. Saveznici nisu uslišili zahteve komunističke Jugoslavije za njegovim izručenjem. Babić je ostao aktivan, družeći se sa srpskim emigrantima. Dvojica njih, generali Dimitrije Živković i Ilija Brašić, približili su mu se uprkos tome što su mu u logoru pričinjavali neprijatnosti. Njih dvojica su imali interes da učine uslugu komunističkom režimu, pa su svog novog druga predali jugoslovenskim agentima preobučenim u američke uniforme. Babiću je suđeno u Beogradu avgusta 1946. O njegovom procesu kasnije je u memoarima pisao poznati srpski pisac, književni kritičar i demokrata Borislav Mihailović Mihiz. Streljan je na nepoznatom mestu – na Adi Ciganliji ili Strelištu – i sahranjen u tajnoj grobnici.

Nedićevce i ljotićevce su za izdajnike smatrali i u partizanskom i u četničkom pokretu.

Iako su ovi drugi s njima povremeno sarađivali, atentat na pukovnika Masalovića u Beogradu, te spiskovi „Pod Z“, koje je odobravala i izbeglička vlada u Londonu, jasno su pokazivali da prema Nediću i njegovim saradnicima posle rata svakako neće biti milosti. Ako izuzmemo učešće u Holokaustu i masovne zločine za koje u aktuelnim suđenjima, ako ih je i bilo, komunističke vlasti nove Jugoslavije nisu sudile srpskim kvislinzima, ostaje pitanje u kojoj meri su komunističke vlasti imale pravo da nekome sude za izdaju?

Vizija Srbije i Jugoslavije, kako fašistička tako i komunistička, bila je bez svake sumnje revolucionarna i prevratnička. Ne samo protivustavna u odnosu na predratne konstitucije jugoslovenske monarhije već – što će naredne godine pokazati – protivna volji velike većine naroda. Naklonost prema komunistima postaće preovlađujuća tek kada srpsko društvo bude iz temelja promenjeno, a komunistička partija praktično napusti svoj raniji program. Ova kontradiktornost će još u većoj meri doći do izražaja u slučaju vođa Jugoslovenske vojske u otadžbini.

U CRNOJ Gori je takođe postojala okupaciona uprava. Italijanska vlast tamo nije uspela da formira satelitsku kraljevinu. Samo dan posle proglašenja izbio je masovni ustanak podstaknut nadama velikog dela stanovništva nastalim nakon napada sila Osovine na Sovjetski Savez. Nastojanje da knez Mihailo, unuk kralja Nikole, bude uspostavljen na crnogorskom prestolu ostala su bezuspešna zbog odbijanja kandidata koji je ostao odan srušenoj jugoslovenskoj državi i njenoj kruni. Uspostavljanje Sekule Drljevića za predsednika vlade takođe nije imalo mnogo značaja za državu koja se našla u ustanku.

Italijani su nakon otvorenog sukoba između partizana i četnika, te oseke ustanka, postigli sporazum sa JVO, čije su vođe realno podelile ovu oblast, ali je među njima sve do pogibije imao neku vrstu prvenstva general Blažo Đukanović, bivši ban Zetske banovine. Iznenada opkoljeni u manastiru Ostrog, komandanti JVO su zarobljeni i streljani. Među pogubljenima je bio i general Đukanović.

Neka vrsta vlade uspostavljena je tek novembra 1943, kada su snage Vermahta od italijanske vojske preuzele okupaciju Crne Gore. Upravo su nacistički okupatori, koji nisu želeli da dozvole okupljanje srpskih zemalja niti da omoguće bilo kakvu samostalnost saradničkim domaćim administracijama, na čelo Nacionalnog administrativnog saveta postavili srpskog nacionalistu, advokata Ljubomira Vuksanovića. Vuksanović je pak bio u ličnom neprijateljstvu s najvažnijim komandantom JVO u Crnoj Gori majorom Pavlom Đurišićem.

SAMOUBISTVA BRAĆE NEDIĆA

GENERAL Milan Nedić je oktobra 1944. napustio Beograd i s vladom otišao u Nemačku. Tamo su ga saveznici uhapsili i izručili jugoslovenskim vlastima. On je pre završetka istrage navodno iskočio kroz prozor, iskoristivši nepažnju islednika. Neobično je da će se kod istog islednika nekoliko godina kasnije ubiti i drugi značajan zatvorenik – Andrija Hebrang. U inostranstvu je, bez svake sumnje pre nego što je izručen vlastima nove Jugoslavije, sebi oduzeo život i Nedićev brat Milutin, koji je za vreme rata odbio da uzme učešće u okupacionom režimu.

 SUTRA: ZAPADNA SRBIJA NAJVEĆA OSLOBOĐENA TERITORIJA  

Preporučujemo

Feljton

0 0

POSLUŠNICI BEZ MORALA U SLUŽBI NEMAČKIH OKUPATORA: Stvaranje Specijalne policije u okupiranom Beogradu lično je zamisli Dragi Jovanović

10. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 24

SRPSKI KVINSLIZI U DRUGOM SVETSKOM RATU: U Kraljevini Jugoslaviji osim Srba i Slovenaca, ostali narodi bili su pronemački nastrojeni

09. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 6

KO JE IZDAO: KRALj NIKOLA NACIJU ILI NACIJA KRALjA - Crnogorsku posebnost kao nove nacije postakli su komunisti i hrvatsko-italijanskih faši

08. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

NEDIĆEVA VOJSKA NIJE UČESTVOVALA U HOLOKASTU: Posle pada Francuske proleća 1940. godine pobeda Sila Osovine smatrana je neizbežnom i trajnom

11. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije