KRIMINALCI ZLOSTAVLJAJU POLITIČKE ZATVORENIKE: Ivo Andrić opisao atmosferu svačije krivice u "Prokletoj avliji", objavljenoj 1954. godine

HAPŠENjE je prema Udbinim kriterijumima značilo već dokazanu krivicu. Od 15.737 uhapšenih osoba, pušteno je samo 4.076.

NASILjE Prvoborac Blažo Raičević je bio prva žrtva na Golom otok , Foto "Vikipedija"

Poređenja radi, od 6. januara 1929. do 10. novembra 1938. godine Državni sud za zaštitu države, osnovan u vreme diktature, održao je 134 procesa, a od 1.459 optuženih osuđeno je 970. Pred redovnim sudovima je bilo 567 političkih procesa, optuženo je 2.281 i osuđeno 722. Crnogorska Udba je uhapsila četiri do pet puta više ibeovaca u odnosu na broj svih uhapšenih nego što je bio udeo Crnogoraca u stanovništvu Jugoslavije. Žene su često hapšene jer su bile supruge ili sestre ibeovaca. Neke su bile primoravane da se odreknu muževa. I deca su primoravana da se javno ograđuju od svojih očeva.

Udba je imala autonomiju u hapšenju, koja je išla do te mere da čak ni Josip Hrnčević, u to vreme javni tužilac Jugoslavije, bar prema sopstvenom pisanju, nije mogao da se meša u poslove ove službe sa informbirovcima. On je pokušao da interveniše na molbu rodbine jednog od uhapšenih, ali je tom prilikom otkrio da je i on na proveravanju.

Novinar Predrag Milojević i njegova žena su 1950. godine dopisniku „Njujork tajmsa“ Čarlsu Sulzbergeru ispričali anegdotu o hapšenju koja podseća na sovjetske viceve.

Prethodne zime, u pola tri noću, oglasilo se zvono na vratima Milojevića. Nisu smeli da otvore plašeći se tajne policije. Tada su čuli kako komšija lupa na prozor i viče da je kuća u plamenu. „Nemate pojma kakvo smo olakšanje osetili“, završila je priču gospođa Milojević.

Većini uhapšenih kazne su izricane daleko od očiju javnosti. Partija i Udba su htele da izbegnu da suđenja postanu tribine za iznošenje političkih stavova, onako kao što je Josip Broz, tada još ne Tito, uradio dvadeset godina ranije. Najveće kazne dobili su generali i pukovnici, mahom Crnogorci.

To što je Ivo Andrić opisao atmosferu svačije krivice u „Prokletoj avliji“, objavljenoj 1954, nije samo hronološko preklapanje. Delo je objavljeno na kraju prvih godina liberalizacije, a tek nekoliko godina posle vrhunca represije. Podsetimo se šta kaže Karađoz, vladar paklenog mikrokosmosa carigradske tamnice: „Neka mi samo niko ne kaže za nekog: nevin je. Samo to ne. Jer ovde nema nevinih. Niko ovde nije slučajno. Je li prešao prag ove Avlije, nije on nevin. Skrivio je nešto, pa ma to bilo u snu. Ako ništa drugo, majka mu je, kad ga je nosila, pomislila nešto rđavo.“

UDBE i narodna milicija suočili su se s prenaprezanjem svog sistema hapšenja i zatvaranja, kao i NKVD u vreme najvećih čistki tridesetih godina. Zanemarili su običan kriminal, a uhapšene kriminalce su koristili za sprovođenje terora u gulazima. Da su Sovjeti imali taj pristup, poznato je iz obimne literature o povlašćenom položaju kriminalaca u arhipelagu gulaga. I Udba je koristila kriminalce za zlostavljanje političkih osuđenika, što ćemo videti na narednim stranama.

Što se zanemarivanja borbe protiv običnog kriminala tiče, o tome nema dovoljno istraživanja. Da li je u Beogradu postojalo zanemarivanje borbe sa sitnim kriminalom i nasilništvom? Da li je atmosfera tako potresno opisana u romanu „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihajlovića bila karakteristična za život gradskih ulica?

Potvrda za to da su politički neistomišljenici bili veća briga režima od kriminalaca dolazi iz Pekićeve autobiografske knjige „Godine koje su pojeli skakavci“. Dok su ga vozili u pritvor, Pekić je primetio pljačku u toku:

– Lopov! – rekao sam uzbuđeno.

Auto je usporio, ali nije stao. Čovek nas je čuo i nestao sa druge strane zida.

– Šta je taj prema tebi – kazao je skoro čeznutljivo desni agent.

– Ništa – složio se levi.

Ja, sedeći između njih, zapitah hoće li nešto preduzeti.

– Šta da preduzmemo?

– Lopova da uhvatite, zaboga!

– Mi smo ga već uhvatili – rekao je desni agent, smejući se.

Konverzacija mu se očigledno sviđala.

Meni nije. Imao sam o sebi visoko mišljenje – kasnije u priličnom opadanju – i ono nije uključivalo uvredljiva poređenja. 

– Ja nisam lopov!

– Da šta si, jadan?

Oglasio se sada i drugi agent, bio je Crnogorac, prvi od mnogih koje ću ih u istrazi sresti. (….)

– Svako ko narodu krade slobodu, lopuža je – kazao je desni agent, očigledno zadužen za intelektualnu stranu hapšenja.

IZ BROJNIH umetničkih dela dobro je poznato nasilje nad uhapšenicima. Udba je nasiljem zastrašivala i kolebljivce u svojim redovima. Prema pisanju Ive Banca, Veljko Mićunović, tada pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Rankovića, kasnije jedan od najuglednijih jugoslovenskih diplomata, pozivao je jednog po jednog Udbinog šefa u svoj ured. Na njegovom stolu bio je pištolj. Rekao im je: „Ili ćeš se pridružiti političkom putu Centralnog komiteta i izvršavati sve zadatke koji ti se postave, ili ćeš sasvim sigurno biti izveden pred streljački stroj.“

Nasilje nad ibeovcima na Golom otoku je dobro poznato. Ono je eskaliralo krajem 1949. i početkom 1950. godine, kada je u redovima jugoslovenskog režima zavladao strah od sovjetskog napada. Teror nad logorašima započeli su „Bosanci“, grupa ljudi različitog profila koji su dovedeni da otpočnu „prevaspitavanje“ ibeovaca. Među njima je bilo i ibeovaca, ali i kriminalaca, ustaša i četnika. Vođa „Bosanaca“ je bio Borivoje Viskić, koji je bio i borac najstrašnije ustaške jedinice, Crne legije, a potom i oznaš i privredni kriminalac. Šezdesetih i sedamdesetih godina je kao saradnik službe bio ubačen u ustašku emigraciju u Australiji i Severnoj Americi. Na kraju je opet kažnjavan zbog pronevera. „Bosanci“ su ubili prvu žrtvu na Golom otoku, najuglednijeg zatvorenika Blažu Raičevića, kome su i sina doterali u kameni kazamat. Raičević nije hteo da „revidira“ ni po cenu života. Njegov zemljak Jovo Kapičić tvrdio je kako je Raičević sam skrivio svoju smrt.

Ideja ovog štiva nije da opiše surovost tajnih policija, koja se podrazumeva, već glupost i besmisao. Surovost bi mogla da se objasni, mada ne i da se opravda. Internacija ljudi na kameni jadranski otok mogla je da se pravda sličnim praksama širom sveta. I u demokratskim SAD su posle Perl Harbora 120.000 Amerikanaca japanskog porekla zatvorili u neku vrstu logora. Uništavanje svake solidarnosti među zatvorenicima možda je i posledica jednog predratnog iskustva. Komunisti su od robijašnica Kraljevine Jugoslavije napravili svoje regrutne i obrazovne centre. Sam Ranković je započeo svoj politički uspon u jednoj od najvećih partijskih organizacija u državi, onoj unutar zatvora „Sremska Mitrovica“. Ta organizacija je imala dvestotinjak članova, a Ranković i Đilas su pripadali najmilitantnijoj grupi koju su zvali „vahabiti“ po ugledu na islamske fundamentaliste. .

Od intelektualaca koji su progonjeni kao veoma mladi ljudi, Borislav Pekić se razlikuje od ostalih. On je osnovao vrlo ozbiljnu organizaciju „Savez demokratske omladine Jugoslavije“. Sve dok nije otkrivena u novembru 1948. godine, ova organizacija je imala odbore, to jest ćelije po skoro svim beogradskim gimnazijama i fakultetima. Imali su šapirografe i geštetner za umnožavanje letaka. Spremali su se da objavljuju list pod nazivom „Glas mladih“. Sakupljali su oružje. Kada su pohvatani, članovi SDOJ bili su dramatično strože kažnjeni od onih iz NRSO tri godine ranije. Jedan od razloga za takvu strogost je istorijski trenutak.

ŽRTVE TAJNE POLICIJE

NIJE nelogično da su udbaši želeli da slome svaku ideju o solidarnosti i organizaciji među golootočanima. Za razliku od kraljevske žandarmerije, Udba je najčešće progonila ljude koji nisu bili protivnici režima. Na nesreću naroda, koji su tobože štitili, veliki broj žrtava tajne policije nisu bili nikakvi pobunjenici, pa čak ni idejni protivnici. Kao ilustracija besmislenosti terora u vreme IB poslužiće sudbina trojice mladića, kasnije čuvenih intelektualaca.

 SUTRA: PRINCIP UDBE JE BIO DA PROGANjA NEVINE 

Preporučujemo

Feljton

0 0

NOĆNI PREPADI UDBAŠA NA PUNE TOROVE SVINjA: Jedna od mera države je bila zabrana klanja krava mlađih od deset i ovaca mlađih od šest godina

02. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OBRAČUN NOVOG DRUŠTVA S PRIVATNOM SVOJINOM: Blagoje Nešković došao u sukob s Titom jer je smatrao da su otkupni zahtevi za Srbiju previsoki

01. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OZNA OPRAŠTA SVE ZLOČINE ČUVENOJ "HANDžAR" DIVIZIJI: Tito je u avgustu 1944. čvrsto obećao Čerčilu da neće uvesti komunizam u Jugoslaviji

31. 03. 2025. u 18:00

Feljton

0 7

LIKVIDACIJE SVEŠTENIKA TRGOVACA I INTELEKTUALACA: U Jabuci kod Pančeva streljano je 72 kraljevskih pilota koji nisu sarađivali sa okupatorom

30. 03. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije