OPERACIJA "FENIKS", UPAD USTAŠA U ZAPADNU BOSNU: U obračunu sa teroristima na planini Raduša poginulo je trinaest pripadnika JNA i milicije

SERIJA terorističkih napada na beogradsku železničku stanicu i bioskop „20. oktobar“ zaokupiće pažnju javnosti jula 1968. godine.

ENIGMA Miljenko Hrkač na prvom suđenju septembra 1969. u Beogradu, Foto Arhiv Jugoslavije

Godinama sam verovao da je ona priča o maloletnom ustaši Miljenku kome smeste teroristički akt, iz filma Gorana Markovića „Falsifikator“, plod umetničke mašte.

Onda je moj kolega Bojan Dimitrijević proučio podmetanje bombe u bioskop „20. oktobar“, jedan od najšokantnijih terorističkih činova u Jugoslaviji tog vremena. Trinaestog jula 1968. godine u tom bioskopu je od podmetnute bombe poginula jedna i ranjeno više desetina osoba. Te godine je podmetnuto nekoliko bombi unutar Železničke stanice Beograd, koje su ranile više ljudi.

Skoro godinu dana kasnije, aprila 1969, služba i dalje nije znala ko je izvršilac akcije u bioskopu „20. oktobar“. Sredinom te godine pojavio se Miljenko Hrkač, uhapšen sa još nekoliko Hrvata iz zapadne Hercegovine. Hrkač je na uviđaju pokazao da ne zna nijedan tačan detalj oko eksplozije. Pogrešno je rekao kako je uneo eksploziv, pogrešno je pokazao mesto na kojem je bila postavljena eksplozivna naprava, pogrešio je oko kupovine karata. Mihailo Mihajlov, koji je robijao zajedno s Hrkačem, u jednom svedočenju je izjavio kako mu je Hrkač rekao da nije kriv nego je priznao pod batinama. Hrkaču je nekoliko puta ukidana smrtna kazna, a pogubljen je 1978. godine. Nemačka policija je odbila zahteve Jugoslavije za izručenjem Hrkačevog saučesnika Ante Penavića jer je smatrala da su dokazi krivotvoreni.

ONO što je stvarno nezabeležena bruka obaveštajne službe Jugoslavije je operacija „Feniks“. Nigde u Evropi posle Drugog svetskog rata nije poginulo toliko vojnika i policajaca u otvorenoj borbi s teroristima kao leta 1972. godine u zapadnoj Bosni.

Operacija „Feniks“ je bila podizanje terorizma na viši nivo, otvorena borba sa vojskom i policijom. U Kraljevini Jugoslaviji ustaše su se hvalile „ličkim“ ili „velebitskim“ ustankom septembra 1932. godine. U napadu na žandarmerijsku stanicu u selu Brušani poginuo je jedan ustaša. Ustanak su malo dramatizovale vlasti, koje su htele da ga iskoriste kao povod da se obračunaju s hrvatskim nacionalistima, ali još više komunisti. Komunistički list „Proleter“ je pozdravio ovu „bunu“.  Komunisti su, zaslepljeni svojom fiksacijom na oružani ustanak, preuveličali događaj i pokušali da organizuju pobunu u vojsci i odlazak komunista u pomoć ustašama. Najbizarniji deo te akcije KPJ bio je poziv radnicima i seljacima Srbije da pomognu borbu ustaša i naroda u Lici i Hrvatskoj. Četrdeset godina kasnije, JNA i milicija gube 13 svojih ljudi.

Poluzvanični hroničari službe: Dragan Marković, Nikola Milovanović i Đuro Rebić nazvali su poglavlje u svojoj knjizi „Ratnici mira“ „Krah diverzantsko-terorističke grupe `Feniks` “. Već sam naslov nagoveštava da je reč o sjajnoj pobedi jugoslovenske vojske i milicije.

Grupa ustaša je blizu austrijske granice otela kamion radenska kisele vode i njime se dovezla do planine Raduša. Tamo su pustili vozača, koji je u Hrvatskoj alarmirao vlasti.

Jugoslovenske vlasti su celu operaciju nazvale „Raduša“, po toj planini. Po opštinama u okolini Bugojna mobilisano je nekoliko stotina pripadnika vojne policije, vojske i milicije. Marković, Milovanović i Rebić opisuju kako su se omladinci sa oduševljenjem prijavljivali u dobrovoljce. Aktivirani su odredi opštenarodne odbrane u trouglu Bugojno–Prozor–Duvno.

PRVI je poginuo kapetan Vojne policije Miloš Popović, koji je, ne čekajući svoje policajce, pojurio za ustašama. Sledećih nekoliko dana poginulo je još dvanaest učesnika potere. Tokom akcije je poginulo petnaest terorista, a četvorica su uhapšeni.

Od njih su trojica streljani, a najmlađi je dobio 20 godina strogog zatvora...Komandant republičkog štaba Narodne obrane Franjo Herljević je izjavio da se pokazala puna vrednost koncepcije da je „i sav narod vojska.“

Stvarnost je bila nešto manje blistava. Te godine je u aprilu osnovana Komisija Predsedništva SFRJ za usklađivanje rada organa koji vrše poslove državne bezbednosti.

Komisiju su činili predsednik Republike, predsednik SIV-a (savezne vlade), specijalni savetnik predsednika Republike i vrhovnog komandanta za pitanja bezbednosti, savezni sekretari (ministri) za narodnu odbranu, unutrašnje i inostrane poslove. Nije samo naziv te institucije bio preglomazan nego je i njen rad bio prilično trom, sudeći po dokumentima koje je objavio Radojica Lazić.

Ustaše su ušle u Jugoslaviju 20. juna, borbe su počele 26. juna. Komisija se sastala 30. juna. General-pukovnik Ivan Mišković Brk, specijalni Titov savetnik za bezbednost, rekao je da još ne može da informiše predsednika Republike o čitavom događaju. Drug Brk je u svom izlaganju rekao kako su izveštaji iz SSIP-a i SSUP-a (današnjim jezikom ministarstava spoljnih poslova i savezne policije) ukazivali na ovakve opasnosti:

„Posledice moramo videti u našoj neorganizovanosti.“ Onda počinje paranoja. Činjenica da su ušli u BiH, a ne u Hrvatsku, pokazuje da tu republiku posmatraju kao deo NDH i da neko stoji iza njih. Brk je optužio vlade zemalja u kojima se nalazi emigracija: „Mora se doći do odgovora ko stoji iza njih… predsednik je nezadovoljan dosadašnjim vođenjem akcije. Postavlja se pitanje zašto je toliko poginulih... zašto toliko kasni informacija.

Više od 24 časa je prošlo dok se saznalo da je poginula grupa vojnika, sedam pripadnika teritorijalnih jedinica. Šta bi tek bilo da je izbio rat… Kako je moguće da dosad nije do njega (Tita) doprla nijedna vest.“

Sledeća sednica ove Komisije održana je 21. jula. Zauzeti su stavovi, doneti su zaključci.

USTAŠKA verzija je drugačija. Postoji debela knjiga o Hrvatskom revolucionarnom bratstvu, organizatoru operacije „Feniks“, koju je napisao Bože Vukušić, aktivan među ustašama u Nemačkoj osamdesetih godina... Nasuprot sumnjama generala Miškovića, obaveštajna služba Australije ASIO, odakle je krenula većina učesnika „Feniksa-Raduše“, „grčevito“ je nadzirala HRB. ASIO nije uspeo da primeti kako su braća Andrić, vođe grupe, napustila njihov kontinent. Prema Vukušiću, HRB je podržavao hrvatske komuniste, pa su odložili akciju.

Posle pada „hrvatskih proljećara“, decembra 1971. godine rešili su da pokrenu diverzantsko-gerilsku akciju. Dvoumili su se između gradske gerile i narodnog ustanka.

Opredelili su se za ustanak. Od 19 „ustanika“ petorica nisu bili radnici i seljaci.

Dvojica su bili hemijski tehničari (braća Andrić), trojica propali studenti. Jedan je imao obuku za komandosa u australijskoj vojsci. Osmorica nisu bili poznati jugoslovenskoj službi. Mada je bolje reći službama jer je već cela delatnost obaveštajne zajednice prebačena na republike.

Kada su hrvatska i bosanska služba saznale da braća Andrić planiraju upad u Jugoslaviju za leto 1972. godine, organizovana je međurepublička akciona grupa „Venera“. I pored „ogromnih napora“ SDS (hrvatska Služba državne sigurnosti) nije znala ni za obuku feniksovaca niti za njihov put u Jugoslaviju. Poslednji feniksovac je uhvaćen 27. jula, mesec dana posle početka sukoba.

Dok je tajna policija u borbi protiv pravih terorista i rušitelja države imala traljave rezultate, najveći deo svojih aktivnosti usmerila je na borbu protiv neistomišljenika, sve brojnijih posle demokratizacije šezdesetih godina. Nastupila je jesen države i povećanje represije sedamdesetih godina.

NESTRUČNA KOMANDA

GENERAL-pukovnik Ivan Mišković Brk, specijalni Titov savetnik za bezbednost, posle upada terorističke grupe, predložio je da treba odmah sakupiti njihove udžbenike o obuci specijalnih snaga (valjda misli na vojske zapadnih zemalja) i obučiti našu vojsku, miliciju i teritorijalnu odbranu za protivgerilska dejstva. Gubici vojske, milicije i teritorijalaca nastali su jer su se u komandovanje umešali nestručni ljudi. „Kako su se mogli ovako neobučeni ljudi dovesti na zadatak da se suprotstave profesionalnim banditima i ubicama koji su se godinama obučavali.“

 SUTRA: HRVATIMA BEOGRAD KRIV I ZA LOŠ ROD KROMPIRA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

KRIMINALCI ZLOSTAVLjAJU POLITIČKE ZATVORENIKE: Ivo Andrić opisao atmosferu svačije krivice u "Prokletoj avliji", objavljenoj 1954. godine

04. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

NOĆNI PREPADI UDBAŠA NA PUNE TOROVE SVINjA: Jedna od mera države je bila zabrana klanja krava mlađih od deset i ovaca mlađih od šest godina

02. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije