UNUK PEKARA IZ ZAJEČARA KRENUO JE U VELIKI SVET: Pašić je 1868. godine uvršten među trideset pitomaca Kneževine Srbije koji su studirali

NA VELIKOJ školi Pašić se zbližio s Petrom-Perom Velimirovićem, sa Tehničkog fakulteta, Adamom Bogosavljevićem, sa Filozofskog fakulteta, koji su kao i on bili iz Istočne Srbije, a zatim sa Svetozarom Markovićem, koji će u leto 1866. otići na studije u Petrograd.

OBRAZOVANjE Kapetan - Mišino zdanje u vreme kada se u njemu nalazila Velika škola, Foto "Vikipedija"

U Pašićeve bliske prijatelje sa Velike škole spadao je i Vladimir Ljotić, slušalac Pravnog fakulteta - od jeseni 1866, inače otac kontravernog Dimitrija Ljotića.

U ustima Pašićevih prijatelja na Velikoj školi, a i svih drugih velikoškolaca, bila je u to vreme stalno Ujedinjena omladina srpska, osnovana u Novom Sadu u avgustu 1866. godine. Oduševljeni njom, studenti sva tri fakulteta na Velikoj školi osnivaju u novembru iste godine svoje udruženje kao ogranak Ujedinjene omladine — družinu „Srbadija“, ali ono, i pre nego što je počelo sa radom, biva zabranjeno.  Sledeće godine, međutim, u jesen 1867, dolazi do osnivanja novog udruženja — „Pobratimstva“, u kojem se zastupa načelo — „Borbom traži svoje pravo“.

Mada je pristajao uz svoje drugove, Pašić se u radu ovih udruženja nije mnogo angažovao.

On je svu svoju pažnju posvećivao studijama, i bio je primer marljivosti na celoj Velikoj školi (Jovan Radonić, istina, kaže, da je Pašić za vreme studija u Beogradu „živo pratio borbu liberala sa diktatorskim režimom kneza Mihaila“ i da je s velikim interesovanjem čitao list „Slobodu“ koji je u Švajcarskoj izdavao Vladimir Jovanović i u Srbiju ilegalno ubacivao).

Osnovana 24. septembra 1863, kao naučna ustanova za više i stručno obrazovanje, Velika škola je imala tri odeljenja, odnosno fakulteta — Filozofski, Pravni i Tehnički. Na Filozofskom fakultetu školovanje je trajalo tri godine, a na preostala dva — četiri.

Najviše slušalaca imao je Pravni fakultet, koji je dugo vremena bio neka vrsta admiiistrativne akademije za pripremanje državnih činovnika, Filozofski znatno manje, a Tehnički fakultet — najmanje (za nekih devet godina, od školske 1863/64. pa do školske 1772/73, na Tehničkom fakultetu diplomiralo je ukupno 38, a na Pravnom fakultetu — 299 studenata).  

PREDMETI, koje je Pašić imao da uči na Tehiičkom fakultetu, bili su: elementarna matematika, fizika, zoologija, botanika, mineralogija sa geologijom, politička ekonomija, hemija, deskriptovana i praktična geometrija, viša matematika, mehanika, nauka o građevini na suvu i na vodi, hemijska tehnologaja. Osim ovih predmeta, on je bio obavezan da uči još i ove nauke sa Filozofskog i Pravnog fakulteta: logiku, narodnu ekonomiju, finansije, političku računicu sa državnim knjigovodstvom, administrativno pravo, literaturu i objašnjavanje francuskih klasika. Kao što se vidi, program koji je Pašić imao da savlada kao student tehnike bio je obiman, ali on je, u celini, obezbeđivao više opšte nego stručno znanje. Tu su bile samo dve čisto tehničke nauke:

Nauka o građevini na suvu i na vodi i hemijska tehnologija. Problem za sebe predstavljao je nedostatak uistinu stručnih nastavnika, a usto i nedostatak tehničkih sprava i učila. Posledica svega bila je, da su stečena znanja bila vrlo mala. Manje-više ona su bila, kad je o Tehničkom fakultetu reč, na nivou znanja svršenih gimnazista srednjeg uspeha u Zapadnoj Evropi. Pašić je toga bio i sam svestan, a pogotovu je u to mogao da se uveri kada je stigao u Cirih, na Politehniku. Zato se nije ni usudio da kaže da je studirao na Tehničkom fakultetu, već je rokao da dolazi — iz gimnazije. (To je on ispričao i Svetozaru Markoviću, pa je ovaj to iskoristio i u svom članku u kojem je kritikovao stanje na Tehničkom fakultetu Velike škole, napisao sledeće: „Ja znam đaka iz tehničkog fakulteta, za koga su svi profesori govorili da je jedan od najvrednijih đaka, koji je otišao na stranu pošto je svršio treću godinu Velike škole, pa je tamo stupio u tu klasu u koju stupaju đaci iz gimnazije — ne iz realke — i taj đak gotovo nije smeo da kaže da je učio mehaniku, geodeziju i nacrtnu geometriju").

NEŠTO, naravno, Pašić je ipak naučio na Velikoj školi, jer, na njoj je bilo i izvrsnih stručnjaka i pedagoga, kao što je, na primer, bio Dimitrije Nešić.  

On je predavao matematiku i umeo je izuzetno dobro da prenese svoje znanje na učenike, i da ih uopšte zainteresuje za taj predmet. Zahvaljujući upravo njegovoj spremnosti, Pašić na Politehnici u Cirihu sa matematikom nije uopšte imao problema. Na prijemnom isgštu, koji je morao polagati, upravo iz matematike dobio je nadprosečno visoku ocenu — 4,4.

Sem od profesora Nešića, Pašić je mnogo naučio od još nekolicine predavača, ali ne sa svog, nego sa Pravnog, i delimično sa Filozofskog fakulteta. To su bili uglavnom nastavnici školovani u inostranstvu — Čedomilj Mijatović,  Aćim Čumić,  Gliša-Giga Geršić,  Dragiša Stanojević.. .  Svi oni, valja istaći, bavili su se aktivno i politikom, i svi su, sa izuzetkom Dragiše Stanojevića, tokom svog života učestvovali u upravljanju Srbijom, bilo kao ministri, bilo kao predsednici vlada. Skoro sa svima, kad bude i sam stupio u politički život, Pašić će se sresti na političkoj areni — s nekima kao politički prijatelj, a s nekima kao politički protivnik...

Iz sačuvanih dokumenata vidi se, da je Pašić u jesen 1867. godine podneo molbu da mu se dozvoli da o državnom trošku studira u inostranstvu. Kad se na ovaj korak odlučio, otac mu je već bio umro, pa je, ostavši praktično bez pomoći od kuće, morao obezbeđivati sam sebi sredstva za izdržavanje, između ostalog i podučavajući đake iz boljestojećih porodica. Molbu za školovanje u inostranstvu podneo je 29. 11. 1867, ondašnjem ministru finansija i zastupniku ministra prosvete i crkvenih dela, Kosti Cukiću  (zaslužnom za pretvaranje nekadašnjeg liceja u Veliku školu). Jedina Našićeva preporuka bili su rad i učenje na Velikoj školi, kaže A.    Vučićević, koji je temeljno istražio ovaj de o Pašićevog života.

Na odluku po svojoj molbi Pašić je čekao neka tri meseca, tamo do 27. februara 1868. godine. A tog dana ministar prosvete je doneo rešenje da se on, a osim njega još i Jovan Porubović, Mil. Spasojević i Svet. Milojević „pošalju u strane zemlje na nauku i da im se izda putni trošak i blagodejanije za mart i april“. Istog dana, kada je ovo rešenje doneseno, Pašiću je isplaćeno 1360 groša poreskih ia ime blagodejanja i putnog troška.

(Time se Pašić uvrstio u grupu od nekih trideset pitomaca Kneževine Srbije, koji su tada studirali u inostranstvu: šest u Parizu, osamnaest u Veču, tri u Torontu, dva u Minhenu, dva u Hajdelbergu, po jedan u Frajbergu, Goti i Karlsrueu i, najzad, u Cirihu — s Pašićem šest). Zatim je usledio i razgovor s ministrom Cukićem, koji mu je pohse- leo uspeh na studijama, ali i skrenuo pažnju da na strani vodi računa o tome da je on pitomac Kneževine Srbije i da treba da strogo pazi na njen ugled ...

Drugog ili trećeg marta 1868. godine, posle oproštaja od drugova, unuk pekara iz Zaječara krenuo je u veliki svet, o kojem je dotle mogao samo da mašta.

ŽELjA ZA ZNANjEM

NIKOLA Pašić je u molbi za studije u inostranstvo, ministru finansija Kosti Cukiću napisao:„Najiskrenijom molbom obraćam se vama i pokorno molim da i mene uvrstite u red državnih pitomaca. Kako nebi ja pored beskrajne moje želje za naukom i pored dosadanjeg očekivanja za profesora nesvršeni tehničar ostao. Uspeh u ovom fakultetu učinjen pored najnezgodnijih okolnosti za mene svedočiće jasno kolika je želja za naukom i koliki bi trud položio da što više i savršenije naučim kako bi samo našoj dragoj otadžbini što više koristan bio“. Potpis: "Pokorni sluga Nikola Pašić, tehničar".

 SUTRA: POBUNA SRPSKIH STUDENAT ZBOG VREĐANjA CRNOGORACA 

Preporučujemo

Feljton

0 0

KRITIČAR KOJI DOVODI ČITAOCE U NEDOUMICU: Gligorić je imao vremena da menja nijanse iz Mladenovićevog rukopisa da se plagijat ne prepozna

29. 04. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PRIČA O REALISTIMA ZAKASNILA POLA VEKA: Živomira Mladenovića uspeo je da razreši važna pitanja realističke poetike srpskih realista ...

28. 04. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije