VELIKE LAŽI PARTIJSKIH TITOVIH KLIMOGLAVACA: Svi saslušani iz Udbe nisu hteli ništa da kažu, a Svetislav Stefanović Ćeća bio je čak i drzak

SEDNICA sednica Izvršnog komiteta 16. juna je održavana u atmosferi pojačanog obezbeđenja. Ono je sledećih dana raslo do neviđenih razmera – pokrenuta je bila vojska.

KAMPANjA Aleksandar Ranković sa Canom Babović i Jovanom Veselinovim, Foto Arhiv porodice Ranković

Svi osetljiviji punktovi pokrivani su ljudima iz Hrvatske, Slovenije, iz JNA. Kadrovi iz Srbije i beogradski kadrovi bili su proskribovani kao krajnje nepoverljivi. Na ovoj sednici IK, koja je trajala nešto više od jednog sata, Tito je formirao i tzv. partijsku komisiju za ispitivanje rada Službe državne bezbednosti i utvrđivanje činjenica oko prisluškivanja. Za predsednika Komisije IK odredio je Krstu Crvenkovskog, a za članove Komisije France Popita (Slovenija), Miku Tripala (Hrvatska), Đuru Pucara (Bosna i Hercegovina), Blaža Jovanovića (Crna Gora) i Dobrivoja Radosavljevića (Srbija).

Sve je to sada iza mene, ti nesretni dani i ljudi u njima, ali je bol u meni ostao i danas.

Teško je pronaći prave reči kojima bih se mogao makar i približno izraziti.

Upotrebljeni su svi mogući pritisci protiv ljudi za koje sam bio vezan svim svojim bićem u vremenu ilegalnog partijskog rada, revolucije i posleratne izgradnje zemlje. Trebalo je mobilisati i poslednji atom sopstvene snage da se izdrži takav pritisak.

Posle sednice Izvršnog komiteta od 16. juna činjeni su silni pokušaji da se moje držanje na toj sednici IK prikaže u sasvim drugom svetlu. Razni klimoglavci, koristeći stvorenu konjukturu za lična preporučivanja, govorili su okolo kako sam bio tako „stavljen uza zid“ da mi nije ostalo ništa drugo nego da sve priznam. Ova priča je u nedostatku argumenata potekla iz samog IK. Takve priče su, razume se, diktirale određene potrebe političke kampanje, a svi su dobro znali o čemu se radi, utoliko pre što sam ja stavljen u centar isplanirane akcije. Zato su posle te sednice buknula i procvetala svakovrsna lešinarenja na moj račun. Ona su bila ne samo dopuštena nego i podsticana. Sve te laži, udešene laži, otpočele su odmah i intenzivno se nastavljaju u sledećim mesecima.

NA SLEDEĆOJ sednici Izvršnog komiteta, održanoj 21. juna 1966, komisija IK, formirana 16. juna, podnela je kraći izveštaj o svom radu. Naglašeno je da komisija nije imala mogućnosti da sama obavi stručno-tehnička proveravnja podataka o ozvučavanju i prisluškivanju, pa je predloženo da se obrazuje odgovarajuća državna komisija. Taj mali nedostatak, međutim, nije smetao da se ide dalje i tako ubrza Četvrta sednica CK SKJ i presuda koja će mi tada biti izrečena.

Na ovoj sednici IK u diskusijama Borisa Krajgera, Petra Stambolića, Svetozara Vukmanovića, Mijalka Todorovića izvršen je direktan napad na mene. Pritom su se obilato koristile parole o zaveri i puču, o mojoj tobožnjoj borbi za nasledstvo, a te priče su prvo, bapsko-tračerski lansirale supruge nekih zvaničnika zatečene u nekom imaginarnom strahu za sudbinu svojih muževa. Krajger je, na primer, udarajući na otvorena vrata, tražio moju ostavku na sve funkcije. On je svakako hteo da se to još jedanput potvrdi. Nije verovao da se neko može tako lako odreći funkcija, pa zato nije zgoreg osigurati se duplo!

Stambolić je, pak, dramatično kao na mitingu, zagrcnuvši se, izjavio da ga ja lično nisam primio u Partiju pa ga, otuda, nisam ničim zadužio da bi sada imao nekog obzira prema meni. Jadni Pera, valjda je u izgovaranju te nesuvisle rečenice momentalno pomislio na nešto nezgodnije, pa se malo zbunio. Možda je negde u nekom prikrajku njegove savesti zaiskrilo sećanje da sam mu bio u partijskoj komisiji posle poznatog javnog skandala na Šestom kongresu KP Jugoslavije (kada je general Ljubodrag Đurić, šef Titovog vojnog kabineta, objavio da Stambolić održava veze sa njegovom suprugom). Povod za rad te komisije bili su Perini raskalašni nestašluci sa više žena u isto vreme. Neke od njih i neki njihovi muževi su pretili da će mu „zavrnuti šiju“ – žene što ih vara sa drugim ženama, muževi što im napada žene. Zbog toga je Udba bila posebno zadužena za njegovo obezbeđenje. Prilikom rada te komisije Cana Babović i Slobodan Penezić Krcun (oboje članovi CK SKJ) su mi prigovorili da večito vučem i izvlačim iz blata jednog lukavog seljaka koji je u stanju da gazi preko drugih da bi se održao i probijao dalje u stvaranju karijere. To su tačno bile njihove reči. U stvari, njih dvoje se nisu slagali sa mojim predlogom za manju partijsku kaznu koju su Stamboliću konačno i usvojili viši forumi.

Tako je počela i na tom nivou je dalje tekla diskusija na ovoj sednici. I baš zato nisam pokretao ni jednu od stvari takvog karaktera. Takvi argumenti mi nisu bili potrebni, između ostalog, i zbog toga što u tom momentu nisam ni pomišljao da će se prosuti ovoliko more laži o meni i mom radu. Sada i to ovde s razlogom zapisujem upravo da se zna i ne zaboravi.

Što se tiče ostalih diskutanata – članova Izvršnog komiteta, jedni su ćutali, a drugi su uopšteno diskutovali. „Moj slučaj“ je za sve njih očevidno već bio rešen. Bilo je obilato zastupljeno makijavelističko načelo da cilj opravdava sredstva. Žrtva je nađena, ozvučavajuće-prisluškivački je prepariran krivac za sve nedaće u zemlji, za sveopšte zajedničke političke greške, za greške svakog ponaosob. Pa zašto ne iskoristiti tu bogom danu priliku.

Evo šta se kaže u onom delu izveštaja komisije IK koji se direktno odnosi na mene: „...

Komisija posebno ističe da stanje, organizacija, metodi rada, ciljevi i zadaci Državne bezbednosti nisu nigde pretresani ni na jednom državnom predstavničkom ili partijskom forumu u čitavom posleratnom periodu. Državna bezbednost je postala, manje ili više, monopol pojedinaca. Oni su njom rukovodili kao ličnosti ili, kako neki kažu, kao njeni organizatori i osnivači, bez obzira na to kakve su javne funkcije imali. Otuda se i stvorila atmosfera da su se, kako pojedini funkcioneri tako i deo osoblja Državne bezbednosti, vezivali za pojedine ličnosti, koje su poistovećivane sa državnim rukovodstvom i CK SKJ. Iz izjava se vidi da je drug Aleksandar Ranković (Marko) poistovećen sa CK... Ti funkcioneri su, koristeći svoje pozicije, zloupotrebljavali organe državne bezbednosti s tendecnijom da uspostave kontrolu u čitavom društvu, od preduzeća do najviših vrhova. Oni su sebi prisvojili i pravo da drže pod kontrolom i odgovorne državne i političke funkcionere – putem prisluškivanja, praćenja i dobijanja izveštaja od tehničkog osoblja koje je angažovano u radu oko funkcionera. Na bazi ovakvih izveštaja vrlo često su davane ocene o pojedinim ljudima i takve ocene su bile, ne tako retko, odlučujuće za odluke kadrovske politike. Naime, drug Ranković se, kao sekretar CK zadužen za kadrovsku politiku i organizacionu izgradnju SKJ, često oslanjao na materijale bezbednosti pri odlučivanju o razmeštaju kadrova.“

Potom se naglašava odgovornost CK SKJ i njegovog IK i kaže: „... Tim više što se na čelu Državne bezbednosti u čitavom određenom periodu direktno ili indirektno nalazio jedan od njegovih sekretara, drug Ranković!“

Zaključak je glasio: „Da se prihvati ostavka koju je drug A. Ranković podneo na svoje funkcije na sednici IK. Komisija smatra da je njegova politička odgovornost za rad organa Državne bezbednosti takva da on više ne može ostati na ovim funkcijama“.
U izveštaju je rečeno da su se svi saslušani iz Udbe držali nesamokritično, da nisu hteli ništa da kažu, a da je Svetislav Stefanović Ćeća bio čak i veoma drzak.

Suočen sa manevrima

TOKOM kratkog rada komisije IK koja je ispitivala rad SDB, moj slučaj je dobijao čudnovat politički karakter. Naglo sam stavljen u centar događaja. Na taj način sam se još jedanput suočio sa manevrima koji su bili uočljivi iz materijala koji je IK usvojio i rešio da iznese na Četvrtoj sednici CK. Uprkos upornog traženja, materijale za tu sednicu sam dobio 30. jula, tek oko ponoći, nekoliko sati pred početak Četvrte sednice CK. Dok su ih svi drugi imali i čitali, ja sam mogao samo da gledam kroz hotelski prozor. Za mene "nisu bili gotovi".

 SUTRA: SRPSKI KOMUNISTI U IME SRBIJE NAPADJU RANKOVIĆA 

Preporučujemo

Feljton

0 2

INTRIGE O BORBI ZA VLAST I NAVODNOM PRISLUŠKIVANjU: Sednica Izvršnog komiteta CK SKJ se održavala ispred bajoneta ojačane gardijske jedinice

18. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

SRPSKI SOCIJALISTI NISU BILI MARKSISTI: Marksov uticaj na Ruse i na Srbe nije osećao, tekstovi iz njegovog pera sasvim su slabo čitani

17. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKI JEZIK DOMINIRA NA SEDNICAMA LEVIČARA: List "Javnost" je počela izlaziti u Kragujevcu 1873. a urednik je bio Svetozar Marković

16. 05. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

OPTUŽBE ZASNOVANE NA ANONIMNOJ KOMISIJI: Tito je na sednici govorio kratko i ne baš odlučno kao što obično ume kad je u nešto uveren

19. 05. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije