Feljton

DESANT NA DRVAR I PRVI SUSRET SA DRUGOM MARKOM: Nebo nad Drvarom bilo je zastrašujuće prekriveno avionima, jedrilicama i padobrancima

ДНЕВНИЧКЕ ЗАБЕЛЕШКЕ Александра Леке Ранковића

06. 06. 2025. u 18:00

PROLEĆE je 1944. godine. Radujemo se što je zemlja ozelenela, ne samo zbog lepote predela kroz koje prolazimo, već i zbog zaštite koju nam pruža bujna i lišćem zaogrnuta priroda.

ДЕСАНТ НА ДРВАР И ПРВИ СУСРЕТ СА ДРУГОМ МАРКОМ: Небо над Дрваром било је застрашујуће прекривено авионима, једрилицама и падобранцима

Jednog lepog aprilskog dana 1944. godine, krenula je iz Slovenije delegacija od 96 mladih partizana i partizanki da u Drvaru predstavljaju slovenačku omladinu na Drugom kongresu USAOJ-a.

U Drvaru se iz svih krajeva naše zemlje okupilo 816 omladinki i omladinaca. Susreti mladih boraca, tog najpoletnijeg ili najborbenijeg dela narodnooslobodilačke vojske, bili su nezaboravni.

Zajedno su, kao i svako ponaosob, imali za sobom mnoge ratne doživljaje i herojske podvige. Bila je to neukrotiva mladost, puna žara, optimizma, vere u pobedu, u bolji i pravedniji svet za koji se vredi žrtvovati, pa i poginuti. To je generacija koja je, zahvaljujući zanosu, patriotizmu i čvrstoj veri u ideale za koje se borila, bila spremna i sposobna da se uhvati u koštac sa mnogobrojnim teškoćama, sve do konačnog oslobođenja naše porobljene zemlje – Jugoslavije. Sa toliko smo snage i poleta verovali u sebe i smatrali smo da nema prepreka koje bi nas omele na putu ostvarenja naših ciljeva.

A kada je Kongres počeo, kada su u salu, među delegate, ušli članovi najvišeg partijskog i vojnog rukovodstva, oduševljenje je uzavrelo kao nabujale prolećne vode.

Bila je to snažna manifestacija istovetnosti pogleda jedne generacije i u odnosu na taj trenutak i pređeni borbeni put, kao i na buduće ciljeve jednog zaista jugoslovenskog puta, puta istinskog bratstva i jedinstva. Bio je to izraz čvrste povezanosti jedne generacije iz svih krajeva Jugoslavije, izraz oduševljenja za jedinstvene ciljeve jedne mladosti.

Uz saznanje da smo još snažniji jer smo jedinstveni i za nastupajuće borbe obogaćeni novim iskustvima i novim perspektivama, delegacije su se vraćale u svoje krajeve i svoje jedinice. Drvarčani su delegate ispraćali sa zadovoljstvom i ponosom što je baš njihov grad bio domaćin tog značajnog i veličanstvenog susreta mladih.

Pre nego što su krenuli nazad, u svoje jedinice, iz svake delegacije u Drvaru ostalo je po nekoliko partizana koji su upućeni na specijalni kurs veze pri Vrhovnom štabu. Na tom kursu sam upoznala i mladu (nije imala ni šesnaest godina) vrlo agilnu skojevku Nadu Živković.

IZ SLOVENAČKE delegacije kurs smo pohađale nas tri: Nada Prapotnik, Zdenka Hofbek i ja. Po završetku kursa trebalo je da se, povodom rasporeda i daljeg rada, javim, drugu Aleksandru Rankoviću – Marku, čije je radno mesto bilo u zgradi ispod pećine. Međutim, odatle me pošalju u pećinu gde se Marko tada nalazio. Krenem jednom stazom uz brdo i uđem u prostoriju u kojoj zatičem dva druga. Sa Markom je bio Svetislav Stefanović – Đeća. U stavu mirno pozdravljam sa podignutom pesnicom: „Smrt fašizmu!“, kao pravi vojnik. (Ćeća me je kasnije zadirkivao i imitirao kako sam, došavši na raport, Marka pozdravila.) Mada, kad bolje razmislim, i nisam baš mnogo ličila na vojnika. Bez puške, gologlava, bez kape „partizanke“, kose duge do ramena. Ipak, da pripadam nekoj vojnoj formaciji moglo se zaključiti po pravom vojničkom opasaču o koji je zakačena mala futrola sa još manjim pištoljem, kao i po veoma solidno prepravljenoj američkoj uniformi.

To je bio moj prvi susret sa Markom koji me je obavestio da sam raspoređena na novu dužnost. Rekao mi je da se ne vraćam u Sloveniju, već ostajem pri Vrhovnom štabu ili u aparatu CK Jugoslavije. Isti je raspored dobila i Zdenka Hofbek. Treća Slovenka, Nada Prapotnik, upućena je na dužnost u CK Slovenije.

Posle upoznavanja sa Brankom Savić, uključila sam se u odeljenje koje je ona vodila, i primila vakcinu protiv tifusa, na koju sam osećala reakcije tokom cele Sedme neprijateljske ofanzive; bila sam neprestano premorena, bilo mi je čas vrućina čas hladno.

A, KADA su se, 25. maja ujutro, začuli avioni, potrčali smo, kao i uvek, u pećinu, da se sklonimo od eventualnog bombardovanja. U pećini su se, tako, zatekli: Tito, Edvard Kardelj, Aleksandar Ranković, Sreten Žujović, Ivan Milutinović, Arso Jovanović, Nikica Prlja, pratilac, i Davorjanka Paunović – Zdenka, sekretarica vrhovnog komandanta, Vlado Miklavc – Henrik, Kardeljev pratilac, Olga Humo, Titov prevodilac i ja.

No, bombardovanje nije više u meni izazivalo strah kakav sam osećala u Sloveniji kada su nas u borbama proganjali i bombardovali neprijateljski avioni. Za mene je sada bilo važnije i osetljivije pitanje kako se snaći u potpuno novoj sredini. Osim Slovenaca, članova Nacionalnog komiteta narodnog oslobođenja Jugoslavije, poznavala sam samo nekoliko drugova i neke članove drugih rukovodstava koji su ranije posećivali Sloveniju, ili su, pak, neko kraće vreme tamo boravili.

Toga smo jutra u pećinu uleteli misleći da će to biti samo za kratko i sa namerom da se posle preletanja aviona ili bombardovanja vratimo na svoja radna mesta.

Nekog naročitog uzbuđenja, zaista, nije bilo. Međutim, sve se, ipak, dešavalo drugačije nego što smo pretpostavljali. Avioni su snažno i bez prekida bombardovali Drvar oko 25 minuta.

Kada smo se već ponadali da je napad okončan, još dok su avioni u brišućem letu mitraljirali grad, naišao je novi talas aviona.

Kako smo se nalazili nešto povučeni u dubini pećine, to nismo primetili prve padobrance, koji su plovili nad drvarskim nebom. Međutim, Smilja Obradović iz Pratećeg bataljona nalazila se za vreme bombardovanja u kući ispod pećine, („zvana „Markova kuća“ u kojoj je Ranković radio za vreme boravka u Drvaru) i primetivši padobrance odmah je potrčala na stazu koja je vodila u pećinu, vičući „padobranci, padobranci!..“ Tako je prvo obaveštenje o padobrancima stiglo u pećinu Vrhovnom komandantu – hrabrošću mlade partizanke Smilje Obradović.

TADA se pred našim očima odjednom ukazao do tada neviđeni i zastrašujući prizor. Nebo nad gradom bilo je prekriveno nemačkim avionima, jedrilicama i padobrancima! Mnoštvo padobranaca koji su iskakali iz aviona lebdelo je nad gradom, postepeno se približavajući zemlji i prekrivajući njene zelene površine. Bili su izvanredno naoružani“! Istovremeno, jedrilice koje su kružile iznad Drvara počele su da se spuštaju na poljanče nedaleko od pećine. Nakon petnaestak minuta, koliko im je bilo potrebno za prizemljenje, već su stupali u akciju.

Kako se pećina nalazila na padini, u stenama, imali smo relativno dobar pregled terena u podnožju pećine, odnosno dobar pogled na livadu između reke Unac i grada. Ali, i nemački su padobranci imali uvid na položaj naše pećine.

Kada su u toj teškoj situaciji, zbog ozbiljnosti vazdušnog desanta i brojnosti neprijateljskih vojnika, drugovi iz Vrhovnog štaba predložili Titu hitan izlazak iz pećine, on je to, sa primetnim uzbuđenjem, odlučno odbio, sa obrazloženjem da ne želi da izađe pred nemačke mitraljeze. Nemci su u to vreme svim raspoloživim oružjem zaista strahovito tukli celu okolinu grada. Avioni su u brišućem letu mitraljiranjem prosto preoravali zemlju. To što su Tita ubeđivali da je izlazak iz pećine neophodan, nije promenilo njegovu odluku, pa je u međuvremenu u takvim razgovorima izgubljeno dragoceno vreme. Osim toga, poznato je da je vrhovni komandant voleo da se skloni u neku pećinu. U pećinama se najsigurnije osećao Drvar, Bastasi i na kraju Vis na otoku Visu, bile su pećine u kojima je Tito živeo i radio.

SUSRET OMLADINE

NA DRUGOM kongresu Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije (USAOJ), koji je održan od 2. do 4. maja 1944. godine, sumirani su rezultati dotadašnjih napora na putu do konačne pobede, a našoj omladini postavljeni su novi zadaci. Bio je to, svakako, najznačajniji susret omladine iz cele Jugoslavije, i po svom političkom sadržaju, borbenosti i predanosti idealima i ciljevima naše borbe, i po brojnosti delegata i značaju trenutka u kome je Kongres održan.

SUTRA:TITO UPORNO ODBIJA DA IZAĐE IZ PEĆINE

02. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALJE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio

Suđenja

0 22

VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALjE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio

ZAKLjUČILI smo da je Kosta bio sposoban da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja zločina i da ta sposobnost nije bila bitno smanjena. Postoji jedna kratkotrajna ometenost, za period u učionici za koji on kaže da nema sećanja, ali on je sve radio po planu. To ukazuje da je on upravljao svojim postupcima.

05. 06. 2025. u 17:05