ZNANJE SA GUGLA RAZARA SVAKU LJUDSKU PAŽNJU: Da li stupanjem na scenu triangla Rusija- Kina-Indija prilazimo odlučujućem preokretu čovečanstva

OPOMENE brojnih intelekualac o realnom strahu da će glavna motivaciona supstanca postkapitalističkog društva - demokratija biti ugrožena iz osnova, otvara i pitanje: a kako bi se mogla vratiti duša?

TRAGIKA Junaci Franca Kafke tražili su smiso života , Foto Vikpedija

Silikonska dolina, svakako nije mesto odakle će doći takvi poticaji. „Da li je ikada u istoriji Amerike kultura bila manje poštovana nego danas“, navodi pitanje Liona Vizetira u Nju ripabliku, nemački publicista Kristof Keze i citira odgovor: „‘Ne. Već decenijama posmatramo i konstaujemo stalni i uznemiravajući pad humanističkih vrednosti i humanističkih metoda. Naše društvo je opijeno tehnologijom i vrednostima korisnog, brzog, efikasnog i lagodnog.’ Niko više ne pita da li je nešto pogrešno ili ispravno, dobro ili zlo, već samo da li funkcioniše. Svest je prerasla u instrumentalnu svest. Ne radi se više o svesti u filozofskom smislu koja se okreće velikim pitanjima i biću prirode i ljudi“ (Keze, 2016: 269).

Posledice tog stanja su potreba da roboti postanu ravnopravni stanovnici Zemlje, možda i da dobiju pravo glasa i uđu u sferu potpune rodne ravnopravnosti. Odustaje se od arhetipske suštine da se „čovek (podiže) Bogu, već sa namerom da Boga odstranimo. ‘Google  to i pored svega smatra veoma  uzbudljivim’“ (Keze, 2016: 270).

Ljudsko znanje se u svetu Gugla svodi na informaciju koja leti od mozga do mozga, razara „ljudsku pažnju koja nam je do sada bila poznata“ i „naš duh čine širim i poršnijim“. A to je velika opasnost. „Vizetir to ilustruje na svoj način: ‘Jednog velikog jevrejskog mudraca srednjeg veka su pitali: Ako Bog želi da dođemo do znanja, zašto nam to znanje jednostavno ne saopšti? Njegov odgovor je bio: Ako nam saopšti ono što želimo, nećemo ništa znati. Znanje može da bude stečeno samo s vremenom i uz pomoć određenih metoda.’

Upravo to onemogućavaju male mašine koje nosimo sa sobom. One nam pružaju informacije koje mi smatramo znanjem. Vizetirov savet: ‘Koristite nove tehnologije za stare potrebe. Ne dozvolite da vas brojevi zaslepe jer iz njih neće proizaći nikava mudrost’“ (Keze, 2016: 270).

ŠKOLA, u krajnjoj liniji, sledi potrebe mladih članova društva za ljudski smislenim činjenjem. „Moramo znati da svaki čovek ima potrebu za ‘filozofiranjem’, za tumačenjem svoje istine, svoje muke, svoje religioznosti, svoje ljubavi, svog neuspeha, a naročito svojih uspeha“, pisao je psihijatar dr Svetomir Bojanin, čovek velikog uvida u dečje potrebe. „Time čovek, zapravo, pokušava da zadovolji potrebu za osmišljavanjem vlastitog života, jer sam život zahteva razlog i stalno postavlja pitanje smisla.

Postavlja ga pred svakog od nas pojedinačno, pred institucije koje stvaramo, postavlja ga pred istoriju, nauku, pred aktivnosti našeg svakodnevnog života, pa čak i najbanalnijih poslova koje obavljamo oko toaleta i u domaćinstvu. To filozofsko istraživanje i osmišljavanje života počinje baš u adolescenciji i zato se mladima u tom pogledu mora pomoći“ (Bojanin, 1991).

A pitanje smisla je ključno pitanje egzistencije zapadne civilizacije. Alber Kami će u eseju „Nada i apsurd u djelu Franca Kafke“, pod teretom hiper apsurdnosti kojom je bio okružen, tražiti zrnce nade. „Poznata je priča o ludaku koji je lovio ribu u kadi; ljekar koji je imao svoje ideje o psihijatarskom liječenju upitao ga je: ‘Je li zagrizla?’, a ovaj je oštro odgovorio: ‘Ma, ne, ludače jedan, jer ovo je kada.’ Ova priča je bizarna. Ali u njoj se može shvatiti na primjetan način kako je apsurdni učinak vezan za pretjeranu logiku.

Kafkin svijet je, uistinu, neiskaziv svijet u kome čovjek sebi dopušta mukotrpni luksuz da lovi ribu u kadi, iako zna da iz nje neće ništa izvući“ (Kami, 1989).

Kami, ipak, veruje u prometejski čin i odlučno drži da „riječ nada nije... smiješna“.

Naprotiv, ona je moć. Prikrivena, ali moć - moć koja opstaje u pepelu iza kulisa i površnosti industrije. „Čudno je, u svakom slučaju, da djela sličnog nadahnuća, kao što su Kafkina, Kjerkegorova ili Šestovljeva, tj. da ukratko rečemo, djela egzistencijalnih romansijera i filozofa, koja su potpuno okrenuta apsurdu i njegovim posljedicama, završavaju na kraju u tom velikom kriku nade.

Ona grle boga koji ih satire. Nada se uvodi poniznošću. Jer ih apsurd ove egzistencije još više uvjerava u postojanje natprirodnog. Ako put ovog života završava kod boga, onda dakle postoji izlaz. A ustrajnost i upornost s kojom Kjerkegor, Šestov i Kafkini junaci ponavljaju svoje puteve neobičan su jamac zanosne snage ove izvjesnosti“ (Kami, 1989).

„Povratak svetog“ u tragičnom naporu traženja smisla pojavljuje se kao izvestan. I kao otvaranje perspektive.

NA POČETKU milenijuma osnova „savremenog istoriosofskog spora (je): svodi li se prelaz na novu, postindustrijsku epohu, na novi krug naučno - tehničke revolucije ili je on u novim moralno - religioznim rešenjima koja se ne tiču toliko vanjskog, predmetnog sveta, koliko našeg unutrašnjeg, vrednosnog. A drugi razlog se tiče toga ko treba da izvrši taj traženi prekoret: miljenici ili nesretnici 20. veka, pobednici ili pobeđeni“ (Panarin, 2016).

Stupanjem na svetsku scenu triangla Rusija- Kina-Indija, velikih naroda, moćnih država i samosvojnih kultura „treba priznati“, smatra značajni ruski sociolog Aleksandar Panarin, „da svest savremenih intelektualnih elita, koje se hrane ‘velikim učenjima’ Zapada od komunizma do liberalizma, u principu nije adekvatna karakteru globalnog izazova“. A „mi prilazimo tačci odlučujućeg civilizacionog preokreta čovečanstva“ (Panarin, 2016.).

E, sad se tu otvaraju dva pitanja. Prvo: gde će se desti preokret? „Najverovatnije, ne na Zapadu“, smatra Panarin, „zato što je u tih koji su naučili da dobro igraju po pređašnjim pravilima najmanje osnova da menjaju pravila“. Drugo pitanje je: ko će izvršiti preokret „i koji tip duhovne motivacije će leći u njegovu osnovu? Danas se praktično u svim zemljama sveta ocrtala mnogoznačna kulturna polarizacija: na intelektulanu avangardu, koja propoveda produženje prometejske epopeje u sve ‘raskovanijim’ formama, i konzervativnu ‘moralnu većinu’, koja se tvrdoglavo ‘kači’ za tradiciju“ (Panarin, 2016).

LOGIKA PROFITA

ŠKOLA koja misli o budućnosti generacija morala bi da ima na umu „nove tehnologije za stare potrebe“. Tačno je da Gugl ovaj antihumani robotistički put smatra „uzbudljivim“, to je njegova uloga u društvu koje prati logiku profita i nastoji da potrošača svim sredstvima drži pod hipnotičkom kontrolom, ali škola nije nastala s tim ciljem.

  KRAJ   

Preporučujemo

Feljton

0 1

ISTINA SE NE UBRAJA U POLITIČKE VRLINE: Laži se razumu običnog čoveka često čine mnogo očevidnijim i privlačnijim nego stvarnost

16. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

MAS-MEDIJI DOPRINOSE IZOPAČENjU VREDNOSTI: Svetski ekonomski forum iz Davose oglasi Novom svetu: "Nećete imati ništa i bićete srećni"

15. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije