KRALJ ODLUČUJE DA UKINE USTAV I PREUZME VLAST: Radić je u bolnici, posle atentata u Skupštini, molio kralja Aleskandra da zavede samovladu

POSLE jednog od najvećih političkih zločina u istoriji jugoslovenskih prostora nastupaju zvezdani trenci na političkoj sceni junaka feljtona, koji je pred čitaocima „Novosti“, Petra Živkovića.

ZABRINUTOST Kralj Alekandar ispred bolnice u kojoj je ležao Stjepan Radić, Foto "Vikipedija"

Generala Živković, koji je u trenutku tragedije u Skupštini, komandant Kraljeve garde, u svojim memoarima detaljno beleži šta se sve dešavalo u okuženju kralj Alekandra Karđorđevića:

„Posle ove katastrofe u Skupštini, kralj Aleksandar je obilazio Stjepana Radića u bolnici. Stjepan mu je tada zablagoradio i molio ga da najuri Skupštinu i vladu. Kralj mu je objašnjavao, da je to teško po parlamentarnim i demokratskim principima. On - Radić mu je odgovorio: uzmite za predsednika đenerala, pa je tom prilikom pomenuo mene, rekavši mu, uzmite vašeg komandanta garde Petra Živkovića. Kralj je to odbio, ali će pokušati sa drugom ličnošću, ako hoće Skupština da pomogne. Tada je Kralj bio poverio mandat đeneralu Stevanu Hadžiću, Ministru vojnom da obrazuje parlamentarnu vladu iz svih stranaka. Radićeva i Pribićevićeva stranka nisu htele da čuju i da sarađuju u Parlamentu. Hadžić je vratio mandat i vladu je obrazovao Anton Korošec sa Velimirom Vukićevićem i demokratama Marinkovićevim, koji je bio Ministar spoljnih poslova a Korošec je za sebe zadržao Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Poslanici Radićeve i Pribićevićeve stranke po sporazumu napustili su Skupštinu i nisu hteli da čuju za tadašnju vladu i parlament. Kralj Aleksandar je stalno razgovarao s pojedinim predstavnicima Radićeve i Pribićevićeve stranke i nastojavao je, da se dođe do nekog sporazuma radi dobra zemlje i naroda. Razgovori su stalno vođeni sve do početka januara 1929. Tada je stvorena kriza radi pregovora. Korošec je bio dao ostavku. Ni do kakvog sporazuma se nije moglo doći, 4. januara Kralj je učinio poslednji pokušaj. A prema dobivenim uslovima od Radićevića i Pribićevića i po saslušanoj noti, oni su tražili autonomiju Hrvatske, protivu Ustavnih odredbi. Kako sam bio čuo, tada je Kralj razgovarao sa vojnim krugovima u đeneralštabu i iz Zagreba o mogućnosti otcepljenja i autonomije (đeneral Petar Pešić). Ali niko mu nije mogao savetovati tu odluku, već je nailazio baš kod političara i to parlamentaraca na savet, da pokuša kao izlaz, da ukine Ustav i pod svojom odgovornošću izvede zemlju iz bezizlaznog položaja u kome se nalazila. Jer Radićevci su tražili promenu Vidovdanskog ustava, koji nisu hteli da priznaju pošto oni nisu učestvovali pri njegovom donošenju. To je Vlatko Maček stalno izjavljivao (otkopčati prsluk, pa ga posle zakopčati). Eto tako je došlo do 6. januara 1929. godine i tako nazvane šestojanuarske diktature.

ČETVRTOG  januara 1929. godine kralj Aleksandar je odlučio, da ukine Ustav, uzme vlast u svoje ruke, raspusti Skupštinu i imenuje novu vladu. Toga dana me je pozvao i saopštio mi o tome da je mene odredio za predsednika vlade, kao neutralnu ličnost i njemu potpuno odanu. Nisam mogao to da mu odbijem kao vojnik i Komandant njegove Garde. Tom prilikom mi je rekao, da idem sutra 5-og kod Voje Marinkovića, koji je bio tada bolestan i da mu saopštim ovu njegovu odluku i želju da on ostane u toj novoj vladi Ministar spoljnih poslova radi kontinuiteta spoljne politike. Rekao mi je, da saopštim, da bi u toj novoj vladi ušli od radikala Nikola Uzunović, Milan Srškić i Boža Maksimović i od  demokrata Voja Marinković i Laza Radivojević, od Hrvata Mate Drinković sa još trojicom. Za ostale još ne zna. Tako isto Kralj je naredio da se pozove Bogoljub Jevtić iz Beča, gde je bio naš punomoćni Ministar i da on ima zauzeti položaj Ministra dvora". 

Iuzetnu ocenu prirode uvedene diktature izneo je vojvoda Vasilije Trbić u svojim memoarima: „Diktatura je bila u neku ruku koncesija Hrvatima, jer je onde bila rado prihvaćena od strane Hrvatske seljačke stranke, a manje raspoloženi separatistički Hrvati, sedili su u vladi. Hrvatska je od diktature dobila krupne ustupke: ukinut je napadani Vidovdanski ustav već od 1921, razbijena je srpska homogenost, pa su s pravom očekivali da dobiju sada i nove ustupke. Suprotno njima, Srbi su izgubili sve što su voleli i za šta su se borili od 1815. godine. Izgubili su slobodu, koja je bila cena niza borbi protiv spoljnih i unutarnjih neprijatelja. Policija i čizma, koje je on vazda mrzio, sada su mu postavljali pretsednike opština, kmetove, pandure, čuvare šuma i polja itd. Sve to izazvalo je opravdan revolt protiv do tada u Srba popularnog kralja Aleksandra. A o Petru Živkoviću i da se ne govori! Mnogi su otvoreno celokupnu krivicu za diktaturu bacali na Petra Živkovića, a što se, po mom mišljenju u celini ne može uzeti kao istina".

KNjIŽEVNIK Milorad Pavlović Krpa bio je blizak sa kraljem Aleksandrom. I kada ga je kralj pitao šta misli o ideji da imenuje Živkovića za predsednika vlade, odgovorio je krajnje negativno. „Tom prilikom Kralj mi je podneo svoj ukaz o postavljenju generala Petra Živkovića za predsednika vlade i pitao me: - Šta mislite o ovome? Zapanjen, ništa nisam odgovorio, ali kada Kralj ponovi pitanje, rekao sam ono što sam zaista mislio.." A to što je mislio toliko je iznerviralo kralja Aleksandra da ga je isterao napolje.

Da je vlada Petra Živkovića, kao što sam rekao, bila gotova za diktaturu, znao je dr Vojislav Marinković još u decembru 1928. godine. Po rečima Petra Živkovića, sve audijencije učinjene po zahtevu kralja 4. januara 1929. godine, od strane dr Antona Korošca, Ljube Davidovića, Vlatka Mačeka, Svetozara Pribićevića, pa i samog Slobodana Jovanovića, bile su u znaku običnog izgovora i zabašurivanja namere. Samo odustajanje Vlatka Mačeka i Svetozara Pribićevića od njihovih teritorijalnih zahteva kao i drugih koji su se odnosili na državnu celinu, možda su mogli otkloniti vojnu diktaturu. Sve drugo je bilo beznačajno.

„Znam pouzdano, da je Dragi Janković sa suzama u očima molio Kralja da ne čini taj korak, ali je postigao samo to, da je odmah bio smenjen, a na njegovo mesto, za ministra dvora došao je Boško Jevtić, dotadanji poslanik u Austriji.

Posle Slobodana Jovanovića ponovo je zvat dr Maček, koji je ostao i nadalje pri svome zahtevu. Posle toga došlo je saopštenje iz Dvora da su svi pokušaji za rešenje političke krize u zemlji parlamentarnim putem, propali".

Lako se, posebno u ovom trenutku, može stvoriti utisak da je kralj Aleksandar imao bezrezervno poverenje u generala Petra Živković, međutim to apsolutno nije tačno. Prema mnogim pričama znao je često da generala Petra Živkovića postavi na mesto, gde treba da se nalazi.

Kralj Aleksandar je izrazio nameru da uz pomoć ministra vojnog Dušana Trifunovića krajem 1926. godine izvrši penzionisanje generala Živkovića, međutim da li je ovo bila neka vrsta krajnje opomene ili stvarna namera, mislim da nikada sa sigurnošću nećemo znati:

„Kada je (Dušan Trifunović) postao ministar vojske u vladi Nikole Pašića u dogovoru sa njime pokušao je srušiti Živkovića u želji da on zauzme njegovo mesto. Nije uspeo iako ga je perfidno i Aleksandar sam kuražio da penzionisanjem ukloni Živkovića iz vojske.

Preduzeo je izvesne mere u tom koraku i stvorio u jednom trenutku pometnju i krizu u samoj kliki. Međutim, kada je Trifunović Aleksandru podneo na potpis ukaz o penzionisanju Živkovića i još nekih, Aleksandar je odbio da potpiše ukaze i izvestio Živkovića o Trifunovićevom postupku. Trifunović je posle toga povučen sa položaja ministra i u penziji pokušao da sa opozicijom ruši Živkovića ali bez uspeha". 

GENI KARAĐORĐA

KRALj Aleksandar je imao ružan manir, da je znao često ljude izbacivati iz kabineta ili autoobila kada bi mu rekli mišljenje suprotno njegovom i ostali dosledni u pojašnjenju svojih stavova. Kao i sve mane Karađorđevića i ova bi se opravdala To je gen Karađorđa. Srbima je ovo imponovalo, pa su mogli da progutaju do određene mere ispade Karađorđevića koji bi bili ishitreni i plahoviti.

 SUTRA: GENERAL PREUZIMA VLAST U SVOJE RUKE  

Preporučujemo

Feljton

0 0

OD NACIONALNIH UVREDA DO ATENTATA U SKUPŠTINI: Stjepan Radić, posle atntata, plačući je rekao kralju - Veličanstvo, ja nisam ništa rđavo

01. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

GENERAL KROJI SUDBINU SRPSKIH POLITIČARA: Savremenici Petra Živkovića su tvrdili da on drži u rukama i kralja Aleksandra i čitavu zemlju

31. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PETAR ŽIVKOVIĆ ŠIRI SVOJU MREŽU ZA UTICAJ: Razlog velike naklonosti kralja Aleksandra prema generalu Živkoviću nije razrešena ni do danas

30. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

BELA I CRNA RUKA UNOSE RAZDOR MEĐU OFICIRIMA: Živković je na osnivanju Bele ruke predstavio svoje sledbenike kao branioce srpskog prestola

29. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije