ZAKULISANE IGRE OKO KRALJEVOG TESTAMENTA: Do danas, posle osam decenija, nije razrešeno je testament kralja Aleksndra bio ispravan

GENERALA Petra Živkovića o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju obavestio je knez Pavle, koji ga je pozvao u Beli dvor, i u kabinetu kralja Aleksandra pokazao mu testament i rekao: „Po članu 38 Ustava, kao član Kra ljevskog doma, i jedini od muških glava članova Doma punoletan, u Beogradu, na mene pada sva ta velika i teška odgovornost!“.

SAVEZNICI Knez Pavle i Petar Živković na manevrima 1935. godine, Foto Arhiv Jugoslavije

Živković u svojim memoarima  ovako opisuje sled događaj: „Podsetio sam kneza da po  članu 40 Ustava, Kralja za vreme njegova boravka u inostranstvu, kada je prestolonaslednik maloletan, zastupa ministarski savet, pa je sada naša prva dužnost, da pozovemo pretsednika ministarskog saveta, kao vršioca kraljevske vlasti, pa da ga obavestimo o Kraljevoj smrti, a zatim da se dogovorimo o tome, šta treba raditi, da bi se osigurali red i mir. On jedini u ime i za račun ministarskog saveta ima prava da izdaje naređenja svima vlastima u zemlji. Tako je Knez odmah pozvao Nikolu Uzunovića, pretsednika minstarskog saveta.

Izgleda, da je vest o ubistvu kralja Aleksandra već bila poznata Uzunoviću, jer je ovaj došao u Kraljev kabinet dosta uzbuđen i zbunjen. Knez Pavle je i njemu istim rečima i u istom hladnom tonu saopštio smrt kralja Aleksandra u Marselju. Na tu Kneževu reč, iz očiju Nikole Uzunovića grunule su suze...

- Šta ćemo sad? - pitao je knez Pavle, ne obazirući se na Uzunovićevo uzbuđenje.

- Da pozovemo odmah ministra pravde, pa da vidimo, da li se kod njega nalazi Kraljev testamenat u depozitu!

Tako je pozvan dr Dragutin Kojić, koji je tada vršio dužnost ministra pravde. Kada je ovaj stigao, knez Pavle je i njemu istim redom sve ispričao kao i meni, odnosno Nikoli Uzunoviću, pa ga je upitao:

- Ima li u ministarstvu pravde neki testamenat, koga je ovde Kralj deponovao?

Kojić je malo razmislio, pa je zatim dao odgovor:

- Kralj je pre nekoliko meseci povukao svoj testament, a drugi nije nikad posle deponovao.

- A ko su bili u tom testamentu kraljevski namesnici? - pitao je insistirajući knez Pavle.

- Ne znam... - odgovorioje dr Kojić.

- Testamenat je bio zatvoren u koverat, zapečaćen kraljevim ličnim pečatom, pa, prirodno, nisam mogao ni da znam šta je u tom kovertu bilo, a još manje da znam sadržinu toga kraljevog akta! - odgovorio je Kojić.

- E, kada je tako, da vidimo onda u kraljevom pisaćem stolu, možda je tu ostao nekakav pismeni podatak o tome - rešio se knez Pavle i pokušao da vuče jednu od fioka pisaćeg stola. Ona je bila otvorena... Na njoj je bilo jasnih znakova da je bila obijana. Pa ne samo to! Na stolu se nalazilo jedno poduže i tanko dleto, koje je neko pokrio upijaćom hartijom. Iz otvorene fioke izvukao je knez Pavle komad plave hartije, na kakvoj se pišu koncepti. To parče hartije se nalazilo sasvim od gore, na drugim predmetima. To parče hartije izvukao je Pavle, pa je rekao:

- Evo, ovo je Kraljev testamenat... Da vidimo šta je na njemu Kralj napisao!

POŠTO ga je prvo na brzinu preleteo očima, rekao je:

- Nema sumnje, da je to testamenat... Pročitaću vam ga. Kada je završio čitanje, svi su prisutni ćutali. Prvi se oglasio Nikola Uzunović rečima:

- Sve sam učinio da budem u Kraljevoj milosti, ali, nisam uspeo!

Na to je knez Pavle opet rekao:

- Ama, gde Kralj nađe ovog Stankovića? Zašto njega postavi za namesnika? Kako bi bilo da ga izbrišemo?

- Na to sam ja ustao - pričao je Petar Živković - pa sam tobož slučajno podigao onu upijaću hartiju koja je pokrivala dleto, ostalo na pisaćem stolu i rekao:

- Ako je ovo odista Kraljev testament, on ima da ostane onakav kakav je! Ako se ma šta u njemu izbriše, onda to već više nije testament, pa ćemo ga onda zajednički ovde pocepati!

Još iste večeri, preko dr Svetislava Popovića bivšeg ministra, izvestio sam dr Radenka Stankovića da ga je Kralj svojim testamentom postavio za kraljevskog namesnika, ali sam mu preneo i nameru kneza Pavla da ga briše iz testamenta!

- Očigledno je bilo - nastavljao je general Živković - da je kralj Aleksandar rekao knezu Pavlu, prilikom opraštanja sa njim, da je on napisao na brzinu jedan kvazi testament, pa mu na brzinu kazao gde se nalazi, a možda mu je čak i dao tu belešku u ruke, ali je nju, knez Pavle, čim je čuo šta se desilo u Marselju sa kraljem Aleksandrom, doneo u kraljev Kabinet da bude verodostojnije, obio fioku na pisaćem stolu i stavio ga u nju. Ipak ostaje nepobitno, a ko zna šta se iza toga sve možda i skriva, da je fioka na stolu bila obijena".

To je, eto, bila druga verzija o temi: kako je pronađen famozni testamenat kralja Aleksandra. Obe su u suštini istovetne, samo je ova Petra Živkovića, potpunija, što je i opravdano, kada je on bio od prvog momenta, takoreći, uz kneza Pavla, pa do raspleta događaja. Obe sam ove verzije izneo od reči do reči onako, kako sam ih i čuo.

Sigurno je posle svega, da je general Petar Živković svojom rečju, i još bitnije svojom elitnom vojnom jedinicom koja je bila pod njegovom komandom, dao potporu i legitimitet nađenom testamentu a samim tim i legitimitet prvom namesniku knezu Pavlu. Postavlja se pitanje da li je kralj Aleksandar, pred put u Francusku, slučajno vratio punu komandu generalu Petru Živkoviću nad Gardom?

Po ustaljenom običaju, general Živković je, oslanjajući se na svoje zasluge prema knezu Pavlu, sebi obezbedio poseban status u vremenu koje je predstojalo. Već nakon deset dana, bili su vidljivi rezultati podrške Knezu - general Petar Živković postao je ministar vojske i mornarice:

„POSLE sahrane kralja Aleksandra na Oplencu kod Topole u zadužbini - crkvi Karađorđevića, izvršena je rekonstrukcija Kabineta. Uzunović je hteo, da u svoj kabinet uvede bivše predsednike od 6. januara, naime: mene, Voju Marinkovića i Milana Srškića.

Knez mu je dao na to pristanak. Samo ja sam se premišljao, da primim Ministarstvo vojno, zato što bi iz tadašnjeg kabineta ispao sam đeneral Milan Ž. Milovanović a svi drugi ministri bi ostali, pa sam smatrao da je to nezgodno. Uzunović i Voja Marinković su nalazili, da je s druge strane nezgodno, da ja kao aktivni đeneral budem Ministar bez portfelja i primili su na sebe, da on to objasni đeneralu Milovanoviću i uvere ga u ovu potrebu.

Najzad sam pristao i 20. oktobra 1934.godine obrazovana je ta rekonstruisana vlada Nikole Uzunovića. Tom prilikom nagovarajući me, da uđem kao Ministar vojni Knez reče:

- Pa Petre, vi ste moj tridesetogodišnji prijatelj, kao što ste bili i Aleksandrov, pa treba da uđete i pomognete me. Posle svega ovoga ja sam dao pristanak (docnije sam se jako kajao zbog toga)".

Rekonstruisana vlada Nikole Uzunovića u kojoj je general Petar Živković obavljao funkciju ministra vojske i mornarice, nije dugo potrajala. Već sredinom decembra dvojica ministara iz vlade podnose ostavku, u pitanju su bili: Bogoljub Jevtić i Dragutin Kojić.

Nikola Uzunović koji je nekoliko nedelja ranije odlikovan od strane kneza Pavla sa oredenom Karađorđeve zvezde prvog stepena, nije pridavao veliki značaj ovim ostavkama.

Verovao je da ima naklonost kneza Pavla, kako zbog samog odlikovanja koje je bilo najviše u državi, tako i zbog popuštanja i potvrde testamenta o Namesništvu.

Međutim, vrlo brzo će biti razuveren i shvatiti da je silno pogrešio po tom pitanju.

Period između 1934. i 1939. godine obeležiće periodi saradnje i sukoba generala Petra Živkovića i Milana Stojadinovića. Zato će se često u nastavku feljtona smenjivati pogledi upravo njih dvojice, kroz iskaze koje zapisali u svojim memoarima.

KRIVOTVORENA POSLEDNjA VOLjA

BEOGRAD je posle ubistva kralja u Marseju, i obelodanjivanja njegove oporuke, brujao da je testament u kome su knez Pavle, dr Radenko Stanković i dr Ivo Perović, imenovani za namesnike, bio falsifikovan. Utoliko pre, što se stalno govorilo: da je u prvom kraljevom testamentu bila određena kao kraljevski namesnik kraljica Marija, zatim patrijarh Varnava. Međutim, dr Kojić, ministar pravde, u čijim je rukama bio taj testament, rekao je: - Testament je bio zapečaćen, pa ne mogu ni znati šta je u njemu bilo napisano! Kako sam ga primio, tako sam ga i vratio Kralju". 

 SUTRA: INTRIGE, ZAKLISNE RADNjE I POLITIČKA PREVIRANjA  

Preporučujemo

Feljton

0 2

ALEKSANDAR KREĆE NA PUT BEZ POVRATKA: Odbijajući da obuče pancir Aleksandar je rekao sobaru Zečeviću - Nema smrti do sudnjega dana

07. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

NEUSPEO POKUŠAJ USTAŠA DA UBIJU KRALjA U ZAGREBU: Vmrovci su od 1920. do 1934. izvršiti čak 460 upada na teritoriju Kraljevine Jugoslavije

06. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

KRALj DONOSI USTAV I RASPIJUJE IZBORE: Svetozar Pribičević je Francuskoj razvio gnusnu kampanju protiv režima u zemlji i protiv kralja

05. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije