KNEZ PAVLE OBARA DVE VLADE NA ISTI NAČIN: Knez je sporo sticao uvid u mrežu intriga i dvoličnosti koje su vladale političkim životu Srbije

KAKO bi pitanje budućeg predsednika Vlade bilo definitivno rešeno knez Pavle pozvao je na audijenciju zajedno generala Živkovića i Milana Stojadinovića.

MOĆ General Živković na Posavskim manevrima kod Brčkog, 1935. godine, Foto Arhiv Jugoslavije

Na tom sastanku u troje, Stojadinović je ukratko izložio nedoraslost Bogoljuba Jevtića da bude načelu kabineta i predložio da novu vladu obrazuje Petar Živković. General  se složio da Jevtića treba zameniti, ali je odmah izjavio da novu vladu treba poveriti Stojadinoviću i da će mu on pomoći sa svoje strane, ostajući i dalje ministar vojske.

U svojim memoarima Milan Stojadinović detaljno piše o tom razgovoru: „Posle kraćeg nutkanja, gde smo jedan drugom ustupali mandat za obrazovanje vlade, on je ostao odlučno pri svome gledištu, da novu vladu obrazujem ja a ne on. Knez Pavle je to primio sa velikim zadovoljstvom, ali nije imao hrabrosti da to otvoreno ispolji. On je naprotiv izjavio da žali što general ne prihvata njegovo i moje gledište i da prema tome ne ostaje ništa drugo nego da meni poveri sastav nove vlade.

Istovremeno bude odlučeno da se kriza vlade otvori na taj način što ću ja, kao ministar finansija, podneti ostavku i po mogućstvu pridobiti još dva-tri ministra da to jednovremeno učine. Time će se izazvati delimična kriza vlade za koju ću se ja postarati, zajedno sa Knezom, da je pretvorimo u ostavku cele vlade i tako damo priliku Namesništvu da može pristupiti obrazovanju nove vlade. Dogovoreno je, takođe, između nas troje da Knez, posle ostavke Jevtićevog kabineta, izvrši uobičajena konsultovanja sa vođama političkih stranaka, a na prvom mestu sa Stanojevićem, šefom radikalne stranke.

Na završetku konferencije sa Knezom, general Živković se najednom pokazao nezadovoljan, premda se postupilo tačno po njegovom predlogu. Imao sam utisak da je on stvarno želeo predsednički položaj za sebe, ali da nije imao hrabrosti da se primi i odgovornosti koju je taj položaj povlačio sa sobom u tom trenutku. Tako je on ispoljio znake nezadovoljstva jednovremeno i sa Knezom, i sa mnom, a verovatno najviše sa samim sobom. Palo mi je u oči da je bio veoma nervozan. Naglo je ustao sa stolice, pridržavajući levom rukom sablju, i krenuvši da izađe dobacio Knezu:

- Sad Vi to sve dalje uredite sa Stojadinovićem.

Zatim nam je obojici okrenuo leđa i napustio sobu a da se nije ni pozdravio, kako to iziskuje najobičniji red. Ponašao se kao kakav vojni starešina prema potčinjenima sa kojim nije bio zadovoljan. Primetio sam njegov kosi pogled pun mržnje. To je bila opomena. Pomislih u sebi da sam pravilno predvideo šta će se dogoditi, ali sad je bilo dockan. Kocka je bačena...“

GENERAL Petar Živković u svojim sećanjima donosi potpuno drugačiji pogled na pad vlade Bogoljuba Jevtića. Bez pomena svoje uloge u svemu, niti iznosi informaciju da mu je nuđeno da bude predsednik vlade:„Knez je zatražio od Jevtića da podnese ostavku, da bi on mogao da izvrši konsultaciju, pa da tom prilikom dođe u dodir sa Mačekom. Izgleda mi, da je naročito hteo, da pokaže svoju naklonost i simpatije prema Hrvatima. Jevtić je nalazio, da nema razloga za ostavku i bio je protiv toga, pošto je imao većinu i treba samo, da se Skupština konstituiše. Ali je Knez u sporazumu sa Milanom Stojadinovićem i još jednim ministrom Hrvatom iz Šibenika udesio pad vlade.

Na Ministarskoj sednici ova dvojica su insistirali da vlada podnese ostavku i da se izvrši reorganizacija. Ista metoda za obaranje Jevtićeve vlade, kao i Uzunovićeve. I najzad Jevtić je podneo ostavku. Knez je vršio reorganizaciju. Pozvao je dr Mačeka ali on nije hteo da ulazi u vladu i zahtevao je da se ukine Ustav, pa da oni donesu u Skupštini nov Ustav, kojom prilikom bi sarađivali i Hrvati iz HSS. Sam Knez kao i celo namesništvo nije smelo, da na sebe primi ukidanje Ustava i tada je došlo do vlade Stojadinović - Korošec. Ovu su Vladu pomagali i radikali iz Glavnog odbora radikalne stranke Ace Stojanovića. U istu vladu ušli su kao bivši članovi JRDS koja je svoje ime promenila još za vreme Uzunovićevo na kongresu i nazvana Jugoslovenska nacionalna stranka, dakle iz te stranke koju je Jevtić na izborima dosta deorganizovao; ušli su u Stojadinovićevu vladu: Ljudevit Auer, Preka i Ignjat Stefanović. No ova sva trojica su brzo istupili, kad je obrazovan JRZ to jest sporazum između radikala i Korošeca. Ova trojica nisu htela da ulaze u tu zajednicu. A ubrzo je došlo i do razilaženja između Stojadinovića i glavnog odbora radikalne stranke Ace Stojanovića, pa je tada izašao iz Vlade Komnenović i Miloš Bobić. Ja sam ostao kao Ministar vojni i u Stojadinovićevoj vladi“.

TREĆA strana, čije bi poglede bilo interesantno videti, i ukrstiti sa iskazima Stojadinovića i Živkovića, bila bi svakako knez Pavle, ali njegovi memoari ne postoje.

Ono što bi možda bilo najbliže njegovom pogledu, jesu informacije iz knjige Nila Balfura  i Sali Makej pod nazivom Knez Pavle Karađorđević - Jedna zakasnela biografija. Autori navode da su u pisanju knjige korišćeni dnevnički zapisi kneza Pavla, njegova pisma, kao i tajni dokumenti britanske obaveštajne službe:„Tokom prvih deset meseci 1935. godine, Pavle je bio zaokupljen unutrašnjom politikom Jugoslavije.

Izgledalo je da Jevtić nije sposoban da uspostavi odgovarajuću ravnotežu između radikalnog i krajnje desničarskog krila, pa je Pavle postajao sve zabrinutiji. Počeo je da stiče uvid u mrežu intriga i dvoličnosti koje su vladale političkim životom u Srbiji i sve mu se to uopšte nije sviđalo. No, još uvek je gajio neku nadu u sporazumevanje Srba i Hrvata i shvatio da je ključni element u svemu tome Vlatko Maček. Pavle je još oktobra 1934. prvi put razgovarao sa Mačekom, koji je tada još uvek bio u zatvoru i koji se interesovao hoće li njegovi pogledi naići na odobravanje kneza namesnika. Posle Mačekovog puštanja na slobodu januara 1935, Pavle se susreo s Harisonom, dopisnikom Rojtersa, na čaju kod britanskog ambasadora. Harison je razgovarao s Mačekom i Pavle je 15. januara zapisao ove reči u dnevniku:Čaj sa ser N.; Harison je video Mačeka koji očekuje da bude pozvan; konferencija okruglog stola; želi intervju u Dejli mejlu; hoće da vidi Jevtića; želi da se njegovi prijatelji oslobode pre no što dođe ovde, sve u svemu, mnogo razumniji nego ikad.

Izgledalo je da ima prilično nade, ali ispalo je da sastanak mesecima nije bio organizovan. Izbori su bili zakazani za 5. maj, pa je Maček bio sav zaokupljen organizovanjem opozicione partije. Njegova srpsko-hrvatska koalicija stvorena je jedino zbog izbora i bez ikakvih planova za buduću političku saradnju. Koalicija je dobila 40 procenata glasova, ali zbog načina na koji su propisi favorizovali vladu, Mačekova opoziciona stranka dobila je u Skkupštoni samo 67 od ukupno 273 mesta, pa su njegovi poslanici opet bojkotovali parlament. U čitavoj zemlji ojačao je hrvatski terorizam: bombe su eksplodirale na javnim mestima, a svuda je vladalo osećanje napetosti. Pavle je bio zamoren, zabrinut i obeshrabren. Odmah posle izbora, dobio je preko posrednika jednu Mačekovu poruku.

Hrvatski lider želeo je da knez namesnik zna kako je on ostao lojalan i kako ima puno poverenje u njegovo vođstvo, ali i da se Hrvati osećaju prevarenim. Posrednik je izjavio da se Maček veoma zalaže za promenu Ustava, kojom bi se Hrvatima dala veća autonomija.

Pavle, međutim, iako se u načelu s tim slagao, nije bio spreman za takav korak. 

POVERLjIVA INFORMACIJA

KNEZ Pavle je 22. maja 1935. primio pismo dr Milana Stojadinovića, Jevtićevog ministra finansija: U prilogu pisma je bio izveštaj o Belinu, vrlo ozbiljnog čoveka i Generalnog je sekretara Zagrebačke berze, koji nije bio politički opredeljen, ali je imao simpatije za opoziciju. Njegova informacija je bila veoma značajna i strogo poverljiva i od sudbonosnog značaja za budućnost zemlje. Priloženi izveštaj ticao se Vlatka Mačeka, lidera Hrvata, s kojim se Belin susreo dan ranije. Maček se zalagao za to da je jedina nada za rešenje opasne situacije - da se on i knez Pavle sastanu.

 SUTRA: OSNIVNjE ZAJEDNIČKE STRANKE SA SLOVENCIMA I MUSLIMANIMA  

Preporučujemo

Feljton

0 4

ZAKULISANE IGRE OKO KRALjEVOG TESTAMENTA: Do danas, posle osam decenija, nije razrešeno je testament kralja Aleksndra bio ispravan

09. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

OTIMANjE OKO VLASTI POSLE UBISTVA KRALjA ALEKSANRDA: Aleksndrov testament je, u kraljevom kabinetu , pronašao i prvi otvorio knez Pavle

08. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 2

ALEKSANDAR KREĆE NA PUT BEZ POVRATKA: Odbijajući da obuče pancir Aleksandar je rekao sobaru Zečeviću - Nema smrti do sudnjega dana

07. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije